Recept za porodični biznis

1/1

Tadija Ranković je preduzetnik duže od dvadeset godina, a pre petnaestak godina u Banatskom Karlovcu je otvorio piceriju „Pizza Company“. Naime, osim što ima piceriju, ovaj šezdesetogodišnjak proizvodi i testo koje distribuira drugim picerijama.

– Pokušavao sam na početku da nađem nekoga ko bi pravio testo za moju piceriju. Međutim, kvalitet nije bio zadovoljavajući. Onda sam, igrom slučaja, od jedne Italijanke dobio recepturu koju koristimo i danas, a tajna je u dugom mešenju i premešavanju testa. Danas sam ponosan kada mi dođe omladina iz Italije i kaže da tako dobru picu nigde nisu jeli. Našim testom trenutno snabdevamo nekoliko picerija. Pogodnost je što je testo smrznuto, a rok trajanja je godinu dana, pa ne mora da se naručuje svakodnevno. Uz to, jedna od najvažnijih sastojaka pice je sir, a mi dugi niz godina sarađujemo sa dobavljačem koji ima jedan od najkvalitetnijih sireva za picu na tržištu – kaže Ranković.

Pored toga što je, kako kaže, našao idealnu recepturu za testo, Ranković je sam osmislio i pećnicu. – Za dobru picu su ključne tri stvari: kvalitetno testo, dobra peć i da onaj ko pravi picu – zna da je napravi. Ništa od toga nije jednostavno. Zato sam osmislio i dizajnirao pica-peć i tako uspeo da otklonim neke nedostatke postojećih peći za picu. Osnovno je da ne troši mnogo struje i da brzo peče – kaže Ranković.

Pošto poseduje sva tri „sastojka“ neophodna za dobru picu – testo, peć i znanje – odlučio je da svoj poslovni koncept ponudi i drugima kroz partnerski sistem. – Ljudima koji su zainteresovani da otvore piceriju nudimo besplatno peć na korišćenje, a njihova obaveza bi bila da naručuju testo od nas. Zatim, organizujemo obuku u trajanju od sedam dana u Banatskom Karlovcu. Mi bismo im obezbedili smeštaj i hranu, ali pošto obuka ipak iziskuje određene troškove, ona se naplaćuje – objašnjava Ranković.

S druge strane, preduzetnici koji već imaju picerije dobijaju mogućnost da od njega samo naručuju testo za picu.

Iako je pica osnovni proizvod, u piceriji u Banatskom Karlovcu nudi se još tridesetak vrsta proizvoda – domaće kiflice, baklave, lenje pite, nekoliko vrsta kolača. – Imamo jedinstven program, proizvodi su rađeni po domaćoj recepturi i bez ikakvih aditiva. Partneri bi mogli da preuzmu celokupan ili deo asortimana, u zavisnosti od procene šta bi se na tom tržištu dobro prodavalo. Preneli bismo im naše recepture, ali bi zaista morali da ih se pridržavaju ukoliko žele da dobiju isti kvalitet proizvoda – kaže Ranković.

Što se tiče vrsta pica koje bi se našle na meniju, Ranković kaže da to zavisi od samog tržišta. – Kod nas, u Banatskom Karlovcu, ubedljivo se najviše prodaje „kaprićoza“. Partner bi, međutim, mogao da ponudi ono što bi najbolje išlo na tržištu i u zavisnosti od kupovne moći građana u tom mestu. Tu ga apsolutno ne ograničavamo u kreativnosti – kaže on.

Njegova picerija ima 25 kvadrata sa tri sedeća stola te je preporuka za potencijalne partnere da minimalna kvadratura bude od 20 do 25 kvadrata. – Za opremanje lokala kakav je naš nije potrebno više od tri do četiri hiljade evra, a ukoliko bi on bio skromnije opremljen, onda su i ulaganja manja – kaže Ranković i dodaje da je za početak potrebno dvoje radnika.

Piceriju smatra dobrim porodičnim biznisom koji se može pokrenuti sa malom investicijom. Kao dokaz, navodi da radi 15 godina u mestu od svega šest hiljada stanovnika, uz konkurenciju još jedne picerije, dve pekare koje takođe nude svoje pice i lokala brze hrane na bazi mesa. – Za ovako malo mesto, konkurencija jeste jaka, ali mi nudimo vrhunski kvalitet i cenovno povoljan proizvod – objašnjava Ranković.