Ukusi Budimpešte u Beču

1/1

Za mađarski Szamos ovo je prva poslastičarnica u inostranstvu, ali dvadeset peta u lancu. Beč je, kako kažu, i pored duge tradicije u ovom segmentu i uprkos jakoj konkurenciji, bio dobar izbor – prema zvaničnim podacima, u poslednjih nekoliko godina najveći broj turista u Mađarsku dolazi upravo iz Austrije, što na posredan način svedoči o interesu suseda za mađarsku kulturu i baštinu. Lokal u Beču je otvoren u partnerstvu sa bečkim poslastičarima, porodicom Haderer, a za dve nedelje probnog rada, ispostavilo se da Bečlije, kao i Mađari, najviše vole Esterhazi tortu.

Zanimljivo je, međutim, da je ovu poznatu mađarsku poslastičarnicu još daleke 1935. osnovao Mladen Savić, mladić srpskog porekla, koji je odrastao u Sentandreji, ali koji je posao počeo da razvija pod imenom Mátyás Szamos. Školovao se u prestižnoj poslastičarskoj radionici Augusta Jožefa u Budimpešti, gde je tajne pravljenja poslastica od marcipana učio i od majstora iz Danske. Prvu radnju je otvorio u Pilišverešvaru, a posao i strast poslastičarskog zanata preneo je kasnije i na decu, tako da „carstvom marcipana“ i dan-danas upravljaju potomci porodice Szamos.

Na matičnom tržištu, Szamos Marcipan ima 24 prodajna mesta, najviše u Budimpešti (19), dok fabriku i Muzej marcipana imaju u Sentandreji. Maloprodajni lanac razvijaju i kroz franšizu.

Izvor: Franchising.hu

Autor

Nataša Bogojević

saradnik