U potrazi za franšiznim partnerima / U ovom trenutku, Muzej čula postoji u Pragu i Bukureštu. U narednim godinama, broj gradova i Muzeja će se svakako povećati, a nove jedinice će biti otvorene kroz franšizni model poslovanja
Sreda
28.04.2021.
Želeli su da ponude jedinstveno iskustvo koje će spojiti zabavu i edukaciju i privući posetioce svih uzrasta. „Muzej čula“ je za kratko vreme postao nezaobilazna atrakcija, i naveo osnivače da sada ponude i – franšizu.
 

Kaže se da su putovanja jedini trošak od kojeg čovek postaje bogatiji. Neki utisci sa putovanja nas promene, neka iskustva oplemene i prošire vidike, a neka pobude kreativnost i pokrenu na akciju. Upravo to potvrđuju i trojica osnivača Muzeja čula – Museum of Senses. Kada su pre nekoliko godina počeli da razmišljaju o pokretanju inovativnog i modernog koncepta iz oblasti zabave, nisu morali da idu dalje od ličnog iskustva.
Kao roditelji male dece, na putovanjima smo uvek tražili i sadržaje u kojima može da učestvuje cela porodica – počinje priču Dejan Grbić, vlasnik i jedan od osnivača Muzeja čula. – Izbor se uvek svodio na, s jedne strane, velike, isključivo zabavne komplekse, poput tematskih parkova, parkova s trambolinama, akvaparkova, a s druge, na klasičnu muzejsku ponudu, koja je i dalje prvenstveno edukativna. Između ta dva pola je – velika praznina, ali i šansa za otvaranje zabavno-edukativnog koncepta – prenosi svoja zapažanja Grbić.

Primetili su, međutim, da čak i u najrazvijenijim svetskim metropolama postoji tek par mesta na kojima može da uživa cela porodica. Uvek je veća verovatnoća, kaže Grbić, da će pri izboru zabave „jedna strana“ ostati nezadovoljna. – Tako smo i došli do osnovnih kriterijuma za budući Muzeja čula. Znali smo da to treba biti mesto koje će se obraćati širokoj i raznolikoj publici svih uzrasta. Znali smo da koncept treba biti univerzalan, da ga mogu razumeti ljudi iz svih krajeva sveta. A pošto se radi o konceptu za sve generacije, trebalo bi da bude prilično jednostavan i u najvećoj meri razumljiv i maloj deci. Uz sve to, da bude zabavan, ali s izraženom edukativnom komponentom. Nismo hteli da posetiocima ovo bude samo još jedna prilika za slikanje i postavljanje fantastičnih fotografija na društvene mreže, već smo želeli i da nešto nauče, proniknu u „čuda“ ljudske percepcije i ponesu sa sobom nezaboravno iskustvo – objašnjava Grbić.

S idejom o muzeju čula, koji je po mnogo čemu menjao ustaljeno poimanje muzejskog iskustva, iskristalisalo se i nekoliko logističkih zahteva. – Naravno, muzej bi trebalo da se nalazi u prometnoj gradskoj zoni, da bude pristupačan, da cena ulaznice nije previsoka te da bude mesto gde će posetilac provesti najviše sat vremena – što je posebno važno ako ste na kratkom odmoru ili city break putovanju – dodaje Grbić.

U projekat su ušli s ogromnim entuzijazmom, toliko da su u isto vreme radili na razvoju dva muzeja, koja su i otvorena u vrlo kratkom roku. Prvi, krajem septembra 2017. u Pragu, a drugi, početkom decembra  u Bukureštu. Oba muzeja su odmah postala nezaobilazne turističke atrakcije, rezultati su bili sjajni, a više od 150.000 posetilaca godišnje posetilo je jednu od lokacija. – Kontinuirani rast broja posetilaca beležili smo pre pandemije svake godine – napominje Grbić.  

Šta sve „krije“ Muzej čula?

Muzej čula je konstruisan kao lavirint koji nas provodi kroz šest različitih zona – a svaka je posvećena jednom čulu (vid, sluh, ravnoteža, miris, dodir, ukus). U muzeju se nalazi oko 50 eksponata i instalacija, i dok bi vas u klasičnim muzejima strogo upozorili da ne dirate izložene predmete, u Muzeju čula se traži upravo suprotno – interakcija i korišćenje eksponata je suština korisničkog iskustva. Od posetilaca se, naime, očekuje da budu kreativni, radoznali te da kroz zanimljive i nesvakidašnje doživljaje neposredno iskuse kako naše telo i percepcija reaguju na različite čulne nadražaje i iluzije.

