Novi sjaj starinske poslastice

Naravno, deo tog paketa bili su i pažljivo smišljani recepti za knedle, tople čokolade i džemove koji se danas pripremaju i prodaju u „Ferdinand knedlama“. – Svesna sam da se mnogi ljudi koji uđu u preduzetništvo ne pripreme dobro i da mnoge stvari rešavaju u hodu. Zato se i dešava da pokrenu posao, otvore lokal, a onda ga za dva meseca i zatvore. U takvim slučajevima najverovatnije nije bilo ni pripreme ni biznis plana, niti ideje šta ako radnja ne počne da radi od samog početka. Mi smo odlučili da čak i da ne radimo dobro prvu godinu, nećemo zatvarati lokal. Imali smo sreću da je potražnja od prvog trenutka bila velika, ali nije moralo tako da se desi. Zato je važno imati strpljenja i uložiti mnogo truda i vremena – priča Lana Nedeljković.

Kreativnost probudila i preduzetnički duh

No, kako je sve počelo? Po završetku Fakulteta organizacionih nauka Lana Nedeljković je počela da radi u banci, i kako sama kaže, nije bila nezadovoljna, dobro je radila svoj posao, razvila je lep odnos sa kolegama, ali nije bila do kraja ispunjena. – Najveći problem mi je bio što nisam mogla da iskažem svoju kreativnost, a osećala sam da je imam i da bi trebalo da je usmerim u nekom drugom pravcu. Verujem da 80 posto ljudi u takvim okolnostima – ne bi ništa promenilo. Mogla sam i ja da ostanem u banci i gradim karijeru, ali onda ne bih osetila draž i uzbuđenje kao kada sam otvorila ovaj lokal – kaže Lana i dodaje: – Moguće je da je „tačka preokreta“ bilo i to što nisam bila jedina u porodici koja je donosila platu, tako da smo mogli da preuzmemo i malo rizika. Imala sam nesebičnu podršku i supruga i svoje troje dece.

Kako ju je ideja o pokretanju sopstvenog biznisa dugo kopkala, svako putovanje sa porodicom koristili su, između ostalog, i da posmatraju različite koncepte, razmišljaju šta bi to novo mogli da ponude na tržištu Srbije. – Sasvim slučajno se desilo da to budu knedle, jer je ljubav prema knedlama poprilično izražena na ovim prostorima. S druge strane, sve manje vremena se provodi u kuhinji, a pravljenje ove poslastice ne ide tako brzo – kaže ona. Pored toga, dok su istraživali istoriju knedli, naišli su i na podatak da je austrijski car Ferdinand I toliko obožavao knedle da je od svojih kuvara zahtevao nemoguće – da knedle sa šljivama dobija tokom cele godine. Tu želju, priča Lana kroz smeh, dobro su razumeli. Tako su, sasvim prigodno, pronašli i ime za svoje knedle.

Smisliti recept, ali i poslovni koncept

Od same ideje do otvaranja „Ferdinand knedli“, u novembru 2016. godine, prošlo je, međutim, dosta vremena. Budući da su sami hteli da obezbede početni kapital, vreme tokom kojeg su štedeli novac su iskorstili za razrađivanje detalja. Lana nije želela ništa da prepusti slučaju. Uvek je tražila „savršenu“ knedlu kombinujući više sastojaka, a osmišljavanje recepata, kako kaže, nije bio nimalo jednostavan proces. Eksperimentisali su sa ukusima i do sada je nastalo 14 vrsta slatkih i četiri vrste slanih knedli. Asortiman slanih knedli namerava da proširi jer se, kako kaže, pokazalo da ljudi vole slane knedle, iako se one ne prave tako često.

Pored knedli, sami prave i Ferdinand toplu čokoladu na štapiću u 15 različitih ukusa, a prodaju i nekoliko vrsta džemova, napravljenih isključivo od samoniklog bilja – šipurka, drena i trnjina. Ferdinand džemove prave u saradnji sa gazdinstvom Nebojše Milojevića iz sela Vlahovo kod Svrljiga koji je višestruko nagrađivan za svoje proizvode od divljeg voća. – Odlučili smo da nudimo samo džemove od samoniklog bilja koje se ručno bere. Vrlo brzo smo naišli na „problem“, jer se džemovi jako brzo prodaju i naša tražnja je, praktično, veća od onoga što možemo da naručimo. Tako da smo odlučili da do berbe drena ponudimo divlju jagodu i divlju trešnju. Ko ovde proba džem, ne verujem da će ga posle toga negde drugde kupiti. Slično je i sa potpuno prirodnim sokovima od crne ribizle i meda koje pravimo u saradnji sa jednim gazdinstvom iz Kosjerića koje ima svoju plantažu crne ribizle – kaže Lana Nedeljković.

Kada nađeš zgodno mesto...

