Preduzetnik s dušom

Nakon pet godina rada, Elizabeta Planinić, tvorac franšiznog koncepta Čuvar sjećanja, uvidela je da postoji velika potreba za uslugom koju nudi – održavanje grobnih mesta – te da je idealno da se posao širi kroz franšizing. Kada smo, pre oko godinu dana, prvi put razgovarali sa Elizabetom, ona je tek razvijala franšizni koncept. Danas, ima daleko jasniju sliku na koji način da uspešno proširi franšiznu mrežu i posle mnogo „pročitanih stranica“ i razgovora sa ljudima, zaključila je, kako sama kaže, da je jedna od najvažnijih karika franšiznog sistema – primalac franšize. – Mnogo sam literature o franšizingu pročitala i, zapravo, shvatila da sve greške mogu da se uspešno izbegnu ako je primalac franšize osoba kompatibilna s davaocem franšize. Stoga sam najviše vremena provela u promišljanju, kakva bi to osoba trebalo da bude – koje moralne vrednosti i emocije mora da ima u sebi koje bi mogla da projektuje na poslovanje – kaže ona na početku razgovora za Franchising portale.

Iako je u fokus celokupnog sistema stavila primaoca franšize, ipak, treba pomenuti da Čuvar sjećanja jeste profitabilan posao koji svake godine beleži 50 odsto rasta, kako u broju klijenata, tako i u prihodima. Poželjan primalac ipak nije onaj čiji je jedini motiv zarada, iako se podrazumeva da to jeste smisao svakog biznisa. Elizabeta Planinić je to jasno istakla u franšiznom prospektu i naglasila da primalac mora da ima visoku i izraženu poslovnu etiku. Pored toga, navodi ona vrlo detaljno, primalac mora da ima visoku empatiju i razumevanje za ljude, mora više da sluša nego da priča. – Mora da bude i predan poslu i prilagodljiv. Mora da bude organizovan i spreman da u autu ima i štikle, ako je žena, i gumene čizme. Ispravan stav prema svim nacionalnostima i religijama, pogotovo prema onima koje su prisutne u zemlji u kojoj živi. Trebalo bi da bude dosledan i spremani da sam radi kako bi u budućnosti, kada delegira zadatke ostalim saradnicima, znao šta traži od njih – kaže ona.

Elizabeta je na ideju o poslu došla nakon smrti svoje majke, koja je sahranjena u drugoj zemlji, pa ne može a da ne istakne emocije. Jer, posao je takav. Stoga je za nju važno da primalac franšize može da se poveže sa emocijom klijenta, da se poistoveti. – Ne projektujemo kukanje i žaljenje. Ako nas neka priča dirne, pustimo suzu i ne stidimo se toga. Ne podstičemo žaljenje, već zahvalnost spram svih osoba kojih više, nažalost, nema i s pijetetom se odnosimo prema njima – objašnjava ona.

Retko se, zaista, sreću franšizni sistemi u kojima je profil primaoca franšize tako specifično i detaljno opisan. Zbog svega toga, Elizabetu Planinić smo pitali i...

Sigurno su Vam se u proteklih godinu dana već javljali određeni ljudi sa upitima za franšizu. Kakva su iskustva?

O, da. Moram reći da su me kontaktirali ljudi iz bivše Jugoslavije, što sam očekivala, jer je projekat Čuvar sjećanja u tim granicama vrlo poznat. Kontaktiralo nas je puno ljudi, ali uslov je da popune naš upitnik, razgovor se nastavlja samo nakon toga. Bilo je raznih iskustava, od toga da nisu pitali za cenu, ali su u isto vreme samo o novcu pričali. Bilo je toga da smo pričali o vrednosti, a o novcu ne. Bilo je da smo pričali o emocijama, i samo to. Smatram da se premalo zna o ovom načinu poslovanja, pa postoji velika zadrška kod ljudi. Volela bih da se razbije ta fama oko franšizinga, i da se zaista pokrene lavina, jer ova usluga je kao voda, potrebna svakom čoveku, pa zašto ne učestvovati u procesu pomaganja koji ima neverovatan efekat.

To znači da ste uvideli da je primalac ujedno i najslabija karika u franšiznom odnosu, ili specifičnost poslovnog modela koji nudite to zahteva?

Da, moj zaključak jeste da primalac i davalac moraju biti kompatibilni. To je kao brak, kao u ljubavi, dve strane moraju gledati u istom smeru. Kako će se neki budući problemi, prepreke i situacije prevazići ako ne postoji razumevanje?! Možda grešim, ali sigurna sam da je prava osoba ona koja će se identifikovati s potrebom ove plemenite usluge i da će se vrednosti samo multiplikovati.

Zanimljivo je da među 10 pitanja na koja primalac treba da odgovori nalazi se i ovo: „Ko je vaš uzor i kakva su vam životna načela?“ Zašto Vam je to važno?

Svi mi učimo tokom života. Nekome je to nametnuo posao, nekome život, a za mene je bitno od koga i na čijim životnim pogreškama učimo. U ovom svetu u kojem moral i etika postoje u tragovima, treba da se svim silama odupremo suprotnostima i postupamo etično i moralno. Načela su takođe vrlo bitna, pogotovo u ovom poslu. Emocije su najskuplja kategorija, ljudi se ne otvaraju lako. Ovaj posao je prožet emocijama, i na meni je velika odgovornost da odaberem osobu koja će biti nečiji oslonac i nečija uteha.

Od svega što ste naveli na svom sajtu, možete li da izdvojite šta Vam je najvažnije kad birate primaoca franšize Čuvaj sjećanja?

To se nekako sve vreme ovog razgovora provlači. Osim svega navedenog, poželjno je da neko ima ambiciju, ali da može da se prilagodi utvrđenom sistemu rada. Da veruje u moje već učinjene i potvrđene greške, da ih ne bi ponovili. Kako se najjednostavnije kaže, franšizom kupujete nečije ispravljene greške.

U prvom članku nismo pisali o uslovma, tek ste razvijali franšizu. Osim samih karakteristika u vezi sa primaocem, kakvi su finansijski uslovi za zainteresovane i da li je van Hrvatske dostupna master franšiza ili neki drugi oblik franšize?

Vrlo sam fleksibilna i otvorena za bilo kakve dogovore i predloge. Bitnija mi je činjenica da se sa širenjem krene, nego da insistiram na ceni. Stoga, ako se neko nađe u profilu koji tražimo, ako ima te vrednosti, ambiciozan je, želi da promeni svet na bolje tako što će umiriti prvo jednu dušu, pa onda mnogo drugih ljudi kojima je uteha potrebna, neka se javi da krenimo dalje menjati svet.