Ležanje na fakirskom krevetu s 3.500 eksera, prolazak kroz rotirajući tunel, kao i razne optičke varke koje nam mogu promeniti lični opis, pomoći da porastemo 10 cm, poslužimo nečiju „glavu na tanjiru“ ili saznamo šta se sve koristi za kreiranje zvuka u crtanim filmovima – samo su neka od intrigantnih iskustava iz Muzeja čula.

Najveći deo prostora u ovom Muzeju (60-70%) zauzima deo s eksponatima i instalacijama. Međutim, da bi doživljaj uživanja bio potpun, na izlazu posetioce čeka i igraonica sa različitim brain teaser-ima, a zatim i prodavnica sa suvenirima, brendiranom robom, raznim zabavnim mozgalicama i osveženjem (piće i hrana).

Od sada i franšizni razvoj

Iako u početku nisu razmišljali o franšizingu kao o modelu za internacionalno širenje, sada su uvereni da će već tokom 2022. biti otvoreno više muzeja. – Budući da smo rezultatima na obe lokacije pokazali da smo razvili izuzetno uspešan koncept iza kojeg je znanje, praksa i iskustvo, odlučili smo da podelimo znanje kroz rast i osvajanje novih tržišta putem franšiznog poslovanja. Cilj nam je da pronađemo partnere koji će biti spremni da vode i razvijaju Muzej čula na lokanom tržištu. Svesni smo vrednosti lokalnog znanja, lokalnih veza te da je poslovanje kroz partnerstvo neuporedivo lakše i uspešnije – kaže Grbić.

Otvoreni su za partnere iz svih krajeva sveta, iako su, u ovom trenutku, prvenstveno fokusirani na razvijene zemlje – pre svega na Evropu, ali i na SAD, Kanadu, Australiju, Kinu. – Međutim, ono što smo naučili, čak i na sopstvenim greškama, jeste da treba gledati gradove pre nego konkretna tržišta ili zemlje – naglašava Grbić. 

U idealnom slučaju, ciljaju na gradove sa više od milion stanovnika, ali to ne znači da u obzir ne dolaze i gradovi sa nešto manjim brojem, ali bi, u tom slučaju, to trebalo da budu regionalni ili nacionalni centri koji privlače veliki broj ljudi tokom cele godine. – Takođe, pri odabiru se gleda i postojeća konkurencija, sezonalnost grada, broj turista, udeo domaćih i stranih turista, specifikacije i isplativnost nekretnina i, naravno, kupovna moć građana – navodi sve kriterijume Grbić.

Dosadašnje iskustvo, pak, pokazuje da Muzej čula može odlično da posluje nevezano za lokaciju na kojoj se nalazi. Mnogo je bitnija, kako Grbić ističe – destinacija.
Kao i u prethodnom slučaju, samo treba dobro proceniti potencijal lokacije – pre svega, koliko joj ljudi gravitira, koliki je udeo domaćih i stranih turista, da li se nalazi u blizini prometnih gradskih zona te da li joj se može jednostavno i lako pristupiti – precizira Grbić i dodaje da se muzej može smestiti u prostor s najmanje 250 kvadrata, a idealno u prostor od 400-500 kvadrata. – Svakako, bolje je ako ima više prostora, jer je onda i doživljaj bolji – kaže on.

Kad razmišlja o profilu „idealnog“ primaoca franšize za Muzej čula, Grbić kaže da bi to, u najkraćem, bila ambiciozna, energična i motivisana osoba, koja će pokazati želju za uspehom. – Koliko god da je važno da partner ima obezbeđena finansijska sredstva za ulaganje, mi, pre svega, želimo da vidimo da je on zainteresovan, posvećen i da mu je, u suštini, do ove priče stalo koliko i nama – dodaje on.

Pored toga, poželjno je da ima izražene veštine komunikacije i prezentacije i da je dobar u radu s ljudima. Energija koju partner unese, smatra Grbić, i njegov pristup poslu biće, zapravo, najbolja motivacija i za ostale zaposlene, što se – u krajnjem ishodu – odražava i na zadovoljstvo posetioca. – Zato nam je važno da partner i njegov tim pokažu da će biti fokusirani na posetioca, da će se istinski potruditi da on na izlasku iz muzeja kaže da je doživeo nezaboravno iskustvo. Jer, muzej je, u suštini, mala površina s relativno jednostavnim konceptom i ako osoblje uspe da tom iskustvu da „poseban pečat“, partner će na kraju dana, u finansijskom smislu, videti da jedinstveni doživljaj posetioca, jednostavno, unosi razliku – naglašava Grbić.

