Od ravnopravnosti do lojalnosti

Iako Kodeks nema zakonsku moć, ovo je ključni dokument Evropske franšizne federacije koji postavlja standarde za fer, etički odnos između aktera franšizinga, predstavlja zbir najbolje prakse i daje suštinske smernice nacionalnim sudovima kada se procesuiraju različiti sporovi vezani za franšizing.
Kodeks je do sada dva puta revidiran – poslednja, ažurna verzija objavljena je u decembru 2016. godine. Može se reći da je, suštinski, malo toga promenjeno, ali je jasno da su određene odredbe značajno proširene i precizirane, dok je nekoliko odredbi i dodato, najviše zahvaljujući promenama koje je donela „digitalna era“. Kodeks, ipak, revidira nekoliko ključnih elemenata, među kojima su najznačajnije one o pravima i obavezama davalaca i primalaca franšize.

Etički kodeks sada izričito nastoji da umanji neravnotežu u pozicijama moći između ključnih aktera, pa se navodi da davalac treba da „prihvati svoje primaoce franšize kao nezavisne preduzetnike i neće ih ni na koji način, ni direktno ni indirektno, tretirati kao uposlenike ili podređene”. S druge strane, primalac franšize ima obavezu da „lojalno sarađuje s davaocem i da lojalno postupa u odnosu na sve ostale primaoce franšize u mreži“. U slučaju spora, naglasak se stavlja na načelo dobre vere, pa se od obe strane zahteva da svoje razmirice rešavaju „sporazumno, pregovorima u duhu dobre vere, međusobnog razumevanja i tolerancije“, što uključuje i zahtev da potraže alternativne oblike rešavanja spora, ako direktna komunikacija „zakaže“.

Od davaoca se, zatim, traži ne samo da prenese know-how svojim primaocima franšize, već da predano radi na njegovom razvoju i zaštiti od zloupotreba, kao što se očekuje da investira u promociju brenda, istraživanja i inovacije. Jedna od novih i važnih odredbi odnosi se na onlajn poslovanje – davalac ima obavezu da informiše primaoce o poslovanju na internetu, pri čemu će nastojati da očuva interese čitave mreže.

Potencijalni primalac franšize preuzima odgovornost da pažljivo analizira podatke i zatraži savet stručnjaka pre nego što potpiše franšizni ugovor, kao što se očekuje da bude potpuno iskren i otvoren u davanju podataka o sebi i svojim sposobnostima u pregovorima s davaocem franšize.

Kodeks, pored toga, redefiniše i nekoliko „tehnikalija“. Know-how dobija šire značenje – umesto da sadrži „nezamenjive informacije“, prema novoj odredbi, know-how čine „značajne i korisne“ informacije, što u većoj meri odgovara praksi većine franšiznih sistema. Period tokom kojeg davalac franšize treba da dokaže održivost i profitabilnost koncepta definiše se na „najmanje godinu dana“, umesto dosadašnjeg, prilično nepreciznog „razumnog roka“. Među osnovne odredbe ugovora o franšizingu, pak, ulaze i uslovi pod kojima primalac franšize može da proda ili prenese franšizni biznis.

Ažurnu verziju Evropskog etičkog kodeksa za franšizno poslovanje možete pronaći ovde.