Za vegane, ali svi su dobrodošli

1/1

Prema nezvaničnim podacima, u Nemačkoj ima oko 700.000 vegana, a svake godine se pobornicima ovog načina ishrane (i života) pridruži oko 70.000 novih poklonika, i to uglavnom mlađih ljudi. Kad se uzme u obzir da vegani, po sopstvenim svedočenjima, provedu po nekoliko sati u kupovini, zagledajući svaku od deklaracija – a želeći da izbegnu proizvode životinjskog porekla – onda je jasno zašto je ideja Jana Bredaka iz Berlina naišla na neočekivano dobar prijem.

Bredak je, naime, 2008. godine i sam postao vegan. Samim tim, iz ishrane je izbacio meso, ribu, morske plodove, jaja, mleko, mlečne proizvode i med. Kao vegan, takođe je prestao da nosi stvari od krzna, vune, kostiju, kože, korala, bisera i bilo kojih drugih materijala životinjskog porekla. Ubrzo se suočio sa činjenicom da je hranu, kao i druge proizvode koji imaju isključivo biljno poreklo, veoma teško nabaviti na jednom mestu, što znači da kupovina ne može da bude ni komforna ni brza. Tako je i došao na ideju da sam pokrene specijalizovanu prodavnicu u kojoj bi se prodavali proizvodi za vegane. Napustio je poziciju menadžera u Dajmleru i prvi supermarket veganske hrane pod imenom Veganz otvorio 2011. u Berlinu.  

Danas se pod ovim imenom supermarketi mogu pronaći i u Hamburgu, Minhenu i Frankfurtu, a mogućnost da čitav koncept „izveze“ kroz franšizu i u druge gradove Evrope u kojima bi radnje ovog tipa imale dobru prođu, dobio je otvaranjem supermarketa u Beču i Pragu. Prema planovima, sledeće godine, supermarketi prvog i jedinog lanca veganskih proizvoda u Evropi mogli bi se pojaviti u Londonu, Amsterdamu, Cirihu, Barseloni i Kopenhagenu.

U Veganzu se može kupiti oko 6.000 proizvoda, a Bredak robu nabavlja od više od 200 proizvođača širom sveta. Najveći deo ipak dolazi iz SAD-a, gde je, kako kaže, veganska zajednica značajno veća i ponuda raznovrsnija nego u Nemačkoj.

Zanimljivo je da čak 40 posto stalnih mušterija Veganza uopšte nisu ni vegetarijanci ni vegani, a najveći procenat su osobe između 18 i 34 godine starosti, s tim što se broj starijih kupaca iz dana u dan povećava. U ovom trenutku, kako kaže, umesto očekivanih 100 kupaca dnevno, u proseku ima 400, od toga, bar 10 posto su turisti kojima se koncept veoma dopada.

Autor

Nataša Bogojević

saradnik