U isto vreme, podseća on, utisak koji posetilac ponese sa sobom utiče na „opštu sliku“ i reputaciju muzeja, naročito na imidž koji se formira kroz društvene mreže. – Naši muzeji dobijaju odlične ocene, ali smo posebno ponosni što mnogo pozitivnih komentara dobijamo upravo na to kako osoblje u muzeju upravlja iskustvom. Stoga – uz dobre komunikacijske veštine, pažljiv odabir zaposlenih i obuku koju ćemo im pružiti, partneri neće morati da ulažu astronomske cifre u marketing i prodaju, jer će preporuka biti osnovni i najdelotvorniji način promocije – objašnjava Grbić.   

Podrška u svakom trenutku

Ono što bi buduće partnere moglo posebno da privuče Muzeju čula je podrška davaoca franšize, smatra Grbić. Najpre, kad dođe do realizacije, centrala preuzima na sebe kompletno planiranje i izgradnju muzeja, tako da partner, praktično, dobija gotov projekat, po principu „ključ u ruke“. – Naš kreativni tim definiše i kako će prostor izgledati, gde će koji eksponat biti postavljen, tako da je ceo proces kreiranja muzejskog iskustva na nama. Svakako, u ovom procesu može da učestvuje i partner i njegov lokalni tim, jer želimo da svaki muzej dobije i „lokalni pečat“ – kaže Grbić.

Bitno je, dodaje on, da primalac franšize može računati na iskustvo i podršku u svakom segmentu te uključivanje lokalnih relevantih kompanija, prema potrebi. – Na primer, građevinskih firmi, a u svrhu efikasnosti troškova i uz stručni nadzor našeg tima – kaže Grbić.

Davalac franšize će, takođe, biti zadužen i za nabavku eksponata. – Međutim, ako se deo opreme ili rekvizita može nabaviti lokalno, podržaćemo svaku optimizaciju troškova. U svakom slučaju, u koordinaciji s primaocem ćemo izabrati najbolje lokalne dobavljače za opremu koja nije specifična i koja bi mogla da se kupi po povoljnijoj ceni – kaže Grbić.

Dok traju pripreme za otvaranje muzeja, davalac franšize će na jednoj od svojih lokacija organizovati i obuku za primaoca franšize, odnosno, menadžera muzeja. Planirano je da obuka traje četiri nedelje, ali se, po potrebi, ovo vreme može skratiti i produžiti. Grbić napominje da će obuka obuhvatiti sve aspekte poslovanja: kompletan operativni know-how, sve prakse i procedure poslovanja, kao i koordinaciju zaposlenih, marketing, prodaju... – Tokom ove četiri nedelje paralelno ćemo raditi i na pripremama za otvaranje, jer sve treba da teče glatko, a partner spreman za početak rada – kaže naš sagovornik.

Drugi deo obuke, koji će obuhvatiti osoblje zaposleno u muzeju, odvijaće se na lokaciji franšiznog muzeja. Naime, dve nedelje pre otvaranja, jedan od koordinatora iz centrale će biti „na terenu“ i sa lokalnim timom proći kroz sve procese, procedure, dokumentaciju... – Kad se muzej otvori i krenu prvi rezultati marketinških i prodajnih kampanja postavljenih pre otvaranja, podrška na lokaciji će trajati dve nedelje, kada očekujemo najveći broj posetilaca. Posle toga će, kao i u svim dobro ustrojenim franšiznim sistemima, primalac imati sav naš poslovni know-how dokumentovan u obliku Operativnog priručnika. Pored toga, jedna osoba iz centrale će biti isključivo zadužena za podršku kojoj će partner moći da se obrati za sva pitanja i probleme, u bilo kom trenutku – objašnjava Grbić.

Ulaganje u čudesni svet Muzeja čula

Otvaranje muzeja svakako spada u velike i ambiciozne projekte, iako podrška davaoca franšize u ovom slučaju umnogome olakšava pokretanje posla. Kako, pak, uslovi ni na jednom tržištu nisu isti, tako ni iznosi franšiznih naknada ni početne investicije nisu unapred striktno definisani, naglašava naš sagovornik. – Sve zavisi od potencijala tržišta na kojem se muzej otvara. Želimo da naši partneri budu motivisani da ulože u ovaj projekat, jer će na kraju biti jako zadovoljni finansijskim rezultatima – kaže Grbić.

Franšizna naknada za ulazak u sistem, stoga, varira od slučaja do slučaja, a zavisi od očekivanih ili procenjenih troškova potrebnih za otvaranje muzeja na konkretnoj lokaciji.

