Snaga sistema je u dobrim partnerima

U želji da unapredi i dopuni već postojeće poslovanje, naročito u letnjim mesecima, Svetlana Pavličić Ozrinić je pre nekoliko godina počela da traga za, kako sama kaže, „ozbiljnom franšizom“. Sticajem okolnosti, njena ćerka je boraveći u Dubrovniku naišla na prodavnicu suvenira i poklona Aqua Maritime i predložila da uzmu njihovu franšizu. – Dugo smo se bavili veleprodajom i bio nam je potreban sezonski posao, nešto što bi dobro radilo, naročito leti. Franšiza Aqua Maritime je bila pravo rešenje – kaže Pavličić Ozrinić.

Porodica sa dugogodišnjim iskustvom u trgovini znala je sve prednosti koje sa sobom donosi franšizing. – Iz svog primera mogu da potvrdim da poslovanje u franšiznom lancu olakšava mnogo toga. Ukoliko je reč o proverenom sistemu, onda ste sigurni da je on utemeljen na iskustvu, da ništa nije slučajno. Ako davalac franšize insistira na nečemu, to čini s razlogom. Čak i ako se u nekom trenutku učini da je sistem rigorozan, primalac će vrlo brzo shvatiti da postoji razlog zašto je to tako. Poslovanje pod tuđim brendom je mnogo komfornije, posebno ukoliko radite sa brendom kao što je Aqua Maritime, koji je u ovom segmentu suvenirnica ili gift shop-a – najbolji u Evropi – kaže Pavličić Ozrinić.

Prva franšizna radnja ovog hrvatskog brenda u Crnoj Gori otvorena je u Herceg Novom 2011. godine. Nakon godinu dana Aqua stiže i u Tivat, a prošle godine otvorena je i u Petrovcu. – Uspeh prodaje u ovom poslu nije vezan za veličinu grada, već za strukturu turista i njihovu platežnu moć. Zato nekada i radnje u manjim mestima, poput ove u Petrovcu, gde je mnogo hotela i turista, mogu raditi i bolje nego neke u većim gradovima – objašnjava ona.

Sve radnje u Crnoj Gori su pojedinačne (single–unit) franšize. Naime, ukoliko bi Svetlana Pavličić Ozrinić u narednom periodu otvorila radnju u Budvi, što, kako kaže, i jeste u planu za ovu sezonu, potpisala bi ugovor o master franšizi. – U Budvi je jako teško naći dobru lokaciju, budući da je većina zauzeta. Nadam se da ćemo pre letnje sezone uspešno završiti pregovore i da ćemo otvoriti radnju u Budvi. U tom slučaju, dobili bismo ugovor o master franšizi. Crnogorska obala nije velika i, pored postojećih radnji, eventualno postoji potencijal da se otvori još po jedna u Baru i Kotoru. O otvaranju dve radnje u istom gradu nema ni govora – objašnjava Pavličić Ozrinić.

Najčešći kupci na crnogorskom primorju su strani turisti, i to Rusi. Domaćim turistima se, prema njenim rečima, jako sviđa asortiman, ali slabo kupuju. – Nažalost, naši ljudi su, pri čemu mislim na sve ljude iz regiona, jako osiromašeni. Njima se dopadaju stvari, čak se i fotografišu, pa se izvinjavaju ako ne kupe, ali nama čak i to prija. Da znamo da im se sviđaju stvari – kaže ona i dodaje da je u trenutnim ekonomskim okolnostima teško opstati.

– Turizam u Crnoj Gori nije dobro razvijen ukoliko se pogleda okruženje. Ponuda ne odgovara cenama, što se odražava i na promet u trgovinama. Verujte, većina ljudi koji se bave trgovinom, gleda samo da preživi. Pri tom, i podrška države za dobre kompanije izostaje. Ako kažem da smo srećni kad u jednoj radnji platimo samo pet-šest kazni po sezoni, a da se maksimalno trudimo da sve radimo po propisima, onda vam to sve govori kakva je situacija – kaže ona.

Za davaoca franšize, s druge strane, ima samo reči hvale, budući da su, kako kaže, veliki profesionalci i pružaju podršku u svakom trenutku. – Pošto imaju radnje širom sveta, oni imaju i mnogo širu sliku i bolji pogled na poslovanje, postavljaju strateški razvoj, razmišljaju o perspektivama, što nama samo može pomoći u poslovanju. Retko se nailazi na takvu kompaniju. I ono što je vrlo važno, naši interesi su identični, pa su sva uspostavljena pravila za dobrobit posla. Nema uspešnog davaoca franšize bez uspešnog primaoca – dodaje ona.