„Slatko brdo“

Marko Mišić kaže da ima osećaj kao da radi ceo život. Još tokom studija, Markova starija sestra Ana je došla na ideju da otvore palačinkarnicu. Shvatili su da na Banovom brdu, gde su odrasli, nije postojao nijedan lokal te vrste. Iako je te 2002. sestra imala 23 godine, a on svega 20, roditelji su podržali njihovu nameru - ideja je bila dobra i lako je mogla da preraste u ozbiljan posao. Lokalpatriotizam je bio presudan i prilikom smišljanja imena za lokal - Collina, naime, na italijanskom znači „brdo“. – Pošli smo od vizije da treba ponuditi maksimalan kvalitet proizvoda za što manje novca i zadovoljiti potrebe svakog gosta – kaže Mišić.

Prve mušterije su im bili đaci iz XIII beogradske gimnazije, generacija 1986/1987. Školarci su vrlo brzo postali „verni posetioci“, a glas o jedinstvenoj pohovanoj „slanoj collini“ polako je privukao i starije mušterije. Generacije su se smenjivale i danas već uslužuju generaciju 1997/1998.

Pored palačinkarnice, Mišići su se u isto vreme bavili i proizvodnjom rezanaca i kora za pitu i gibanicu koje su distribuirali kroz C markete. Kada je 2005. taj trgovinski lanac privatizovan, ponuđeni su im uslovi saradnje koje nisu mogli da prihvate. Zatvorili su poglavlje sa proizvodnjom i započeli novo - otvorili su još jedan mali kiosk u Požeškoj ulici na Banovom brdu, koji je u početku nudio svega nekoliko proizvoda: mini princes-krofne, mini „američke“ krofnice, slane i slatke kiflice. Zbog pretežno slatkih ukusa taj lokal je postao - Sweet Collina. Mišić napominje da je to još jedan od prekretničkih trenutaka u poslovanju. Koncept mini pekare koji su počeli da razvijaju kao Sweet Collina zahtevao je i širi asortiman proizvoda. Ubrzo su počeli da nude i domaće kiflice, slane i slatke pite, mekike i proju. Međutim, želeli su još više.

Tada su počeli da razmišljaju o franšizi kompanije Fornetti. - Ponovo smo se vodili idejom da kupcima treba ponuditi „nešto što ne postoji na tržištu“. Odlučili smo da kontaktiramo predstavnike kompanije Fornetti. Vrlo brzo su nas posetili, procenili da je lokacija atraktivna i objasnili nam uslove saradnje. Iskreno, u to vreme nismo ni znali šta je to franšiza. Međutim, sva uputstva koja su nam dali mi smo poštovali i primenili, što se vrlo brzo odrazilo na prihod i sam profit. Tada smo počeli da tražimo nove lokacije i razvijamo mrežu pekara Sweet Collina. Do sada smo otvorili pet objekata, u različitim delovima Beograda – objašnjava Mišić.

Nakon što se prošle godine iz Fornetti sistema izdvojila kompanija Mini Pani koja je počela da razvija sopstvenu franšiznu mrežu pod novim brendom, Mišić je nastavio da posluje kao primalac franšize Mini Pani. U okviru svojih pekara je, praktično, razvio model franšiznih kornera. U ponudi svih objekata se mogu naći i peciva iz Mini Pani i Sweet Collina asortimana. Tako su i brendirana. Pomenute promene koje su pratile izlazak Mini Panija iz Fornetti sistema (o čemu smo u nekoliko navrata i pisali), nisu imale nikakav negativan uticaj na posao ovog primaoca. - Naši kupci nisu negativno reagovali na promenu brenda Fornetti u Mini Pani, jer je kvalitet proizvoda ostao isti – kaže on.

