Jožef Salaj i Milan Sabo / Vlasnici brenda Anjuna Ice Pops
Utorak
06.08.2019.
„Želeli smo da stvorimo mesto gde će svakog dana biti leto“ – kažu vlasnici brenda Anjuna, mađarskog koncepta za prodaju sladoleda na štapiću. Uz franšizu, koncept žele da prenesu i na druga tržišta.
 

Raznobojni sladoledi na štapiću pod brendom Anjuna pojavili su se na ulicama Budimpešte u leto 2016. i vrlo brzo postali hit. Pažnju su posebno privukli time što se prave isključivo od prirodnih sastojaka, bez upotrebe veštačkih boja i adivita. I globalni prehrambeni trendovi su im svakako išli na ruku. S jačanjem zdravijih navika u ishrani, a posebno baze veganskih potrošača, za Anjunu se otvorila široka niša na tržištu letnjih poslastica, kojim su do tada, kako pričaju osnivači ovog koncepta Jožef Salaj i Milan Sabo, dominirali tracionalni „oblici“ – sladoled na kugle i fabrički sladoled. Kažu da su pokrenuli „revoluciju“ na domaćem tržištu, ali da njihove ambicije time ni izdaleka nisu zadovoljene – cilj je, naime, da se sladoledi Anjuna pojave na ulicama od Barselone do Kalifornije. A kako je sve počelo...?

Milan Sabo je, kako se priseća, pre nekoliko godina u jednoj prodavnici delikatesa naišao na kutiju sladoleda od kokosa koji je, zapravo, bio napravljen od pravog kokosovog mesa i mleka, bez dodatih aditiva. Ispostavilo se, međutim, da je uvoz ovog proizvoda bila prilično skupa rabota i kutije sladoleda su u roku od nekoliko meseci nestale s polica. Ali, ne bez uticaja. Zahvaljujući upravo ovom iskustvu, u Milanu se rodila ideja o sladoledu koji će biti napravljen od voća i biljnih namirnica. Tokom kasnijeg putovanja u Indiju i vremena provedenog u Anjuni, ne samo da su razvili ideju o krajnjem proizvodu – voćnom sladoledu na štapiću – već i čitavu životnu filozofiju.

Anjuna je bilo neverovatno spiritualno iskustvo. Shvatili smo da nigde nećemo moći da živimo onako kako smo živeli tamo, ali da moramo težiti tome, jer je život kratak. Ne može čovek da čeka neko sledeće putovanje da bi ponovo bio srećan. Trebalo je to osećanje stvoriti i kod kuće – priča Sabo.

Voćni sladoledi na štapiću nisu bili novost, već dugo su, recimo, bili popularni u Americi, a nije bilo ni nekog posebnog razloga zašto ne bi bili prihvaćeni i u Mađarskoj. Koncept je već bio razrađen, samo ga je trebalo pokrenuti, a da bi do toga došlo... treba se vratiti nekoliko godina unazad. Kada je Milan Sabo 2015. prvi put svom poslovnom partneru Jožefu izložio ideju o sladoledu, već sledećeg dana su kupili karte i otišli na sajam hrane u Moskvu. Od ovog trena, sve je počelo da se odvija neverovatnom brzinom. Sav novac koji su do tada zaradili kao profesionalni igrači pokera, dali su za mašinu za pravljenje sladoleda, čvrsto odlučivši da ostave dotadašnji život za sobom. – Kad danas razmišljamo o tome, bila je to luda ideja, ali možda nas je upravo ta ludost dovela do ovoga danas – komentariše Sabo tadašnju odluku.

Postavili su sebi cilj da naprave ništa manje nego – najbolji sladoled na svetu. Zato se Anjuna sladoledi prave čisto od voća i biljnih mleka, bez dodatka vode, tako da se po kvalitetu ne mogu porediti sa sladoledima koji se mogu kupiti u prodavnici. – Ja sam zadužen za osmišljavanje jedinstvenih kombinacija ukusa koji bi trebalo da što vernije dočaraju naš stil. U postrojenju za pravljenje sladoleda, proizvod se dalje razvija pod nadzorom prehrambenog tehnologa – on i njegova ekipa se, zapravo, trude da moje zamisli budu stvarnost, a ne samo snovi – objašnjava Milan proces proizvodnje.

Proizvodi koji se reklamiraju kao zdravi, prirodni i bez „nečega“ (– free) vrlo se često dočekuju sa skepsom, doživljavaju kao precenjeni i bezukusni i, najzad, kao još jedan način da se od potrošača uzme novac. – Ne treba postavljati pitanje zašto je kvalitetna hrana toliko skupa, nego zašto je proizvod toliko jeftin? – odgovara na to Sabo. Međutim, to što koriste visokokvalitetne i skupe sastojke nije nikakav novi trend, već je pre povratak na prirodnu hranu koja se uz pomoć novih tehnologija prilagođava ukusima i potrebama modernog potrošača. – Samo treba pročitati listu sastojaka koji idu u naše, a koji u druge sladolede, i eto vam odgovora – dodaje Sabo.

Kada su odlučivali o nazivu brenda, Anjuna se nametnula kao najbolje rešenje. – U martu 2015. obojica smo, naime, bili u teškom životnom periodu, želeli smo promenu, svrhu zašto se budimo i ustajemo iz kreveta. Onda mi je jednog dana Jožef rekao da kupim kartu za avion i pođem sa njim u Indiju u Gou. Spakovali smo rančeve i krenuli ka obalama Anjune. Anjuna nas je očarala od prvog trenutka, bilo je to najspiritualnije putovanje našeg života, konačno smo shvatili šta, zapravo, želimo. Znali smo da bismo rado zadržali taj osećaj, zatvorili ga u kutiju, poneli sa sobom i podelili s drugima. Želeli smo da stvorimo mesto gde će svakog dana biti leto. Sladoled je bio savršena ideja. Figura slona na našem logotipu je referenca na hinduističkog boga Ganešu, ali više kao uzor, reminiscencija, pre nego što ima bilo kakav religijski prizvuk – kaže Sabo.

Kako su od samog početka bili čvrsto rešeni da koncept prošire u sve delove sveta, tako su od prvog trena počeli da razmišljaju i o razvoju franšize. Bilo bi to optimalno rešenje za željeni tempo rasta. Trenutno, u Budimpešti postoji pet prodavnica Anjuna sladoleda, na Balatonu jedna – tri su u vlasništvu kompanije, tri u rukama primalaca franšize. Davaoci franšize su zaduženi za proizvodnju i distribuciju, a partneri treba samo da rade na tome da usreće svoje kupce. Naravno, za uspeh je važno „održati korak“, tako da kratkoročni planovi uključuju otvaranje prodavnica i u drugim gradovima Mađarske – pored Balatonfireda, sledeće godine bi Anjuna sladoledi mogli da se pojave i u gradovima poput Tihanja, Đera ili Debrecina, a sudeći po ambicijama vlasnika brenda, verovatno i u inostranstvu.

 

 Priređeno na osnovu članka s portala Franchising.hu, autor: Szász Nóri


Boje i ukusi leta / Anjuna sladoledi se prave od visokokvalitetnih prirodnih sastojaka, biljnog porekla
V. Lapčić/N. Bogojević