Primaoci franšize su ključ uspeha

Iako je mlad franšizni sistem, Twist Frozen Yogurt & Smoothies imao je snažnu ekspanziju tokom ove letnje sezone. Na Jadranskom primorju je otvoreno šest lokala, od kojih će jedan raditi tokom cele godine. Neobično leto – svaki čas isprekidano kišom i hladnim vremenom – zadalo je glavobolje primaocima franšize, a ujedno i kompaniji "Veseli obrok" koja je vlasnik franšiznog koncepta. No, oni koji su imali iskustva u ugostiteljstvu i shvatili na pravi način šta znači uzeti franšizu, izborili su se i sa vremenskim neprilikama, kaže suvlasnica "Veselog obroka" Ivana Debelić. Pitali smo je i kako su poslovale nove franšize, kakve su bile reakcije potrošača na novi proizvod, u kom pravcu će se dalje razvijati koncept i hoće li se širiti van Hrvatske.

Kako ste zadovoljni proteklom sezonom koja je, čini se, zadala probleme svima na primorju?

Ostvarili smo plan u pogledu broja otvorenih lokacija, budući da je tokom sezone radilo šest franšiza na primorju od kojih je jedna stalna lokacija u centru Novigrada. Preostalih pet dobili su pravo korišćenja lokacije na jednu ili četiri godine.

Moram, ipak, priznati da je problema na terenu bilo zbog izuzetno loših vremenskih uslova, većinu vremena je padala kiša i bilo je neobično hladno za to doba godine. Fiksna lokacija je dobro poslovala jer su se ljudi tokom kiše morali negde sakriti. Dobro su, međutim, poslovale i one lokacije koje su bile u rukama iskusnijih ugostitelja.

Kakav je entuzijazam primalaca franšize nakon loše turističke sezone?

Ljudi koji su ušli sa sopstvenim kapitalom su entuzijastični i dalje, oni koji su posao pokrenuli uz pomoć kredita nalaze se u nezavidnijem položaju. Kao davaoci franšize u potpunosti razumemo situaciju, znamo da je poslovanje bilo teško isfinansirati zbog loše turističke sezone. Primaoci franšize nisu imali sreće jer je neprekidno lila kiša, a i kad nije bilo padavina, bilo je previše hladno za naš asortiman. Trenutno, najveći problem imamo sa jednom lokacijom, a do proleća ćemo doneti odluku šta ćemo činiti s njom jer njoj treba finansijska injekcija da bi opstala.

Kako vi kao davaoci franšize u takvoj situaciji možete da pomognete partnerima?

Dva primaoca franšize smo pomogli tako što smo im obezbedili repromaterijal na odloženo plaćanje da bi oni od prihoda mogli da finansiraju kredite koje su uzeli za pokretanje posla.

Posle prve letnje sezone šta ste naučili, da li ste dobro birali primaoce, da li ćete neke nove stvari implementirati u franšizni sistem, koje „bolesti“ ste preležali?

Mogu sa sigurnošću reći da se naredne godine sigurno neće dešavati da ljudi postanu primaoci franšize za kratko vreme, bez dugotrajne obuke. Primaoci franšize koji su, kao što sam rekla, imali iskustva u ugostiteljstvu su i nezavisno od vremenskih prilika imali dobit. Oni koji su ušli u posao sa idejom da su uzeli franšizu, a da će se o njihovom poslu „pobrinuti“ neko drugi, nisu postigli zadovoljavajuće rezultate, niti su bili spremni da dođu u Zagreb na dodatnu obuku u vezi sa prodajom, formiranjem cena, unapređenjem koncepta. Takvi primaoci su bili vođeni idejom – „Ja sam to kupio, neka objekat radi sam od sebe“. Činjenica je da ništa ne radi samo od sebe, pa bilo da je neko uzeo franšizu ili pokrenuo sopstveni biznis. Ljudi imaju pogrešan utisak šta je franšiza – istina, dobija se gotov poslovni koncept, ali se mora raditi kao na svakom drugom poslu.

