Ljubav prema kuvanju „prerasla“ u franšizu

Kao i mnoge ideje u svetu biznisa, i ideja o otvaranju restorana kineske kuhinje „Dva štapića“ nastala je iz hobija, ljubavi Dragana Savčića prema kuvanju. Kada se jednom prilikom vratio sa poslovnog putovanja iz Kine, počeo je da svojim ćerkama, Jeleni i Oliveri, kuva kineska jela i svi su uživali u njima. Propadanje tadašnjeg posla u trgovini i velika podrška prijatelja i porodice samo je „pogurala“ Savčiće da realizuju svoj san o otvaranju à la carte kineskog restorana u njihovom rodnom Novom Sadu.
„Dva štapića“ su počela sa radom 2005. i bili su pravo otkrovenje za lokalno tržište, jer slična mesta nisu postojala. Popularnost su, kako kaže Jelena Savčić, danas izvršna direktorka „Dva štapića“, stekli „preko noći“, a „dobar glas“ o kvalitetnoj kineskoj hrani se brzo pronosio među Novosađanima. – Ljudi su prenosili svoje pozitivno iskustvo o tome da su dobro jeli, da su dobili za svoj novac ono što su tražili, a za nas su kvalitet, na kom insistiramo i danas, i usluga bili najbitniji – kaže Jelena Savčić.

Tržišnu revoluciju, koja im je omogućila dalje širenje mreže, napravili su 2007. kada su otvorili „Dva štapića“ manjeg formata u kojem se hrana unapred priprema i izlaže u vitrine, čime je i usluga postala mnogo brža. Sa tim konceptom su stigli i u Beograd gde danas imaju tri takva restorana – u tržnom centru Ušće, Bulevaru Zorana Đinđića i Ulici kneza Miloša. – Jedan od naših motiva je bio da ljudima koji nemaju dovoljno novca da dolaze u à la carte restoran omogućimo da po nižim cenama priušte istu hranu i isti kvalitet. Uz to, à la carte restoran je izuzetno složen, dok nam je manji format – sa suženim menijem, manjim brojem zaposlenih, manjim ulaganjima i lakšom kontrolom – bio pogodniji za dalje širenje, naročito kroz franšizu, što je od samog početka bila ideja. Osim toga, ovakav koncept – zdrave, a brze hrane – sve je popularniji u Evropi, pa i kod nas – objašnjava Jelena Savčić.

Ona se za franšizing zainteresovala još tokom školovanja. – Sama ideja franšizinga mi se svidela jer je, zapravo, idealna za širenje mreže, naročito van granica zemlje, što mi je oduvek bio san – dodaje ona.

San se realizovao 2015. kada su dobili prvi zahtev za franšizom, ali kako i sama priznaje, u projekat su ušli prerano. – Požurili smo tada, napravili grešku u selekciji – a posebno se lokacija pokazala kao „slaba tačka“ i, jednostavno, nismo uspeli. Shvatili smo da treba da usporimo, da se lagano razvijamo i svakodnevno unapređujemo koncept, što i danas činimo. Da više pažnje posvetimo i odabiru lokacije i potencijalnih partnera. Rast prometa nam u međuvremenu omogućava i da više investiramo – objašnjava Jelena Savčić.

Pošto su, kako kaže, prvi put „omanuli“, odlučili su da sledeću franšizu daju preduzetnici iz Vršca koja ne samo da već ima iskustva sa poslovanjem u franšiznom sistemu, već i atraktivnu lokaciju u samom centru grada. Franšiza je otvorena početkom novembra ove godine. – Jako smo zadovoljni kako radi franšiza u Vršcu, a što je najvažnije, hrana je izuzetno ukusna, a reakcije potrošača odlične – kaže Jelena Savčić.

Foto: Dva štapića Vršac, danju i noću

Sa današnjim iskustvom smatra da bi bilo poželjno da primalac ima iskustva u ugostiteljstvu, jer bi se tako lakše prilagodio i razumeo sam sistem. – Idealno bi bilo da ima dosta energije, jer je i posao vrlo dinamičan i složen. Teško je zamisliti da primalac bude neko ko se neće baviti ovim poslom i očekivati da mu „kaplje“ određen mesečni priliv. Postoje franšize koje su vrlo jednostavne, što nije slučaj sa „Dva štapića“. Naša lista dobavljača je složena, tu su nabavke soseva, voća, povrća, nekoliko vrsti mesa, morskih plodova, ali i sredstava za održavanje higijene, ambalaže... Proces nabavke se mora kontrolisati, namirnice moraju da odgovaraju našim standardima,onaj ko se time bavi mora da razlikuje dobro od lošeg mesa, dobru od loše paprike, a ujedno, cene namirnica sa slobodne liste dobavljača treba istraživati kako bi troškovi bili što niži. Zatim, sama priprema jela je kompleksna, te, iako prolaze našu obuku, potrebni su i talentovani kuvari – objašnjava Jelena Savčić i savetuje zainteresovane da prvo dođu u Beograd i provedu nedelju dana sa njom da bi razumeli složenost samog sistema i videli sa čime se sve suočavaju u toku jednog radnog dana.