„Ferdinand knedle“ su igrom slučaja otvorene u Ulici Gavrila Principa u Beogradu, nedaleko od autobuske i železničke stanice, Beograđanke, Zelenog venca... – U gradu ima mnogo divnih lokala, sređenih, sjajno dizajniranih. Sve je to lepo, ali mi se čini da u mnogima nedostaje ličnog pečata i topline. Mi smo hteli da naš lokal ima dušu, da pobegnemo od toga kako danas izgleda svaki treći lokal u gradu – kombinacija crne boje, betona, drveta. U saradnji sa dizajnerima smo osmislili prostor koji odiše toplinom, ostavlja utisak kao da ste kod kuće, obiluje mnoštvom sitnih detalja – ručni mlinovi za kafu, meni ispisan na hartiji papira, sitnice koja nam znače. Vidimo da ljudi to prepoznaju i poštuju – kaže Nedeljković.

U „Ferdinand knedle“ svraćaju i ljudi koji su u prolazu, ali je mnogo onih koji dolaze sa namerom. Neki knedle pojedu u lokalu, mnogi ih uzimaju za poneti. – Retko ko sedne da pojede knedlu a da ne ponese bar neku za poklon, često baš tu što su jeli, što mi je drago, jer znači da im se svidela – kaže Lana.

Budući da je posao počeo brzo da se razvija, i Lana je vrlo brzo dala otkaz u banci. – Prvo smo želeli da „ispipamo“ da li naša ideja ima budućnost, tako da smo odlučili da ne napuštam odmah posao. Međutim, ubrzo je postalo jasno da ukoliko želite nečemu dati perspektivu, tome morate potpuno da se posvetite. Sedeti na dve stolice i raditi dva posla ne vodi ničemu. Osim toga, odmah sam se i zaljubila u ovo što sam počela da radim – kaže ona.

Sve knedle pronašle put do potrošača

Nakon pola godine rada, Lana sa ponosom kaže da se nijedna knedla nije posebno izdvojila, odnosno, sve se podjednako dobro prodaju. – Za sada ne bih širila ukuse slatkih knedli koje nudimo. Čak sam mislila da će se vremenom pokazati da se neke vrste manje prodaju te da ćemo njih zameniti i uvesti novi ukus. Posle šest meseci, zaista nemam knedlu koju bih izbacila i svaki dan pravimo svih 14 vrsta – kaže Lana.

Imali su sreće i sa radnicima jer im se na prvi oglas za posao javila žena koja je po struci tehnolog hrane i pića te im je njeno iskustvo mnogo pomoglo u pravljenju dobrih knedli. – Kod knedli je svaki sastojak jako važan – kakva je oštrina brašna, kakav je kvalitet krompira, jer svaki put ukus knedle mora da bude isti. Stoga brašno naručujemo iz mlina onakvo kakvo nama odgovara, a svaku isporuku krompira strogo kontrolišemo i ako procenimo da nije dobar, menjamo ga. Tu kompromisa nema. Mnogo ljudi dolazi po preporuci, što nam je jako drago i moramo da vodimo računa da uvek ponudimo isti kvalitet – kaže Lana Nedeljković.

Na knedlu dolaze ljudi svih dobi. Stariji od 30 godina, kako svedoči Lana, tradicionalno jedu knedlu sa šljivom koja ih najviše podseća na detinjstvo, a tek potom se odlučuju za druge ukuse. – Oni se sećaju vremena kada su im bake pravile tu poslasticu i mnogo ljudi je emotivno vezano za knedle sa šljivama – kaže ona.

Mlađi, s druge strane, odmah radije biraju drukčije, egzotičnije ukuse – oni vole pistaće, čokoladu, kokos...

Za sve ovo vreme nigde se nisu oglašavali. Imali su, kako Lana kaže, sreću da su ljudi sami prepoznali dobar koncept. – Ono u čemu smo izrazito aktivni jesu društvene mreže – Facebook i Instagram, pre svega. Suprug ima dosta iskustva u toj oblasti i to nam je pomoglo da budemo „viđeni“ i da mnogo ljudi sazna za nas – kaže ona.

Od samog početka ideja jeste bila da se „Ferdinand knedle“ u budućnosti razvijaju kroz franšizni sistem, kaže Lana Nedeljković, ali još uvek ne žele da brzaju. Ne krije, međutim, da već dobijaju upite sa svih strana, naročito iz zemalja ovog regiona. – Sada nam je najvažnije da održimo kvalitet. Svako širenje posla na uštrb kvaliteta ne dolazi u obzir. Mislim da ćemo uskoro biti spremni da na još nekoj lokaciji ponudimo knedle, a početna ideja jeste da razvijemo franšizni sistem. Ipak, za to nam je, smatram, potrebno još malo vremena – kaže ona.