Ispostavilo se, dakle, da je izbor primalaca franšize jedna od najvažnijih stvari za uspeh franšiznog sistema?

Apsolutno. Važno je i da se davalac emocionalno odvoji od primaoca franšize, odnosno, objasni gde prestaje njegovo angažovanje. Tokom ove sezone javljali su mi se primaoci sa veoma neobičnim zahtevima iz kojih se vidi da oni, jednostavno, ne razumeju šta znači franšizing. Oni misle da su kupili franšizu kojom će se uz svoj stalan posao baviti 15 minuta dnevno, a da će im ona donositi prosečnu hrvatsku platu. To, naprosto, ne ide tako. Zadatak svih nas koji se bavimo franšizingom je upravo da ih edukujemo šta mogu da očekuju od davaoca franšize, a gde počinje njihovo angažovanje.

Kako su potrošači reagovali na novu ponudu na primorju? Kada smo prošli put razgovarali, rekli ste da se lokalno stanovništvo tek upoznaje sa smrznutim jogurtom. Koji gosti su bili češći, domaći ili strani turisti?

Potrošači su oduševljeni interaktivnim pristupom, jer su mogli sami kreirati svoju porciju jogurta. To smatraju najznačajnijim u konceptu, a na drugom mestu im je to što se radi o zdravom proizvodu, odnosno, što je reč o smrznutom jogurtu, a ne sladoledu. Moram priznati da smo na nekim lokacijama imali više domaćih nego stranih potrošača iako su ljudi na inostranim tržištima više upoznati sa ovim proizvodom. To nas navodi na zaključak da frozen yogurt ipak polako zauzima značajno mesto na tržištu slatkiša.

U narednim sezonama uvešćemo i nove proizvode da bi lokacije mogle da zadovolje potrebe čitave porodice. Dok su nam ciljna grupa kod fiksnih lokacija potrošači od 18 do 35 godina, na moru su svi koji se nalaze na plaži – i deca i roditelji i bake i deke.

Kakvi su planovi za tržište Hrvatske?

U fokusu je i dalje širenje mreže kroz mobilne objekte od šest kvadrata. Postoje dobre naznake da ćemo imati u svojoj mreži i dosta fiksnih lokala, jer su mnogi ljudi koji su dugo u ugostiteljstvu pratili naš rad. Nakon što su videli šta nudimo i kako organizujemo posao, spremni su da postanu primaoci naše franšize.

Za Zagreb pripremamo novi projekat – veliki samouslužni bar u kojem će ljudi sami točiti jogurte po uzoru na američke i druge jogurt barove. Nadamo se da ćemo taj lokal otvoriti do kraja iduće godine. U njemu će biti najmanje šest ukusa jogurta i 32 dodatka. To je finansijski jako zahtevna konstrukcija, ali se nadamo da ćemo uspeti.

Da li će to biti model za dalje širenje?

Da, ali isključivo za veće gradove.

Da li je u planu širenje van granica Hrvatske?

Ove godine smo imali nekoliko upita iz Crne Gore, Srbije i Slovenije. Nismo do sada sklopili nikakav dogovor. Mislim da je najrealnije, kada je reč o širenju u inostranstvo, da ljudima prodamo poslovni koncept, a da repromaterijal, ambalažu i druge neophodne proizvode nabavljaju sami na lokalnom tržištu. Naša tendencija nije da repromaterijal šaljemo iz Zagreba jer to nema troškovnog rezona. Dakle, ono što ćemo iduće godine sigurno uraditi za tržište Crne Gore jeste da zainteresovanima ustupimo poslovni koncept, brend, pružimo im obuku u oblasti marketinga, prodaje, prezentacije, točenja proizvoda, uređenja lokala. Takav princip podrazumeva samo naplatu jednokratne franšizne naknade i isključuje bilo kakve druge franšizne naknade. Sklapaćemo ugovore na pet godina koji će se ticati pre svega prava na korišćenje brenda, i dobijanje novih marketinških materijala.