Na listi dobavljača koju dobijaju primaoci nalaze se, kako objašnjava, obavezni, preporučeni i slobodni dobavljači. Od davaoca franšize se nabavljaju svi oni sastojci koje „Dva štapića“ direktno uvoze iz Kine – sosevi, pirinač, začini, ali i proizvodi koje sami prave, kao što su nudle, kineski hleb, kineske đozle, limunada i malina. Na listi obaveznih dobavljača je i proizvođač piletine. – Na tome insistiramo jer se radi o proverenom odgajivaču i sa njim imamo odlično iskustvo – objašnjava Jelena Savčić.

Foto: Dva štapića

Za neke druge stvari, kao što su sredstva za higijenu, preporučuju dobavljače ako su se uverili u njihov kvalitet i isplativost. – Međutim, ako neko ima prijatelja koji proizvodi ubruse ili salvete, i radije bi da ih nabavi od njega, slobodan je da to i učini. Pa možda ga čak i preporuči nama, kako bismo ga preporučili ostatku mreže. Čak i kod drugih namirnica, kao što su ulje, meso, povrće, dajemo određene savete, jer želimo da nabavljaju kvalitetne, a povoljne namirnice. Na primer, uvek savetujemo kupovinu paprike „šilja“, a tek kada je nema na tržištu, kupuje se babura – kaže ona.

„Dva štapića“, kao davaoci, obezbeđuju obuku u svojim lokalima i pomoć u prvim danima po otvaranju restorana. Obuka traje do dva meseca u Beogradu i pohađaju je kuvari i menadžeri lokala. – Obučavamo ih od najjednostavnijih stvari – kako se ljušte namirnice, kako se slažu u frižider, pa sve do pripreme hrane i drugih stvari važnih za poslovanje. Uz to, prvih sedam dana po otvaranju smo sa primaocima franšize u lokalu – na prvoj liniji vatre – kaže Jelena Savčić.

Insistiraju na tome da obuku prođe i sam primalac franšize. – Ne možemo da se oslonimo samo na menadžera restorana. I primalac mora da prođe obuku kako bi i sam bio upućen u proces i kako bi mogao dalje da prenosi znanje, ako treba – i novom menadžeru, jer su promene uvek moguće – objašnjava Jelena.

Deo franšiznog paketa je i jedinstveni kol-centar – što znači da se primaoci samo „priključuju“ postojećem kol-centru i time lišavaju brige o ovom segmentu poslovanja. Primaoci, takođe, ne moraju da brinu ni o globalnom marketingu, jer „Dva štapića“ ulažu i u ovaj segment.

Od primaoca se, za početak, očekuje da pronađe „premijum“ lokaciju – sa dosta prolaznika ili u krugu gde posluju firme. Idealno je da lokal ima 60 kvadrata da bi se komotno smestili kuhinja, prodajni pult i 15 sedećih mesta. – Sve preko toga može da bespotrebno poveća investiciju. U praksi se pokazalo da je jako važno voditi računa o „komšiluku“, odnosno, kako će se sprovesti ventilacija, da li će nam stanari zgrade dozvoliti da ventilaciju izvodimo preko krova ili će morati da se radi kompleksnija, a skuplja ventilacija, pošto kineska kuhinja podrazumeva isparavanje i mnogo mirisa. Takođe, važno je proveriti da li postoji dobar napon struje jer smo mi veliki potrošači – kaže Savčić i dodaje da je, generalno, važno voditi računa u kakvom je stanju lokal.

Građevinska ulaganja, prema „grubim računicama“, mogu da budu i do 200 evra po kvadratu ukoliko je prostor u lošem stanju.

Franšizni sistem „Dva štapića“ naplaćuje ulaznu franšiznu naknadu koja je fleksibilna i zavisi od planiranog biznis plana budućeg primaoca, ali i mesta u kojem se otvara restoran, dok redovna mesečna franšizna naknada iznosi četiri odsto od prometa. Za otvaranje „Dva štapića“ potrebne su investicije od 30 do 40 hiljada evra, što uključuje i franšiznu naknadu. Poželjno je da mesto gde se franšiza otvara ima minimum 80.000 stanovnika i razvijeniju privredu. – U Beogradu ima „prostora“ za još nekoliko restorana, Subotica nam je jako zanimljiva, Niš, sa možda nešto skromnijim konceptom, koji pripremamo za narednu godinu, zatim Kragujevac i možda još neki gradovi – kaže Jelena Savčić i dodaje da perspektivu u narednim godinama najpre vidi na tržištima istočne Evrope.