Različiti u istom projektu

Franšizing je, nema sumnje, najzastupljeniji u ugostiteljstvu, pre svega – među restoranima brze usluge. Nije, stoga, neobično što većina ljudi na pomen „franšize“ prvo pomisli na McDonald's, KFC ili Pizza Hut, kao što nije iznenađenje da najpoznatiji brendovi potiču iz Amerike, najvećem i najrazvijenijem tržištu franšiza na svetu. Moglo bi se reći da otvaranje picerije u Americi i ambicija da se tržište premreži franšizama, samim tim, i ne spada u najoriginalnije ideje za pokretanje posla. Ipak, sama činjenica da lanci picerija – kao Domino's, Papa John's, Papa Murphy's, Little Ceaser's ili Pizza Hut – ostvare promet od 32 milijarde dolara godišnje, pokazuje da potražnja za ovom vrstom brze hrane u Americi i dalje postoji. Ovo bi, bar donekle, moglo da opravda i želju Džejmsa Markama da 2012. u Las Vegasu otvori piceriju i počne formiranje lanca pod imenom Project Pie. Njegova vizija je, međutim, po nečemu bila i drugačija...

Dobro je biti drugačiji

Džejms Markam u ovaj projekat nije ušao bez iskustva. Njegovo ime stoji iza još dva slična koncepta – MOD Pizza i Pie-ology, a želja da se stvori i treći brend bio je, kako kaže, odgovor na potrebe vremena. Današnje mušterije, tvrdi Markam, traže „mnogo kvalitetniju hranu, ali koja se i dalje priprema brzo“. Na taj način čak i obična pizza može da postane pravi gastronomski izazov. U Project Pie picerijama mušterije, pak, imaju mogućnost da pizzu naprave po svojoj želji – kupac bira tip korice i sastojke, a zatim sačeka da se pizza ispeče, što traje svega nekoliko minuta. Što je najvažnije, Project Pie sve vrste pizze prodaje po istoj ceni, bez obzira na broj sastojaka ili dodatih preliva.

Sve ovo, međutim, nije ono što je Project Pie izdvojilo od restorana slične vrste. Američko tržište je preplavljeno fast-casual picerijama koje se na sličan način bore za svoje „mesto pod suncem“, a formiranje lanca je najprirodniji  i najefektniji način jačanja pozicije na tržištu. Iako su vrlo brzo otvorene prve Project Pie franšize, Markam je po svaku cenu želeo da izbegne utisak da se radi  o „još jednom lancu “ brze hrane. Bilo je dovoljno, kako kaže, odbaciti jedno od osnovnih postulata franšizinga – uniformisanost enterijera.

U praksi to znači da nijedan restoran pod brendom Project Pie ne bi trebalo da izgleda isto – kao što je mušterijama data mogućnost da prave „svoju“ pizzu, tako je Markam primaoce Project Pie franšize ohrabrivao da uređuju restoran po svojoj želji. Bitno je da svi restorani u lancu koriste iste sastojke, iste peći i prate isti operativni priručnik.

– Veliki broj ljudi uopšte ne voli da posećuje restorane koji pripadaju nekom lancu, a osnovni razlog leži u tom dobro poznatom osećaju – isti dizajn, iste boje, isto – sve. Ljudi će radije prihvatiti koncept ako vide da ste uradili nešto što izgleda ili odaje utisak da je posebno. Stoga, nijedan Project Pie restoran nije rađen po istom kalupu. Kad uđe u naš prostor, mušterija treba da oseti da je jedinstven – izjavio je Markam za PMQ Magazine.

Iako je  primaocima franšize data neuobičajena sloboda izbora, Markam učestvuje u uređenju svakog od franšiznih restorana, trudeći se da, između ostalog, svaka lokacija dostojno ponese brend Project Pie. To je jedan od razloga što je „izbirljiv“ i kada je izbor primalaca franšize u pitanju. Međutim, da je na dobrom tragu, potvrđuje i odličan odziv mušterija – prema istraživanju servisa Yelp, kupci su proglasili Project Pie brendom br.1 među novim lancima picerija. Stoga, nije neobično ni što je posle prvih restorana u Americi koncept dobio franšize i „preko bare“. Prvi restorani van matičnog tržišta otvoreni su na Filipinima, a početkom ove godine, Project Pie je dobila i Evropa – restoran je otvoren u Dandiju u Velikoj Britaniji. – To je tek prvi od 60 restorana, koliko planiramo da otvorimo u Evropi – kažu.