Profesor Daus - Od organske proizvodnje do organskog restorana / „Idemo ka tome da razvijamo program gotovih proizvoda. S druge strane, mislimo da na tržištu ima prostora za organske restorane i to će biti naš fokus u ovoj godini."
Utorak
26.02.2019.
U selu Seleuš, na obodima Deliblatske peščare, OLDA Grupa se bavi organskom proizvodnjom na 85 hektara zemlje.
 

Suad Kumbarić i njegova supruga Dragana Stojanović su na tom, nekada devastiranom imanju, primenili celokupnu filosofiju ove poljoprivredne grane. A filosofija organika je da se „zatvori biodivezitet“, da se uspostavi simbioza životinja i biljaka. OLDA Grupa proizvodi organske žitarice, voće i povrće, ima 5.000 kokošaka u slobodnom uzgoju, kao i drugu pernatu živinu: ćurke, guske, patke, morke, ali i 300 papkara – ovaca, koza. U zavisnosti od doba godine proizvedu između 800 i 1.000 jaja dnevno. Jedan deo životinja su autohtone vrste i OLDA Grupa je zvanično registrovana kao držalac autohtonih rasa i pasmina. – Nema mnogo takvih firmi u Srbiji – kaže Suad Kumbarić, po struci prehrambeni tehnolog, dok je Dragana Stojanović stručnjak za marketing.

No, oni su otišli korak dalje, a sve u skladu sa trendovima, koje prate posećujući najpoznatije sajmove organske hrane. Zato su svoju proizvodnju usmerili na organska gotova jela. Trenutno u prodaji imaju oko 35 proizvoda pod brendom Profesor Daus, što uključuje i slatki i slani program: džemovi, slatka, ajvar, malidžano (proizvod od patlidžana), filet paprika, organske testenine od spelte, heljde i kamuta, paradajz sok, ulja od suncokreta, bundeve i uljane repice i meso. Mnogi od ovih proizvoda se pakuju u manju ambalažu kako bi bili cenovno pristupačniji, praktičniji za korišćenje, ali i poslužili kao originalni poklon.
Planiramo da sa Turističkom organizacijom uspostavimo saradnju kako bi naši proizvodi na neki način predstavljali i Srbiju – kaže Dragana Stojanović.

Proizvode prodaju u malim prodavnicama organske hrane, ali i kroz svoj restoran i prodavnicu Profesor Daus, koji se nalaze u Beogradskom marketu, velikom prostoru na Dorćolu u Beogradu, stecištu raznih lokalnih preduzetničkih ideja, proizvoda i usluga. Za pripremu jela u restoranu se koristi čak 85 odsto organskih namirnica proizvedenih na imanju u selu Seleuš, a kroz restoran se trenutno plasira i oko 10 odsto gotovih proizvoda. – Idemo ka tome da razvijamo program gotovih proizvoda. S druge strane, mislimo da na tržištu ima prostora za organske restorane i to će biti naš fokus u ovoj godini – kaže Stojanović.

Meni restorana je raznovrstan, a uključuje supe i potaže, hleb, paste, povrće, razna jela od različitih vrsta mesa, jaja. Ćurke, morke, guske i patke, organski odgajane na imanju, koriste se samo u njihovim restoranima. Na meniju je i teletina ispod sača sa jednog sertifikovanog domaćinstva na međi Srbije i Crne Gore. – Meni restorana će biti sezonski, usklađen sa onim što imamo na imanju ili što smo sačuvali u svežem obliku – kažu Suad i Dragana, koji su se uprvo vratili sa sajma organske hrane Biofach, koji se održao u Nirnbergu i gde su prikupili nova saznanja o trendovima u ovoj oblasti.

Najnoviji trendovi u sektoru organske hrane pokazuju širenje tržišta organskih proizvoda i sve veći udeo u ukupnoj potrošnji hrane. Istraživanja u najrazvijenijim evropskim zemljama pokazuju rast sektora organskih restorana i keteringa, i sve veću potražnju od strane kupaca za organskim i „fair trade“ proizvodima. Za našu zemlju ovo je relativno nova oblast, koja će se, sasvim sigurno, razvijati – kaže Dragana Stojanović.

Nakon što su učestvovali u Projektu za konkurentnu privredu organizacije USAID, koji promoviše premijum proizvode, počeli su da razmišljaju kako da naprave i organski restoran brze hrane. – Tokom tog projekta smo dobili neka nova znanja, upoznali smo i kako svet posmatraju nove generacije, milenijalci. Prilagođavajući se njihovim potrebama razrađujemo tu novu ideju o organskim restoranima brze hrane za koju mislim da je ostvariva. Već pravimo pileće ražnjiće, wrap – hranu umotanu u tortilju, napravićemo i organsku viršlu – kaže Suad.

Oni će nastaviti da šire paletu gotovih proizvoda okrećući se specifičnim i inovativnim proizvodima.  – Ići ćemo u pravcu organskih dresinga. Mala pakovanja dresinga za jednu salatu. Takođe, u Srbiji niko ne radi organski kečap ni majonez. Iako te namirnice važe za nezdravu hranu, organski proizvedeno bi trebalo da bude potpuno zdrava. Mislim da ćemo već za mesec dana uspeti da izbacimo organski kečap. Imamo mnogo ideja – dodaje Dragana.

Njihova ideja je da do kraja ove godine otvore još tri restorana u Beogradu – jedan klasičan i tri manja, verovatno u tržnim centrima.

Jedan od mogućih puteva razvoja ideje o organskim proizvodima i širenja ideje zdravlja i zdravog života jeste i franšizing. – Razmišljamo o tome, ali svakako da su pre toga pred nama godine razvoja nakon kojih bismo mogli u potpunosti da stanemo iza tog projekta – kaže Dragana.

Naime, potrošnja organskih proizvoda u Srbiji još uvek je, kako kaže, minimalna, najviše iz dva razloga – slabe kupovne moći građana i nepoznavanja ove oblasti. – Još uvek se borimo sa nepoverenjem i neznanjem, verovatno je to posledica teških decenija koje su iza nas. Ljudi teško stiču poverenje, a trebalo bi, jer kada se dobro ekonomiše i kupi stvarno ono što nam je potrebno, čovek se može zdravo hraniti. Tako smanjujemo i bacanje hrane. Više organizacija, na različitim nivoima, pokušava da se bavi širenjem znanja, ali po mom mišljenju, i dalje sa malim uspehom. Mora ceo sistem da stane iza te ideje, da bude prepoznata institucionalno, da država svesno podrži zdrave navike svojih sugrađana i svesno radi na očuvanju zdravlja zemljišta. Samo tako se postiže pravi cilj cele ove priče – zdrav i očuvan život i sada i za budućnost – ističe Dragana Stojanović.


Bogata i zdrava trpeza / Za pripremu jela u restoranu se koristi čak 85 odsto organskih namirnica proizvedenih na imanju u selu Seleuš, a kroz restoran se trenutno plasira i oko 10 odsto gotovih proizvoda
Sky Zone trampolina park zabava Jeff Platt
Vesna Lapčić
Novinar