Dvojac s kormilarom

Nije važno u koje doba dana svratite u King’s Caffe – uvek ima gostiju. Pre podne se ispija kafa, čavrlja, čitaju novine i radi – ako vam posao zavisi od interneta ili, opšte uzev, od kompjutera. Uveče se kafić pretvori u pab, diči se svojom ponudom točenih piva, uzavrelom atmosferom, gužvom i žamorom koji je svojstven za sva „kultna mesta“. A biti dobar u Rijeci, nije mala stvar.

Za turiste sa kontinenta, Rijeka nije klasičan primorski grad – nije, zapravo, destinacija zbog koje se ide na hrvatsko Primorje – ne treba očekivati peščane plaže, borove i kristalno more. Istina, kao najveća luka i brodogradilište u staroj Jugoslaviji i današnjoj Hrvatskoj, do devedesetih godina prošlog veka Rijeka nije ni morala da ulaže u bilo šta drugo sem u industrijski razvoj. Rijeka, stoga, nema ni mondenske gradske plaže, kao što ih imaju gradovi u blizini (Opatija, Crikvenica...), ali je, s druge strane, uzduž i popreko optočena tragovima burne prošlosti, smenom uticaja i vladara. Molo Longo, šetalište koje se duž lukobrana skoro dva kilometra proteže kroz more, simbolično spaja (i razdvaja) dva karakteristična riječka krajolika – „čipkastu“ arhitekturu grada i čelične konstrukcije lučkih dizalica – obeležja starih i modernih vremena. Zbog svog neočekivanog šarma, spoja austrougarskih zgrada i industrijskih pogona, Rijeka može da iznenadi i opčini.

S druge strane, kao većina primorskih mesta, žila društvenog života u Rijeci teče kroz glavno gradsko šetalište – Korzo, na kojem, bar kako kažu, svaki Riječanin provede bar pola života. Nije ni čudo što su svi „ukusi i mirisi“ Rijeke na Korzu – prodavnice, kafići, restorani, uz palače, fontane, skulpture – kao bogata baština grada. Meštani kažu da „grad živi“ duž Korza do Mrtvog kanala (starog korita Riječine po kojoj je grad i dobio ime) i, zato, ono što nije na Korzu, moralo bi biti posebno, drugačije, vredno pešačenja...

Foto: King’s Caffe Rijeka

Za King’s Caffe – bio je to prvi izazov. Od Korza do kafića, istina, ne treba više od tri-četiri minuta laganog hoda. Nije problem ni lagana uzbrdica, jer je deo morfologije grada – u Rijeci, gde god da krenete, negde se penjete. Nezgoda je ako nikad niste čuli za King’s Caffe, jer, teško da ćete tek tako nabasati na ovaj „britanski pab u mediteranskom stilu“. Koliko god da je bitna, lokacija ipak nije predstavljala problem, jer se dobra vest, brzo proširila. – Pokazalo se da je koncept dovoljan da privuče mušterije – pričaju nam Vedran Jakominić i Igor Matetić, dvojac koji stoji iza King’s Caffe-a.

A koncept je vrlo zanimljiv: danju je King’s Caffe pravi kafić – mesto za ispijanje kafe, dok se noću „transformiše“ u čistokrvni pab. – Jedinstvenost koncepta ogleda se u spoju koji čini da smo uvijek puni. Klasičan kafić u pravilu ne može očekivati previše gostiju u večernjim satima i obratno – pab nije preatraktivan preko dana – objašnjava Vedran.

King’s Caffe ne igra na kartu „spektakularnog dizajna“, već na atmosferu i detalje. Iako se vidi da je uređen sa velikom pažnjom, ništa od toga nije preterano, niti odvlači pažnju – King’s Caffe je prijatno mesto gde se rado svraća. Prostorom dominiraju tamnozelena i bež boja koje deluju toplo, familijarno, a „starinski“ detalji – mlinovi za kafu, petrolejske lampe, pećka, pegla, čiviluk, grafike, šahovske table – samo diskretno naglašavaju već postojeću toplinu kafića. – Ideja je bila da se gosti trebaju osjećati ugodno. Odabir glazbe, podešenje rasvjete, pa čak visina i raspored oslonaca za noge – sve je tu s razlogom. Prostor se glazbeno i ugođajem prilagođava različitim dijelovima dana te je navečer romantičan pab, a ujutro slatka kavana – objašnjava Vedran. Jedina „ekstravaganca“, ako se i tako može okarakterisati, jer je istinski zanimljiva, jeste freska na plafonu. Zapravo, slobodan prikaz srednjovekovnog vladarskog para. Možda da u potpunosti opravda ime koje kafić nosi...

