Turistička ponuda na kartici

Kada su Jelena i Vojislav Nestorović 2007. godine posetili Budimpeštu, u jednom hotelu su naišli na zanimljiv koncept predstavljanja ponude grada – Minicards. Budući da su prvi put boravili u glavnom gradu Mađarske, svidelo im se što su, proučavajući kartice, mogli na jednom mestu da se za 15-tak minuta upoznaju sa onim što grad pruža. Minicards je poznat sistem, prisutan u više od 100 metropola sveta, koji turistima daje preporuke i informacije o najlepšim mestima u gradu u kome borave. Ove simpatične preporuke štampane su na kolornim karticama veličine vizit-karte, na engleskom jeziku, sa mapom na poleđini kartice i svim potrebnim informacijama koje pomažu strancu da dođe do željenog mesta. Pored toga, svaka „minikartica“ pruža donosiocu i neki popust ili poklon, pa ih turisti rado koriste.

Po povratku u Beograd, Jelena i Vojislav su počeli da se raspituju da li sličan koncept postoji u Srbiji, a nakon što su se uverili da takve ponude nema, stupili su u kontakt sa holandskom kompanijom Minicards. Nakon nekoliko meseci, njihova Agencija Nestorović postala je primalac master franšize za teritoriju Srbije i Crne Gore. – Ugovor smo potpisali na neodređeno vreme s tim što je u prvih pet godina bilo daleko više međusobnih obaveza, posebno u delu izveštavanja, prometa, vidljivosti na tržištu... Po isteku tih pet godina, kada je izgrađeno i međusobno poverenje, ključne obaveze koje su ostale su finansijske, u vidu franšiznih nadoknada – objašnjava Vojislav Nestorović.

Ovaj koncept nije podrazumevao ulaznu franšiznu naknadu. Međutim, postojala je mogućnost, kako objašnjava Nestorović, da od davaoca dobiju kompletnu opremu, stalke, kartice, dizajnerska rešenja. Uspeli su da ispregovaraju da sve urade sami, te da sve što im je potrebno nabave u Srbiji, naravno, pod supervizijom davaoca franšize iz Holandije.

Minicards se nalaze u Beogradu na oko 90 lokacija – pre svega u hotelima i hostelima, turističkim info pultovima, mestima gde se očekuje dolazak većeg broja turista, pa čak i u nekim ambasadama. Minicards je razvijen i u Subotici, Novom Sadu i Podgorici, u nešto manjem obimu.

– Minicards je gradski koncept koji treba da pomogne turistima da se snađu u gradu. U manjim gradovima turisti lakše otkrivaju šta da posete, gde da jedu i slično, dok to u velikom gradu nije moguće – objašnjava Nestorović.

Struktura samih kartica je unapred zadata, jedan deo kartica odnosi se na segment „see&do“ (šta videti i raditi) u kojem se predstavljaju razne znamenitosti, kulturne ustanove, ambijentalne celine i slično, drugi segment su hrana i piće, a treći, uslužne delatnosti kao rentacar, perionice, menjačnice... – Shodno ovoj strukturi i mi idemo ka klijentima. Svojevremeno smo imali saradnju sa Gradskim sekretarijatom za kulturu koji je omogućio da predstavimo sve ustanove kulture grada. Naša misija i jeste da kroz Minicards predstavimo grad na drugačiji način u odnosu na uobičajenu sliku i pokušamo da promenimo uvreženo mišljenje da ljudi dolaze ovde samo zbog noćnog života. Naša želja je da im ukažemo i na postojanje Muzeja Nikole Tesle, Andrićev muzej ili Madlenijanum – kaže Nestorović.

Minicards posluje i u zemljama regiona, prisutan je u Sarajevu u BiH, ali i u nekoliko gradova u Hrvatskoj. Primaoci franšize, prema rečima Vojislava Nestorovića, razmenjuju iskustva i pomažu jedni drugima posebno oko dizajna i štampe, budući da je vrlo izazovno na maloj površini predstaviti određenu znamenitost, muzej, restoran. – Mogli bismo reći da je Minicards franšiza prilično fleksibilna. Sve ono što je okom vidljivo – izgled kartice, stalaka – mora da bude unificirano, a sam način poslovanja više zavisi od primaoca franšize – objašnjava Vojislav Nestorović.

Plan Jelene i Vojislava Nestorovića je da u narednom periodu na Minicards stalcima predstave celu Srbiju. – To ne odstupa od samog koncepta, i kada su u pitanju manje države, onda je tako nešto moguće raditi. Mi bismo želeli da, gde god se stalci nalaze, bude predstavljena cela Srbija – kaže Vojislav Nestorović.

U međuvremenu nisu razmišljali da uzmu još neku franšizu, ali su im se javljali srodni sistemi i nudili im da postanu primaoci. Iako su, kako kažu, pojedini koncepti bili vrlo zanimljivi, zbog visokih inicijalnih naknada nisu mogli da prihvate ponudu. – Problem u našoj zemlji je što banke ne odobravaju kredite za dobru poslovnu ideju, a takvi krediti bi posebno imali smisla kada je franšiza, kao provereni koncept poslovanja, u pitanju. Podrška početnicima u poslu je, u tom smislu, nedovoljna – kaže on i dodaje da su svoj biznis sami finansirali.