Slična je situacija i sa ukupnom investicijom potrebnom za pokretanja muzeja. – I ova investicija zavisi od lokacije i lokalnog tržišta. Troškovi za izgradnju, opremanje i postavljanje eskponata su svuda više-manje slični, ali kad god uključite i neku dodatnu uslugu sa lokalnog tržišta, troškovi se menjaju. Procenjujemo da bi primalac trebalo da obezbedi minimalno 200.000 evra, ali ova investicija, u proseku, iznosi oko 300.000 evra – kaže Grbić.

Po otvaranju muzeja, primalac franšize će izdvajati i za mesečnu naknadu, a o kolikom se procentu radi, zavisi od cene ulaznica, troškova i očekivanih prihoda.

S druge strane, Muzej čula je prilično isplativ koncept, jer ne zahteva potpuno menjanje muzejskih eksponata. Naime, pažljivo smo pratili komentare i povratne informacije posetilaca, želeći da vidimo u kom to trenutku dođe do „zasićenja“ postojećim sadržajem. Praksa pokazuje da se potreba za novom postavkom javi tek u trećoj ili četvrtoj godini poslovanja – kaže Grbić.

Kako se, međutim, eksponati često mogu oštetiti, pa nešto treba popraviti, zameniti, „osvežiti“, postavka u muzeju, zapravo, uvek nudi „nešto novo“. – Eksponati se jednim delom menjaju kroz popravku, a drugim, kroz saradnju sa raznim bredovima, sponzorima... Veća investicija je, kako smo već pomenuli, potrebna tek nakon tri-četiri godine i ona iznosi samo oko 10% početne investicije – dodaje Grbić.

Svaku investiciju, na kraju, opravda očekivana dobit. Osnovni izvor prihoda dolazi, prvo, od prodaje ulaznica, a potom i robe iz suvenirnice. Partneri, međutim, mogu da organizuju rođendane i tim bildinge, a ohrabruje se i saradnja s različitim brendovima i sponzorima koji žele da plasiraju svoje proizvode u muzeju. – Plasman proizvoda je upravo dobra prilika da primaoci franšize svom muzeju daju i onaj poželjni „lokalni pečat“ – kaže naš sagovornik.

Najzad, treba istaknuti i to da ova industrija, koja spaja iskustvo, zabavu i edukaciju, spada u jednu od top tri najbolje industrije koje će se širiti u razdoblju nakon Kovida-19. Ljudi će, jednostavno, biti željni provoda, opuštanja i dobre zabave s voljenima na neobičnim lokacijama, uz prihvatljive cene. Zato je ovaj trenutak, zapravo, pravo vreme da počnete razmišljati o otvaranju Muzeja čula! – poručuje Dejan Grbić.

Neizbežni uticaj pandemije

Konstantan rast i uspeh muzeja u Pragu i Bukureštu naveo je osnivače Muzeja čula da vrlo brzo uđu u još dva projekta – muzeji su otvoreni u Konstanci i Splitu. – Iz današnje perspektive, mogu reći da smo vrlo ponosni što smo napravili ove greške! – kaže kroz smeh Dejan Grbić. – Radilo se, zapravo, o pogrešnom izboru lokacija i gradovima sa jako izraženom sezonalnošću. Oba grada su letnje destinacije, tako da nam je trebalo i mnogo više vremena za postizanje breakeven-a.  A onda je došla pandemija... – priča Grbić.

Dugoročne prognoze nisu bile nimalo sjajne. – Shvatili smo da pandemija neće nestati preko noći, tako da smo bili „brzi i hrabri“ i odlučili da ugasimo oba muzeja – objašnjava on.

S druge strane, iz ove krize je „iskočila“ i jedna dobra stvar.

Tokom prvog lokdauna, muzeji su bili zatvoreni, ali su tržni centri još uvek radili. Razmišljajući kako da ugrabimo ovu priliku, došli smo na ideju da napravimo „Pop Up“ koncept – pokretni, modularni Muzej čula, u nešto manjem formatu, koji može da se prilagodi svakom prostoru i koji bi bio idealan za tržne centre. Tako je Pop Up koncept uspešno iznajmljen nekim tržnim centrima u Rumuniji, a naš tim je trenutno u pregovorima s pojedinim tržnim centrima u Beogradu – objašnjava Dejan Grbić.

 


Zabava i edukacija za sve generacije / Više od 150.000 posetilaca godišnje posetilo je jednu od dve postojeće lokacije Muzeja čula

POPULARNO NA FORUMU