Čuvaj sećanja!

S vremena na vreme, kada pogleda svoj prvi poslovni plan, Elizabeta Planinić, preduzetnica iz Zagreba, slatko se nasmeje. Međutim, kako god da je izgledao, rezultati projekta „Čuvar sjećanja“ pokazuju da je uspeo. Ideja je bila neobična, ali hrabra i plemenita, i vredela uloženog truda. Ljudima, naime, koji nisu u mogućnosti da to rade sami, Elizabeta je ponudila uslugu brige o grobovima najmilijih.

– Čovek bi pomislio da je teško, zapravo, nemoguće u današnje doba stvoriti nešto po prvi put, a ja sam počašćena, bila i još uvek jesam, što stvaram nešto što niko pre nije. Vrlo uzbudljivo, a danas, recimo, moja prijateljica kaže da ako ne znate šta da pokrenete, razmislite o svom najvećem problemu i napravite biznis od njega. Ispada kao da sam poslušala taj savet. Šta da vam kažem?! Sve znamo, znamo da ćemo jednog dana ostati bez roditelja, bez nekog voljenog, ali nikako da prihvatimo. I onda dođe taj dan, dan o kojem ne želite razmišljati, dan u kojem vam se sruši svet koji ste poznavali do tada, dan u kojem na fizičkom nivou ostajete bez nekoga, dan koji nećete nikada zaboraviti – priča Elizabeta.

Njoj se to upravo dogodilo jednog julskog dana 2011, kada joj je preminula majka koja je živela u Makedoniji. – Provela sam s porodicom celo leto i obilazila mamin grob, ali zgražavala sam se dana kada ću morati da se vratim u Zagreb i nastavim život. Uz to, par dana pre mamine smrti, kompanija u kojoj sam radila se zatvorila. Dakle, morala sam se pobrinuti za egzistenciju, budućnost, i svoju i svoje porodice. Najradije sam htela ostati u krevetu i tugovati, ali život ne pita. Dignete se iz kreveta i nađete utehu, nađete veru, nađete spas. Tako sam se tešila, kako nisam sama, kako se ne događa samo meni ovo, i kako ima puno ljudi koji su udaljeni od grobova svojih najmilijih. Tada mi je sinula ideja: „A zašto ne bih ja mogla biti tá koja bi mogla pomoći svim tim ljudima i pobrinuti se za održavanje grobova?!“ Onda sam podelila ideju s meni najbližim ljudima – porodicom i prijateljima. Taj efekat sam nazvala „efektom podignutih obrva“, jer svi kad bi čuli, digli bi obrve, a onda bi usledio komentar: „Pa da, to stvarno treba“ – objašnjava kako je nastao „Čuvar sjećanja“.

Naziv firme je osmislila njena dobra prijateljica i veoma joj je zahvalna na pravom izboru. Ponosna je što je danas često zovu „čuvarica sjećanja“ i kaže da ona to zaista i jeste. – Dakle, imala sam ideju, ime, polako i formu, ali kako kaže jedna izreka: „Možete imati najlepši izlog, ali ako niko ne zna za njega, nema vrednosti“. Sećam se kada je prvi sajt „Čuvara sjećanja“ bio objavljen, osetila sam takvo olakšanje, sreću, zadovoljstvo i ispunjenost – koja je trajala ravno pet minuta. Nakon toga je usledila spoznaja, da upravo sada počinje pravi posao. Prvog klijenta – neću nikada zaboraviti – od silnog uzbuđenja sam zaboravila pitati kako je saznao za nas – priča Elizabeta Planinić.

Nakon nekoliko PR objava ispostavilo se da zaista postoji realna potreba za ovakvom vrstom usluge – sve više ljudi je zvalo. S ponosom kaže da njeni prvi klijenti koriste usluge „Čuvara sjećanja“ i danas. – Od samog početka sam znala da, ako sam tu kako bih pomogla svim ljudima kojima je potrebna ova usluga, ne mogu selektivno raditi ovaj posao samo u mestu u kom živi, već sam odlučila odmah pokrivati celu Hrvatsku, svaki grad, svako selo – kaže ona.

Objavila je oglas u potrazi za saradnicima – prijavilo se 800 ljudi. Osnovni motiv tih ljudi, kako kaže, nije bio prihod. Prijavili su se pre svega oni koji su se prepoznali i koji su i sami izgubili nekoga. – Sve redom impresivni, vredni i dragi ljudi, to su moje produžene ruke i zahvalna sam im od srca – ističe Planinić.

Povećana tražnja za njenim uslugama nije samo posledica toga što sa ovih prostora mnogi mladi ljudi odlaze u inostranstvo, već i što mnogi ne mogu da brinu o grobovima najmilijih zbog prezaposlenosti, bolesti ili, jednostavno, nemaju snage da odu na grob „jer nisu otugovali“. Broj klijenata raste i samo od početka ove godine imaju rast od 50 odsto, mereno u prihodima i klijentima. 

Novi svet – franšizing

„Čuvaru sjećanja“ je ove godine stiglo još jedno priznanje – izabran je među 20 najboljih projekata iz celog sveta na konkursu Međunarodne franšizne asocijacije (IFA). Elizabeta je na taj način dobila priliku da projekat predstavi na konferenciji NextGen in Franchising koja se u februaru održala u San Antoniju. Na događaju je učestvovalo 3.000 ljudi iz franšiznog sveta, a tokom samog skupa, Elizabeta je počela da razmišlja – o razvoju franšize. – Bilo je puno okruglih stolova, predavanja na temu franšinga, pričalo se o prilikama, neprilikama i, zapravo, tamo sam dobila viziju. Pričala sam s kolegama iz Nigerije, Indije, Australije, Amerike, Mađarske i drugima, i shvatila da svaki narod, religija ima svoje običaje za pokojne, i da je ova vrsta usluge potrebna svakom čoveku – objašnjava kako je odlučila i sama postati davalac franšize. Prisustvo na tom događaju, razgovori sa stručnjacima i drugim preduzetnicima, za nju je bilo, kako kaže, posebno životno iskustvo.

Trenutno je u ozbiljnim pripremama za franšizno poslovanje, jer želi da sistematizuje i organizuje posao. Naručila je i poseban softver, prilagođen potrebama ovog posla, koji će biti sažetak minulog petogodišnjeg rada, a svaki proces će biti automatizovan i pojednostavljen. – Svakako, osim očekivane podrške u vidu materijala, softvera, osoba koja će biti potencijalni primalac franšize, mora posedovati određene osobine, i tu sam spremna da uložim 70% vremena u pronalaženje prave osobe koja shvata vrednost, ali i odgovornost ovog posla, i kojima nisu u prvom redu samo prihod i zarada – ističe ona.

Iz želje da usluga „Čuvara sjećanja“ postane dostupna širom sveta, nada se da bi to upravo mogla postići davanjem franšize. – Danas, kad pišem, sigurno ne znam s kakvim stvarima i nedaćama ću se susresti, s nepravdama, s administracijom, s kulturološkim razlikama, ali sve to je manje bitno kada znam da ćemo biti u prilici da smirimo tolika srca, čujemo toliko priča, ne o tuzi, nego o zahvalnosti što smo te ljude imali u našem životu i što smo takvi kakvi jesmo. Hvala, mama, za sve, ovo je moje hvala tebi za sve što si učinila – kaže na kraju Elizabeta.