King’s Caffe igra na ponudu. Vlasnici kažu da su želeli svojim gostima dati veću mogućnost izbora. Ako je kafa u pitanju, nudi se nekoliko „varijacija“, pa mušterije, recimo, mogu da traže da se kafa pripremi sa sojinim mlekom ili mlekom bez laktoze. Što se piva tiče – njih je najmanje 8 vrsta točenog, i 50-ak vrsta u boci, i to pažljivo selektovanih piva. Posebno upada u oči da nigde ništa nije – brendirano. Ponuda se, dakle, isključivo pravi po kriterijumu kvaliteta. – Kompletan asortiman je posebno biran i za svako piće postoji razlog zašto je u našoj ponudi. To znači da imamo probrane partnere kojima vjerujemo i s kojima gradimo naš brand. Ponavljam – naš je brand izgrađen na selekciji kvalitetnih partnera. Zato kod nas nema brandiranih čaša, suncobrana... Ničime nas partner ne može „kupiti“ do kvalitetom. Iako su nam cijene iste ili slične ostalim objektima u centru grada, vjerujemo da je naš odnos cijene i kvalitete jedinstven – kaže Igor.

Van standardne ponude, primećujemo još nekoliko „sitnih“ detalja – svaki sto, recimo, ima utičnicu, što savremenom čoveku koji teško može da „preživi dan“ bez mobilnog uređaja, daje potrebnu dozu opuštenosti. Takođe, zanimljivo je da za svakim stolom stoji i blokčić sa olovkom – u slučaju da mušterije imaju primedbe ili sugestije.

King’s Caffe radi nepunih godinu i po dana. Sa onim što su postigli, konceptom koji su izbrusili, Vedran i Igor kažu da su spremni i za širenje. Za početak, otvorili su još jedan King’s Caffe u Rijeci. I spremni su za – franšizing.

– Najviše nas je ohrabrivao Andrija Čolak, suvlasnik riječkog „fenomena“ Surf’’n’Fries, jer najbolje zna što je franšizing i koliki je potencijal ovakvog načina poslovanja. To je i jedan od razloga što smo se odlučili za razvoj franšiznog koncepta – kaže Igor. Međutim, i u ovom segmentu, Vedran i Igor su uradili nešto neobično – iako su kao dvojac kreirali i „postavili na noge“ King’s Caffe, kada su došli do franšizinga, smatrali su da je dobro imati – kormilara. Tako je vlasnik prava na širenje King’s Caffe franšize postala engleska kompanija Riverland Europe Ltd.

Kuriozitet je to što će izvorno hrvatski koncept, u potpunosti razvijen u Rijeci, nastaviti da širi kroz franšizu –engleska firma. – Sam franšizni koncept razrađen je od strane tima sa Hult International Business School-a, grupe diplomaca koji su završili ovu prestižnu školu, sa kojima smo ostvarili kontakt, razumeli se i, na kraju, dogovorili da oni preuzmu prava da razvijaju franšizu King’s Caffe – objašnjava Vedran.

Definisanjem ovakve strukture i sam riječki kafe je, praktično, postao franšiza – i to primalac master franšize za Hrvatsku. – Naizgled čudno, ali i nije. Mi smo odradili ono što je do nas i što najbolje znamo – kreirali sam koncept. I, kao primatelji master franšize, zadržali pravo da sistem širimo u Hrvatskoj, jer ovaj ambijent dobro poznajemo. Na engleskom timu je bilo da konvertuje koncept u franšizu, kreira franšizni paket, kao i da radi na širenju franšizne mreže van Hrvatske. Jer, zasigurno je to deo posla koji će odraditi bolje no što bismo to uradili sami – objašnjava Vedran. Zainteresovani za koncept u Hrvatskoj obraćaju se, dakle, Vedranu i Igoru, a van Hrvatske – firmi Riverland Europe Ltd, koja koja ima prava na širenje mreže.

Dvojac je, sada uz kormilara, načinio i prvi korak. – Kao prvi korak po kreiranju franšize, King’s Caffe je ove godine predstavljen na FEC-u, sajmu franšiza u Opatiji. Za nas je to bilo dobro iskustvo. Videli smo da smo napravili zanimljiv koncept jer je bilo zainteresovanih! – dodaje Igor.