Iznad svih očekivanja

„Kuća piva“ je koncept koji pod istim krovom, objedinjuje „četiri priče“ – „Pivsku sobu“, svojevrsni bar u kojem se godišnje rastaču hektolitri točenog piva, „Beer Food“, brzu hranu na bazi pivskog testa, restoran „Antik“ i uz sve to – ketering. Svaka od celina, naravno osim keteringa, može da „živi“ i za sebe, ali prema rečima idejnog tvorca i vlasnika „Kuće piva“ Željka Špalata, pokazalo se da najbolje rade zajedno. Ni sam nije očekivao da će „Kuća piva“ u Slavonskom Brodu, tradicinalno vinskom kraju, za kratko vreme postići odlične rezultate. Zagrebačka pivara im je, što dovoljno ilustruje poslovanje, dala priznanje kao najvećem potrošaču njihovog točenog piva u celoj Hrvatskoj. Željko Špalat nam otkriva da se u skorijoj budućnosti očekuje otvaranje dve franšizne „Kuće piva“ i odgovara šta su postigli i zašto su noviteti u ponudi ključni za postizanje uspeha.

„Kuća piva“ u Slavonskom Brodu radi dve godine. Kakvi su rezultati poslovanja?

Iznad svih očekivanja. U početku je „Kuća piva“ bila samo ideja, nakon dve godine projekat je postao „strašna priča“. Kada smo krajem 2014. otvorili „Kuću piva“, u ne tako ekonomski jakom gradu kakav je Slavonski Brod, mislili smo da dobro poslovanje dugujemo – praznicima. Prošla godina je, međutim, bila „astronomska“ i nisam verovao da možemo tako da radimo – ostvarili smo prihod od oko osam miliona kuna, rastočili 2.000 bačvi piva od po 30 litara i dobili priznanje od Zagrebačke pivare da smo najbolji prodavac njihovog točenog piva u Hrvatskoj. Ova godina je još bolja, u prvih devet meseci imamo milion kuna više prihoda u odnosu na isti period prošle godine. Postali smo turistička atrakcija, dolaze nam i gosti iz Srbije, Bosne i Hercegovine.

Vi ste pod jednim krovom objedinili tri sobe, „četiri priče“. Šta praksa pokazuje, koja je najuspešnija?

Verujte, sve rade dobro i pokazalo se da upravo ovakav koncept smanjuje rizik jer je potpuno svejedno šta će kojeg dana bolje raditi. Nekad to može da bude „Beer Food“, nekada „Pivska soba“, a nekada restoran „Antik“.

Vi svaki od tih koncepata nudite kao franšizu, ali i „Kuću piva“ koja ih objedinjuje. Šta bi bila Vaša preporuka za potencijalne kandidate, za šta su se do sada najviše interesovali?

Upiti nam stižu iz dosta gradova Hrvatske, ali i iz regiona. U Zagrebu i Varaždinu smo već pronašli lokacije za otvaranje franšizne „Kuće piva“. Ideja upravo jeste da sve „priče“ budu pod jednim krovom jer se na taj način, kao što sam rekao, izbegava rizik poslovanja, a i postoji ušteda na radnoj snazi. Istina je da nije lako pronaći idealnu lokaciju i prostor koji mora da ima više soba i ne sme da bude manji od 500 kvadrata. Druga idealna opcija jeste da se kombinuju „Pivska soba“ i „Beer Food“ jer se pokazalo jako dobrim imati na jednom mestu piće i hranu. Gosti vole da tamo gde piju mogu i jesti. Treća opcija, za koju ima dosta interesovanja, jeste samo „Beer Food“, kao objekat brze prehrane.

Često uvodite novine u svoju ponudu, pa ste tako nedavno ponudili Leskovački roštilj, kreirate nove proizvode. Je li to jedan od uslova za uspeh?

Stalno analiziramo artikle i ono što ne ide – izbacijemo, a uvodimo nove. Pomenuti leskovački roštilj probao sam još dok sam imao restoran na Celju. Proizvodi ga jedna porodica iz Rijeke, a poreklom je iz Leskovca. Za mene je to bio neverovatan ukus i sada sam ga uvrstio na meni. Dakle, mi kupujemo gotovu smesu i samo pripremamo roštilj, odziv je odličan.

Kada ubacujemo novi artikal, onda „zvonimo na sva zvona“, organizujemo svirke, radimo lokalni marketing, častimo ljude jer je najvažnije naterati gosta da proba to novo.

Imamo i svoje proizvode. Neverovatan rezultat smo ostvarili sa našim pivskim sendvičom. Samo tokom prošle godine prodali smo 80.000 komada ovog sendviča, a zaštitili smo ga i kao intelektualnu svojinu.

Trenutno radim na testima koja će se peći na drvenom uglju i nudi će se u „Beer Foodu“. Ranije se znalo da uz pivo idu kolenica, kiseli kupus, a sada pravimo novu „priču“, novi proizvod koji će biti sinonim hrane uz pivo. Novine su neophodne jer ih gosti vole.

Kao pravi domaćin i ugostitelj, treba li, po Vašem mišljenju, primalac franšize da ima iskustva u ugostiteljstvu?

Bilo bi dobro da ima nekakav temelj, jer ugostitelj je i trgovac i psiholog i konobar i prijatelj gostu. Mora da zna da sasluša, počasti, porazgovara. Vlasnik sa svojim timom mora da udahne dušu objektu. Ako vlasnik nema iskustva, onda svakako mora imati iskusnog menadžera.