Kad brend zaista postane „brend“

Legend World Wide posluje već 23 godine. I nakon najezde stranih brendova kompanija iz Subotice je uspela da se održi na tržištu. Počeli su i sa razvojem franšizne mreže kako bi u potpunosti pokrili teritoriju Srbije. Za sada se u njoj nalaze četiri primaoca, ali očekuju da bi ih u budućnosti moglo biti daleko više. Sa Sanjom Marković, direktorkom marketinga kompanije Legend, razgovarali smo, između ostalog, o tome kako se bore sa sve oštrijom konkurencijom, da li planiraju izlazak na inostrana tržišta, kao i kako posluju njihovi primaoci franšize.

Konkurencija na tržištu modnih brendova postaje sve oštrija. Koje su Legend-ove konkurentske prednosti koje mu pomažu da se uspešno održava na tržištu?

Mi veoma vodimo računa o potrošaču, pa smo se trudili i da napravimo najbolji odnos cene i kvaliteta. To su potrošači znali da prepoznaju i "nagrade". Zato i opstajemo na tržištu i uspešno poslujemo već 23 godine. Međutim, da bismo zadržali tržišnu poziciju, morali smo da uvedemo inovacije na svim poljima. Iako smo postali poznati po kolekcijama džinsa, asortiman smo proširili i kupaćim kostimima, donjim vešom, garderobom namenjenom ženama od 25 do 35 godina, pa i za starije. Često možete da vidite da te žene posle posla dolaze u naše radnje i s velikm uživanjem biraju odeću za sebe - ali i članove svoje porodice.

Legend je, zatim, brend koji ima strategiju razvoja. Brzo reagujemo na dešavanja na tržištu, inovativni smo kada se radi o unapređenju imidža. Stalo nam je da prodavci pruže najbolju uslugu kupcima, zato stalno usavršavamo i svoje radnike i izgled prodajnog mesta. Svi ti aduti utiču na stabilnost kompanije na tržištu. Legend ne izvozi mnogo, stoga, nemamo prostora da se „igramo“ poverenjem potrošača u Srbiji.

Recimo, dve sezone smo sprovodili kampanju da svaka žena u našim radnjama može da pronađe komad džinsa koji je skrojen baš za njenu građu. Radili smo i na segmentaciji i diversifikaciji tržišta, kao što stalno radimo i na poboljšanju kvaliteta proizvoda. U tome nam pomažu konsultanti iz Italije i Nemačke, koji nas, zapravo, savetuju kako da podignemo standard.

Procenjujući kvalitet, dizajn, potencijal mogu li domaći modni brendovi na inostrana tržišta?

Neki naši brendovi već uspešno izvoze, kao Trikotaža Ivković, na primer. To pokazuje da kvalitet svakako imamo. Međutim, kvalitet nije dovoljan. Čak je osnovan i klaster tekstilaca koji bi trebalo da pomogne da se iskoriste svi potencijali naših modnih brendova, pa i da podstakne i pospeši izvoz. Na tom pitanju radi i Privredna komora Srbije.

Međutim, kada se neko odluči za izvoz, najbitnije je da svi oni prethodno pomenuti segmenti poslovanja koji su važni za opstanak kompanije - funkcionišu. Izlazak na strana tržišta podrazumeva borbu sa velikim brendovima koji po tim poslovnim principima posluju godinama. Oni su, ne treba zaboraviti, i nekoliko koraka ispred nas, jer se standardi, jednostavno, duže primenjuju.

Što se tiče domaćih brendova, postoje oni koji imaju potencijal za izlazak na strana tržišta. Međutim, za takve brendove je važno da se stepen kvaliteta u svakom segmentu poslovanja održava iz sezone u sezonu. Ukoliko kompanija to postigne - da brend postane brend u pravom smislu te reči - onda se može reći da je došlo vreme za nastup na stranim tržištima.

Iz našeg iskustva možemo da kažemo da je za izvoz neophodno ostvariti i snažnu i dobru saradnju sa partnerima iz inostranstva. Legend se fokusirao na tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. I na tim tržištima zaista dobro poslujemo. Naša strategija nastupa, međutim, predviđa da se u narednih pet godina pojavimo na još nekom od tržišta.

Inače, najveći deo naše proizvodnje je u Srbiji. Za nas radi i veliki broj kooperanata koji popunjavaju kapacitete kada je to neophodno. Naravno, radimo stroge kontrole kvaliteta proizvoda koji dolaze od kooperanata. Najveći deo garderobe se, ipak, proizvede pod „našim krovom“.

Koji su trenutno najveći problemi u tekstilnoj industriji?

Pored nelojalne konkurencije, koja se ogleda u postojanju sivog tržišta - što je stara boljka na koju smo se gotovo navikli - muče nas visoke cene zakupa prostora, ali i činjenica da veliki brendovi, u odnosu na domaće brendove, lakše stiču pozicije u novim tržnim centrima. Razumemo da su strani brendovi zanimljiviji kompanijama koje rade na zakupu prostora u tržnim centrima, jer oni i privlače veliki broj potrošača - međutim, mnogi domaći brendovi zaslužuju da se, takođe, nađu u tim šoping molovima. Upravo problem nastupa na tržištu i vidljivosti samog brenda je jedan od osnovnih problema za domaće brendove, i malo više podrške s te strane ne bi bilo loše. Da ne pominjem cene zakupa u Beogradu, koje su na nivou svetskih metropola, što neminovno utiče i na krajnju cenu proizvoda.

Pored toga, došao je veliki broj stranih brendova koji imaju veliki obim proizvodnje, pa je i trošak proizvodnje niži, samim tim i cena garderobe. Čini mi se da su se domaći brendovi sada fokusirali na taj problem, više nego na sivo tržište, koje sigurno, i još uvek, stvara nelojalnu konkurenciju.

Na šta Vam se najviše žale primaoci franšize? Dešava li se da traže promene uslova poslovanja zbog loše ekonomske situacije?

Legend je relativno skoro uspostavio sistem franšiznog poslovanja. I kako primećujemo, primaoci franšize su zadovoljni, jer sada imaju neophodni know-how koji utiče na poboljšanje prodaje i posla uopšte. Međutim, i kompanija Legend, kao davalac franšize, morala je da se prilagodi novom modelu poslovanja. Naime, povećali smo broj radnika kako bi deo mogao da bude zadužen isključivo za praćenje rada franšiza, komunikaciju i saradnju sa primaocima po pitanju marketinga i nastupa na tržištu. To je, zapravo, usluga koju smo odlučili da pružimo i sada se trudimo da to uradimo na najbolji mogući način.

Naši primaoci franšize postižu pozitivne rezultate. Prodavnica u Čačku, na primer, već je premašila plan postavljen na početku poslovanja. Za sada ne postoji konkretan problem koji bismo mogli posebno da istaknemo. Moglo bi se reći da smo, trenutno, u fazi širenja franšizne mreže. Svoje snage smo usmerili na to i na pokrivanje tržišta u Srbiji, i o tome razmišljamo više nego o izlasku na inostrana tržišta. Jedan od razloga je možda i to što smo suviše kritični prema sebi i što sve želimo da dovedemo do perfekcije.