Porodični biznis treba podržati

Ako je suditi prema priči Slobodana Boćanina, preduzetnika iz Kraljeva, u životu se kockice ponekad srećno sklope. Baš kada je postao tehnološki višak u banci u kojoj je radio 25 godina, zbog odluke novih vlasnika da zatvore sve neprofitabilne poslovnice, Boćanin je upoznao vlasnike ćevabdžinice Pink Panter. Kada je dobio skromnu otpremninu od oko 4.000 evra, nije, kao mnogi drugi, obnovio belu tehniku, kupio nameštaj ili automobil, već je odlučio da pokrene sopstveni posao.

Boćaninu to nije bio prvi put da ulazi u preduzetničke vode, niti da postaje primalac franšize. Tokom bankarske karijere imao je i svoj butik, a kasnije je bio primalac franšize Fornetti. Na taj način je, kako kaže, dopunjavao kućni budžet. Iako je u novi posao ušao u jeku krize, u trenutku kada je kupovna moć građana i dalje padala, on nije mnogo razmišljao da li treba pokušati ili ne. – Nisam imao izbora. Imam troje dece koje treba školovati – kaže on.

Na pitanje da li je ćevabdžinica, zapravo, porodični biznis, odgovara da „porodični biznis ne postoji u Srbiji“. – Kada sam mlađeg sina hteo ove godine da uposlim u ćevabdžinici tokom raspusta i pauze na fakultetu, rekli su mi da to mogu da uradim samo preko Omladinske zadruge kojoj bih morao da uplatim 20 odsto od zarade. U suprotnom, kazna bi bila od 800.000 do 1.000.000 dinara. Tada bismo mogli samo da stavimo „ključ u bravu“. Eto, tako država stimuliše porodični biznis – negoduje on.

Drugi sin je uredno prijavljen u ćevabdžinici, ali kako kaže, ne zbog države, već zbog sebe samog. Boćanin kaže da male preduzetnike najviše opterećuju doprinosi na plate. – Plate nisu problem jer ljudi to zarade, ali doprinosi državi su previsoki. Pri tom, nelojalna konkurencija je prevelika. Privatnike koji su „prijavljeni“, odnosno, posluju regularno kao mi, država redovno kontroliše, ali zato rad na crno ne podleže nikakvoj kontroli – priča Boćanin o svim teškoćama sa kojima se suočava.

Iako razmišlja da u budućnosti proširi posao, Boćanin kaže da je tako nešto teško postići u Kraljevu. – Ne znam koliko poznajete ovaj region, ali Kraljevo je u središtu Srbije, a do njega se teško dolazi. Nema puteva, nije adekvatno povezan sa ostatkom zemlje. Stranih investicija ima jako malo, zapravo, kad bolje razmislim, investitori ovde ni ne dolaze. Od 18.000 zaposlenih ljudi, 12.000 ih je na teretu budžeta, pošto rade u državnoj administraciji, zdravstvu, školstvu, policiji. To, praktično, znači da 6.000 ljudi koji rade u privatnom sektoru izdržava grad od 120.000 ljudi. Na primer, u Čačku, koji je na 30 kilometara od Kraljeva, radi više od 300 pečenjara i sve dobro posluju. U Kraljevu postoje tri-četiri i jedva opstaju. To je slika Kraljeva, i šta onda može da se očekuje? – kaže Boćanin.

Međutim, ono što Pink Panteru garantuje dobru prođu u Kraljevu su specijaliteti od mlevenog mesa - ćevap i pljeskavica. – U Kraljevu živi dosta ljudi iz Sjenice, sa Golije i Kosova koji su celoga života jeli ovu vrstu hrane i ne žele da menjaju svoje navike. Zbog toga su pomenuti proizvodi najprodavaniji – objašnjava Boćanin.

Za davaoce franšize ima samo reči hvale i kaže da su im maksimalno izišli u susret. Na početku poslovanja su dobili svu potrebnu opremu - frižider, roštilj, peć i sve drugo što je bilo potrebno za pokretanje posla. – Zaista smo imali korektnu saradnju sve ovo vreme – kaže Boćanin.