Trgovina u krvi

Za Dušana Janjetovića, preduzetnika iz Batajnice, trgovina je čitav život. Nikad se ničim drugim nije bavio, niti je poželeo nečim drugim da se bavi. Kako sam kaže, trgovina mu je ušla u krv. – Četrdeset godina radim u trgovini, a od toga - dvadeset godina sam sam svoj gazda. Samostalan posao donosi više obaveza, računi stalno pristižu, treba platiti porez, dati plate radnicima. Međutim, obožavam da radim sa ljudima. Kada odem pet dana na svoj ranč na selu, hoću da izludim od samoće – započinje svoju priču Janjetović.

Po radnoj satnici pre bi se moglo reći da je farmer, a ne trgovac. Njegov radni dan, naime, počinje u pet sati izjutra i završava se u 23 časa. – Ručak nosim na posao jer nemam vremena da se vraćam kući – kaže Janjetović.

Ipak, dodaje da mu nije teško. – Trgovina je jednostavna, kupiš nešto jeftinije da bi prodao skuplje – kaže kroz smeh, ali ozbiljnim tonom dodaje: - Mnogi misle da se u trgovini može brzo obogatiti, ali to je daleko od istine.

Za dve decenije samostalnog biznisa i posvećenosti poslu uspeo je da otvori tri prodavnice. Jedna je smeštena u lokal u njegovom vlasništvu, dok za druge dve prodavnice prostor unajmljuje. Sve se nalaze u Batajnici. Jedna prodavnica postala je deo franšiznog sistema "Moja radnja" u februaru 2012. godine. Tom konceptu je, posle pola godine, priključio i svoju drugu radnju. – Malo sam imao problema u početku. Mnoge komšije su mislile da su sve "Moje radnje" u Beogradu, zapravo, moje. Neki to i danas misle – kaže kroz smeh ovaj neumorni trgovac.

Sa kompanijom Metro je počeo da sarađuje jer je njihov svakodnevni kupac, još od otvaranja trgovinskog centra u Zemunu. Konsultanti iz nemačke kompanije su mu predložili da postane deo sistema "Moja radnja" i predočili mu sve potencijalne prednosti. Posle razmišljanja, dao im je pozitivan odgovor. – I nisam se pokajao – kaže on.

Radnje su dobile novi izgled. Davalac franšize je sredio rafove, doneo nove držače za cene, izbrendirao radnju. Kao primalac franšize, Janjetović je dobio i reklamni materijal u boji, koji je podeljen mušterijama u Batajnici. – Dolazili su ljudi s drugog kraja Batajnice da kupuju kod nas – kaže on.

Zauzvrat, Janjetović se obavezao da će u asortiman uvrstiti određene količine Metroove robne marke Aro. - Trebalo je malo vremena da se mušterije priviknu na novi asortiman robe. Danas to dobro funkcioniše. Njihovi proizvodi uvek stoje poslednji u redu na desno da bi kupci mogli da uporede cene, a oni jesu najjeftiniji. U početku sam se pitao ko će da kupuje, na primer, Aro testenine, ali vremenom su počeli da ih uzimaju i kažu da su dobre – objašnjava on.

Janjetović kaže da ne postoje ograničenja po pitanju visine marže na te proizvode, ali da bi oni trebalo da budu jeftiniji od ostalih. Kada su proizvodi na akciji, onda moraju da se pridržavaju preporučenih cena. – Na kraju svakog meseca u kompaniji Metro vode računa koliko smo „povukli“ proizvoda sa akcije i u vidu vaučera dobijam dodatne popuste koje mogu da iskoristim u narednim kupovinama, što mi takođe dobro dođe – kaže Janjetović.

U dve prodavnice koje sad nose naziv "Moja radnja" promet se povećao deset do 15 odsto od kad su započeli saradnju sa kompanijom Metro. Janjetović misli da je to maksimum, jer su male radnje poput njegovih usmerene pre svega na prodaju u komšiluku.

– Naše mušterije su iste i stalne, tako da nije realno da očekujemo neki veći rast od ovog koji smo ostvarili. Drugačije je kad je prodavnica u gradu, pa hiljade ljudi prolazi pored nje. Od novih mušterija, kod nas samo mogu da dođu gosti koji posećuju nekoga. Zbog toga mi i nemamo velikih oscilacija u prometu tokom godine, dok mi se kolege iz grada žale da im promet tokom leta opadne i po 30 odsto, jer ljudi odu na godišnje odmore. Ovde, ljudi pošalju decu na letovanje, a oni sami štede, grade kuće. Čak nam je leti i bolje, jer se pije više piva, sokova – iskren je Janjetović.

U njegovoj firmi EJ Tina Company zaposleno je devet radnika.