Torte, franšiza i to

Martina Bračić je nekada radila u Ministarstvu odbrane Republike Hrvatske, ali je oduvek bila zaljubljenik u kolače i torte. Nakon rada u kancelariji svoju bi kreativnost izražavala vikendom – uveseljavajući porodicu i prijatelje slatkim poslasticama. Sve dok jednog dana nije odlučila da napusti siguran posao i otvori poslastičarnicu. Tako su 2005. nastale "Torte i to", a već godinu dana kasnije otvorena je i prva franšiza u Sarajevu.  – Ideja za prvu franšizu je došla spontano, i to ne s moje strane, nego direktno iz Sarajeva, od mojih prijatelja koji su izrazili želju da uzmu "Torte i to" franšizu. Tako je prva franšiza otvorena već 2006. godine, međutim, samo kao proizvodnja torti i kolača, bez kafića, to jest, maloprodaje – kaže ona.

Danas u Sarajevu ipak postoje dve poslovne jedinice, kuhinja i "Torte i to" kafe u BBI centru. Franšiza je otvorena i u Podgorici 2011, dok u Hrvatskoj rade četiri poslovne jedinice – jedna kuhinja i tri "Torte i to" kafea koja su u vlasništvu kompanije. – Svi kafei u Zagrebu su naši i za teritoriju Zagreba ne dajemo franšizu, ali naše kolače, na primer, prodaje i Gradska kavana. Franšizu su smo 2009. pokrenuli i u Beogradu, ali zbog porodičnih razloga primaoca franšiza ona je, na žalost, prestala sa radom. Možda se dogodi da, ipak, ponovo otvorimo franšizu u Beogradu – kaže Bračić.

U franšizni paket ulazi celokupan koncept "Torte i to" brenda, čiji je zaštitni znak torta od sira. Dakle, recepti i know how po kojima se prave sve torte i kolači, način rada, način uređenja prostora, te ime i sva obeležja brenda "Torte i to". – U Sarajevu i Zagrebu je prvo otvorena samo kuhinja, no iskustvo je pokazalo da se vrlo brzo nakon otvaranja kuhinje i upoznavanja ljudi s našim proizvodima, stvori tržište i potražnja, i da je zapravo vrlo bitno imati sopstveno mesto prodaje od početka. Tako je u Podgorici franšiza otvorena istovremeno, odnosno, u prostoru kafea se nalazi i pridružena kuhinja – objašnjava Bračić. 

Franšizu nameravaju da šire, pre svega, u Hrvatskoj, u gradovima kao što su Rijeka i Split, ali i u ostatku regiona. Upiti su već stizali iz Ljubljane, pa čak i iz Beča i Njujorka. – No, svakako moram naglasiti da franšizu planiramo da širimo samo u velikim gradovima, koji mogu da naprave dovoljno prometa tokom cele godine, a mali gradovi i turistička mesta koja funcionišu samo pola godine se ne isplate ni primaocu ni davaocu franšize – objašnjava Bračić.

Jedan od osnovnih zahteva je da primalac franšize bude aktivno uključen u posao. – Ne tražimo investitore koji će zaposliti manadžment, nego osobe koje mogu da se puno radno vreme  bave ovim poslom. Bitno je da su to lokalni stanovnici u gradu u kojem se franšiza otvara, dakle, koji znaju kako funkcioniše taj grad i ljudi – naglašava Bračić.

Foto: Torte i to

Za franšizu se plaća ulazna naknada, a izdvaja se i za godišnju naknadu. Prostor mora biti dovoljno veliki da se u njemu smesti kuhinja i kafić od najmanje 80 do 100 kvadrata. U suprotnom, ne može da se obezbedi dovoljan promet koji bi povratio investiciju, smatra Bračić.

Primalac franšize dobija sve recepte i obuku za sve proizvode koji se prave kao "Torte i to". Sam primalac i njegovi zaposleni prolaze neophodnu obuku za samostalnu izradu torti i kolača. Davalac franšize vrši nadzor i kontrolu proizvoda kako bi bio siguran da je kvalitet na zadovoljavajućem nivou.  – Sloboda i kreativnost u stvaranju novih proizvoda ili proizvodnji postojećih nije dozvoljena, jer nam je cilj da imamo identičnu ponudu u svim zemljama i svim našim franšiznim poslovnicama – kaže Bračić.