Kuća začina, rasadnik inovacija

Mirko Šafranko iz Zagreba je ceo radni vek proveo u trgovini i svojevremeno je sarađivao sa kompanijom Aleva iz Novog Kneževca, proizvođačem začinske paprike. Međutim, početkom devedesetih, zbog poznatih događaja, saradnja je prekinuta i tržište Hrvatske je ostalo bez začinske paprike. Tražeći rešenje i za sopstvenu situaciju, budući da je ostao bez posla i primanja, došao je na ideju da uvozi začinsku papriku u rifunzi, pakuje je i prodaje pod brendom Šafram.
Kompaniju Šafram osnovao je 1991. kao porodično preduzeće. Danas su vodeći proizvođač suve začinske ljute i slatke paprike, ali su asortiman vremenom širili te se pod njihovim brendom prodaju brojni začini, kao i suvo voće i povrće.
Arijana Šafranko, ćerka osnivača Mirka Šafranka, koja danas rukovodi firmom, kaže da su na početku poslovanja suvu začinsku papriku uvozili iz Mađarske i Španije. – Međutim, problem u takvom načinu rada je bio što mi nismo uvek mogli da garantujemo kvalitet te paprike jer su isporuke bile različitog kvaliteta. Tada smo zaključili da samo ukoliko sami proizvodimo, možemo da garantujemo uvek isti kvalitet – objašnjava Arijana.

Razmišljali su gde bi mogli da kupe zemlju i odlučili se za Viroviticu jer je taj kraj poznat po uzgoju konzumne paprike. Naišli su na oglas zadruge koja je bila u stečaju i odlučili da je kupe. No, takav poduhvat – proizvodnja začinske paprike – zahtevao je mnogo veće investicije te su zatražili kredit i dobili su ga, a povoljna okolnost je bila što je država subvencionisala kamatnu stopu. – Iako smo već radili nekoliko godina, teško je bilo sve isfinansirati sopstvenim sredstvima. Postepeno smo i iz kredita kupovali neophodnu opremu, među kojom su sušara, mlinovi, sterilizator, laboratorija za mikrobiologiju – objašnjava Arijana.

Proizvodnja začinske paprike se temelji na ugovorima sa kooperantima. Tradicija uzgoja začinske paprike u Hrvatskoj, prema njenim rečima, nije postojala kao što je to slučaj u Srbiji, naročito u Vojvodini ili u Mađarskoj. Stoga su se na početku suočili sa brojnim predrasudama poljoprivrednika koji nisu tako lako ulazili u uzgoj nove kulture i obično im je to bila usputna kultura kojom su se bavili. Zbog toga su želeli da kooperantima unapred obezbede gotovo sve bez nadoknade – seme, đubrivo, preparate za tretiranje sadnica, čak i osiguranje. Njihova obaveza je bila da im isporuče tako uzgojenu papriku. – Hteli smo da budemo maksimalna podrška, a da uložena sredstva refundiramo tek prilikom otkupa paprike. Naišli smo, međutim, na niz zloupotreba – obično ne bismo dobili dovoljne količine, bili smo na gubitku, a izgovori su bili razni. Odustali smo od takvog koncepta i danas oni od nas kupuju samo seme – kaže Arijana.

Foto: Šafram

Na pitanje koliko bi onda bilo moguće razviti franšizu u oblasti poljoprivrede, ona misli da bi to, zbog nepoverenja i nefer međusobnih odnosa, bilo jako teško. – U franšizingu je poverenje između davaoca i primaoca franšize važno, a poučeni sopstvenim iskustvom, ne verujem da bismo uspeli u ovoj oblasti – ističe ona.

Bez obzira na to, Šafram se i danas trudi da svojim kooperantima ponudi maksimalna znanja kako bi dobili što bolje prinose. Zbog toga su započeli saradnju sa mađarskim ZKI institutom od kojeg kupuju i seme.
– Kompanija Šafram poseduje 3,5 hektara zemlje u svom vlasništvu i upravo smo tu zemlju koristili za eksperimentisanje u proizvodnji. S obzirom da postoje mnoge vrste začinske paprike, gledali smo koje su to sorte koje daju što bolje prinose u našim krajevima. Kroz našu kratku istoriju, sadili smo vojvođanske i mađarske sorte paprike: Kaldom, Rubin, Karmin, HS-2, Szegedi 80 i mnoge druge. Poslednje dve godine smo radili ogled i posadili novu vrstu hibridne začinske paprike po preporuci kolega iz Mađarske – zove se Palotás F1. Imali smo sjajne rezultate i mnogo veće prinose. Počeli smo da je preporučujemo našim kooperantima, ali su ljudi opet bili nepoverljivi, iako je i njihov i naš interes da dobiju bolji prinos. Mi ih svakako ne bismo savetovali da urade nešto što nije dobro. Sve dok nisu dobili besplatno seme od ZKI instituta da probaju tu vrstu, nisu želeli da pređu na nju. To isto govori o našem mentalitetu i izgradnji poverenja o kojem sam pričala – kaže Arijana Šafram i dodaje da i sami dosta ulažu u znanje putujući i razmenjujući iskustva sa kolegama koji su mnogo duže u ovom poslu.

– Mi imamo jako lepu saradnju i sa kolegama iz Vojvodine koji imaju mnogo dužu tradiciju gajenja začinske paprike. Možda vam neće svi otkriti sve do sitnih detalja, ali razmena znanja je dragocena – dodaje ona.

Foto: Šafram

Za svoje kooperante organizuju predavanja ne samo o uzgajanju začinske paprike, već i o propisima kojih se moraju pridržavati, budući da je Hrvatska članica Evropske unije i da se, na primer, upotreba pesticida strogo nadgleda. Tako organizuju i „Otvorene dane paprike“, kada proizvođači dolaze na njihovo polje, gledaju kako oni to rade, dobijaju odgovore na sva svoja pitanja, razrešavaju nedoumice i na kraju, uveravaju se u rezultate. – Ukoliko im ne pomognete, oni su uglavnom prepušteni sami sebi, a kako je i nama u interesu da proizvode začinsku papriku, trudimo se da im prenosom znanja pomognemo da budu što bolji i zadovoljniji proizvodnjom. U početku ih je bilo jako teško nagovoriti jer ova kultura zahteva dosta ručnog rada i, kao što sam rekla, nije bilo iskustva, ali danas imamo 30 kooperanata i nadam se da ćemo ove godine udvostručiti taj broj – ističe Šafranko.

Od ove kulture može pristojno da se zaradi, tvrdi Arijana Šafranko, jer polovina prihoda je, zapravo, profit.
– Računica je jednostavna, po hektaru se može dobiti 20 tona paprike, što je po našim otkupnim cenama oko 7.000 eura. Polovina otpada na troškove, a polovina je zarada. Kolika će ona biti, zavisi, dakle, od veličine zemljišta na kojem se uzgaja, koliko porodica ima članova, a koliko mora da angažuje pomoćnih radnika. Mislim da je za porodičnu proizvodnju ovo dobra poslovna prilike – kaže ona.

Začinska paprika čini 30 odsto ukupnog prometa koji ostvari Šafram, ali oni u svojoj ponudi imaju i druge začine koje mahom uvoze: kurkuma, đumbir, beli luk, ali i sušeno voće i povrće (origano, peršun, razni začini iz Indije). Svoje proizvode prodaju u mnogim trgovinskim lancima, ali i izvoze u Austriju, Nemačku, Švajcarsku, Holandiju, a najviše u zemlje okruženja – Sloveniju i Bosnu i Hercegovinu.