Kad poslujete u velikom franšiznom lancu, iza vas stoji ceo tim dobro organizovanih ljudi koji upravljaju mrežom i koji vam neprestano daju nove proizvode, savete, imaju razvijen sistem prodaje, proizvodnje i marketinga. To je ogromna prednost. Marko Mišić (Na slici: mini pekara na Banovom brdu)

Porodični preduzetnički duh podržala je i Mišićeva supruga, koja se takođe uključila u posao. Pošto je andragog po struci, postala je „idealan kandidat“ za upravljanje ljudskim resursima i sektorom organizacije keteringa. Zajedno prate potrebe i „ukuse“ svojih mušterija, tako da i nove linije proizvoda mogu da prilagode potražnji. Recimo, iako mnogi misle da je burek omiljena hrana Beograđana, Mišić kaže da praksa ukazuje na nešto drugo. Mušterije najviše vole kiflice sa sirom iz Sweet Collina asortimana i Mini Pani kiflice sa fetom. – To su Beograđanima najomiljeniji proizvodi, koji se jedu u svako doba dana. Čak je i udeo u prodaji ova dva peciva sličan – kaže on.

Pre nego što je postao korisnik franšize, Mišić priznaje da nije mnogo znao o kakvom se modelu poslovanja radi. Nije bio svestan ni prednosti ni nedostataka franšiznog koncepta. Jednostavno, u početku je samo želeo da obogati već postojeću ponudu peciva, a proizvodi koje je nudio davalac franšize su u potpunosti odgovarali tim željama. Međutim, brzo je uvideo sve prednosti i nedostatke poslovanja kroz franšizu. - Kad poslujete u velikom franšiznom lancu, iza vas stoji ceo tim dobro organizovanih ljudi koji upravljaju mrežom i koji vam neprestano daju nove proizvode, savete, imaju razvijen sistem prodaje, proizvodnje i marketinga. To je ogromna prednost. Mana je što, ukoliko određeni primaoci ne poštuju pravila koja je propisao davalac, stvaraju lošu sliku o brendu i time, zapravo, ugrožavaju i sve ostale korisnike te franšize – objašnjava on.

Mišića trenutno najviše muči smanjena kupovna moć potrošača, kao i „nezdrava konkurencija“ koja još uvek postoji na tržištu. - Nelojalna konkurencija se ogleda u postojanju sive ekonomije na tržištu. Kada bi postalo obavezno uvođenje HCCP standarda, po kome između ostalog posluje i Mini Pani, tržište brze hrane bi se „iskristalisalo“, a kvalitet hrane bi se poboljšao – naglašava Mišić.

Uprkos svim preprekama, Mišić planira da ove godine otvori dva do tri maloprodajna Sweet Collina objekta sa franšiznim Mini Pani kornerima. – Takođe, radićemo na usavršavanju kvaliteta proizvoda, kao i na povećanju prihoda u odnosu na prošlu godinu. Upravo zbog pada kupovne moći većine kupaca, primorani smo da otvaramo nove pekare, kako bismo ostvarili očekivano povećanje prihoda – zaključuje on.

Svim primaocima Mini Pani franšize Mišić savetuje da poštuju sva propisana pravila. - Kao što sam već naglasio, poštovanje pravila je u interesu svih nas. Svako pravilo je napisano tako da ide nama u korist, a ne protiv nas. Recimo, treba li da naglasim koliko je važno da primalac uvek prodaje sveže pecivo! Zadovoljan kupac je, u stvari, najbitnija karika franšiznog sistema – ističe on.

Davaocu franšize Mišić pak sugeriše da nastavi da radi na edukaciji budućih korisnika, posebno o tome koliko poslovanje u franšiznom sistemu ima prednosti u odnosu na samostalan razvoj posla. Takođe, smatra i da je dobra strategija to što Mini Pani često uvodi nove proizvode - na određeno vreme. - Na primer, sezonsko uvođenje peciva sa ukusom aronije možda bi moglo da bude vrlo zanimljivo kupcima, ne samo zbog novog ukusa, već i zbog toga što aronija asocira na nešto zdravo – predlaže Mišić.