Kad se „uplovi“ u franšizing

1/1

Sve do pre godinu dana Marko Pištinjat iz Valjeva nije mnogo znao o franšizingu, niti je ikada bio preduzetnik. Kratko je radio u školi, a najveći deo radnog iskustva stekao je radeći na brodu. Još za vreme jedne od plovidbi, počeo je da traga za poslom – na kopnu. Pretražujući internet, naišao je na oglas kompanije Mini Pani iz Subotice, koja je tražila preduzetnike spremne da otvore i vode pekaru u njenom franšiznom sistemu. – Smatrao sam da je došao pravi trenutak da pokrenem svoj posao. Kad sam video oglas Mini Panija, međutim, shvatio sam da moram i više da se informišem o franšizingu, jer o tome nisam mnogo znao. Tako sam naišao i na vaš portal Franchising.rs. Iskreno, dalje nisam ni morao da tragam za informacijama! – kaže Pištinjat.

Prvu Mini Pani pekaru je otvorio pre skoro godinu dana, početkom juna 2013. Do sada je, kako kaže, imao samo pozitivna iskustva kada je franšizno poslovanje u pitanju. – Velika prednost franšizinga je činjenica da ulazite u uigran i razrađen sistem gde vam se sve pruža ”na tacni”. Sva znanja i iskustva koje su drugi stekli dobijate kroz savete ljudi koji su tu da vas podrže i budu tu za vas, bukvalno u svako doba, kada god vam zatrebaju. Što se tiče loših strana... Iskreno, do sada ih nisam otkrio – kaže on.

Posao mu dobro ide. Do sada je otvorio čak tri franšizne radnje u Valjevu i jednu na Ubu, pa se može reći da je i sam vlasnik malog lanca radnji unutar jednog velikog franšiznog sistema. – Na ruku mi je išlo i to što u Valjevu u to vreme nije bilo Mini Panija. Što se tiče Uba, pekaru smo tu otvorili, takoreći, slučajno. Ponuđeno mi je da nastavim da vodim već "razrađeno" prodajno mesto i sa zadovoljstvom sam ga prihvatio – objašnjava Pištinjat kako je uspeo da otvori pekare u dva grada. 

Svakako da ne želi da se zaustavi na onome što je postigao do sada, ali kaže da je dalji razvoj mreže najviše uslovljen – pronalaženjem dobrih lokacija. – Ništa ne treba raditi na brzinu. U ovom poslu, lokacija je jako važna. Bitno je da u blizini bude škola, poželjno osnovna, ali i da dosta ljudi inače prolazi tuda. Počeo sam sa jednim prodajnim mestom, ubrzo je otvoreno i drugo... A evo, ovih dana sam otvorio i četvrto – kaže s ponosom Pištinjat.

Među potrošačima u ova dva grada, Uba i Valjeva, nema velikih razlika. Gotovo svi vole ukuse kao što su feta-sir, pizza i grissini, a od slatkih peciva najpopularnija su ona sa eurokremom i višnjom. Kaže da, u proseku, ljudi kupuju oko 200 grama ovog peciva. – Na Ubu je veća kupovna moć, ali aktivnosti zamiru u ranim popodnevnim satima, kao i u svim manjim mestima, pa nakon završenog velikog školskog odmora u drugoj smeni i odlaska ljudi kući sa radnih mesta, i posao zamire. U Valjevu, radnja u glavnoj ulici, međutim, radi do devet sati uveče. To su najveće razlike – objašnjava ovaj mladi preduzetnik.

Oko škola, gde su i smeštena njegova prodajna mesta, kaže da ima mnogo prodavaca razne hrane, ali da nikoga ne smatra konkurencijom. – Mini Pani je jedinstven proizvod tako da pravu konkurenciju praktično i nemamo – kaže on.

Podrškom davaoca franšize je, kako kaže, prezadovoljan. On dodaje da se na svim inovacijama radi vrlo detaljno i nakon ozbiljnih ispitivanja tržišta, što na kraju mora da rezultira uspehom. – Ne možete očekivati da se jedan veliki sistem prilagođava vašim pojedinačnim potrebama i to tempom koji biste vi želeli. Ako ima potrebe za nekim promenama, mora proći neko vreme da se to realizuje, moraju se anketirati svi korisnici, izvršiti procena opravdanosti, proceniti rizici i tek onda ući u realizaciju tih promena. To nama, kao krajnjim korisnicima, nekad deluje da traje predugo, ali, u suštini, govori o ozbiljosti kompanije i njihovoj temeljnosti i brizi za svoje korisnike, kao i za svoje prihode, što je, uostalom, glavni motiv i svih nas kada ulazimo u neki posao – kaže Pištinjat.