Najbolja franšiza

Mnogo kandidata zainteresovanih za kupovinu franšize često mi se obraća sa pitanjem “kako izabrati onu najbolju?”. Prvo, uvek predložim da treba dobro razmisliti o samoj vrsti posla, odnosno, branši  koja vam najbolje leži. Posvetićete najmanje nekoliko godina poslovanju unutar izabranog koncepta, stoga, ima mnogo smisla prvo promisliti o izboru vrste posla, jer vam taj posao za sve to vreme mora pričinjavati zadovoljstvo. Nakon toga treba zdravorazumski proceniti koji bi to franšizni koncept imao uspeha kod kupaca na koje ciljate. Bukvalno. A tek zatim, ali i neizostavno, slede finansijske analize.

U slučaju franšiza, baratamo podacima koje nam pružaju davaoci franšiza: kolike prihode možemo očekivati sa početkom poslovanja, kakve sve prihode treba očekivati onda kada posao krene... Treba ustanoviti i koji su to razumni troškovi poslovanja koji nas očekuju - koliko se, recimo, odvaja za plate, poreze i doprinose i, recimo, troškove zakupa. Na osnovu ovih i ovakvih podataka možemo da ustanovimo (možda bolje reći: procenimo) kada će naš željeni biznis postati održiv, ali i kolike prihode, a time i dobit, uopšte možemo de očekujemo. Naravno, treba imati u vidu da svi ti podaci koje pružaju davaoci franšiza moraju biti validni, te da je zato neophodno i da kompanija koja je vlasnik željenog koncepta, baš kao i njeni zaposleni sa kojima razgovarate, dele iste vrednosti kao i vi. Samo tada ćete sa poverenjem moći da prihvatite sve pružene podatke. Uzajamno poštovanje i poverenje svejedno uveliko pomažu da se prevaziđu svi problemi koji mogu nastati tokom poslovanja. Ukoliko nemate dobar osećaj tokom pregovora, onda to nije dobar pokazatelj buduće saradnje.

Da li je onda, imajući sve gore navedeno u vidu, moguće samo na osnovu raznih rang lista napraviti izbor najbolje franšize koju biste kupili? Lično sam propratio par takvih pokušaja i svi su bili – neuspešni.

Jedan od portala omogućava, na primer, čitaocima (dakle i kandidatima) da sami glasaju za najbolju franšizu, a onda ih tako i rangira. Lako možete da pretpostavite ko su “najbolji”: upravo oni koncepti čiji vlasnici agresivno tragaju za kandidatima i koji su spremni da ulože napor (i novac) u glasanje za sopstvene koncepte. Sledeća česta ideja jesu rang liste onih franšiza koje su proširene najvećim brojem primalaca u prethodnom periodu (najbržerastuće). To jeste zanimljiv podatak, ali i zavodljiv: prirodno je da ovakvo rangiranje pogoduje “niskobudžetnim” franšiznim konceptima. Svakako da je lakše pronaći partnere  za otvaranje 10 hot-dog štandova, nego za jedan veliki restoran, recimo. A jedan restoran ipak može doneti veći profit.

Sveukupno su “najzavodljvije” sve liste koje rangiraju koncepte po bilo kom od kvantitativnih, ali ne i kvalitativnih pokazatelja. Pre koju godinu je, tako, jedan finansijski magazin pripremio rang listu najbržerastućih franšiza u bankarskom sektoru - svi na listi rangirani su po broju novootvorenih ekspozitura tokom prethodnih godinu dana. Dakle, lista nije uzela u razmatranje ništa drugo do samog broja otvorenih poslovnica – nije iskazivala brigu vlasnika koncepta o izboru i kvalitetu lokacija, niti je ukazivala na selekciju usluga koje se u takvim poslovnicama nude, da i ne pominjem izostanak vrednovanja kvaliteta samog mehanizma selekcije kandidata, kao i obuke koji su rangirani koncepti primenjivali. Ne, poredak je, jednostavno, načinjen samo na osnovu broja otvorenih poslovnica, što svakako jeste validan podatak, ali je isto tako i previše zavodljiv.

Zato lično više volim franšizne koncepte koji “ne trče” za rang listama i tzv. “top” titulama, već se razvijaju sporo ali razumno, polako ali sigurno.

Kako, onda, izabrati takve? Sopstvenim zdravim razumom, i uz - malu pomoć struke. Kao primeri za ovo drugo: treba se starati da koncept koji biste odabrali ima sertifikat (najčešće ga izdaju nacionalne franšizne asocijacije/udruženja – ako ih uopšte imate i/ili ako su uopšte aktivna, što je, nažalost, posebna tema) da ispunjava uslove propisane Evropskim etičkim franšiznim kodeksom, što može da vam proveri neko iz struke. Takođe je važno uraditi analizu podataka i informacija koje pruža davalac franšize, a posebno je važno analizirati franšizni ugovor, za šta svakako treba konsultovati verziranog pravnika.

I, na kraju, ali posebno važno, treba zapamtiti da kandidat ima sva prava da dobije sve odgovore, i to onakve kakvi će mu biti razumljivi, i to na sva pitanja vezana za željeni koncept. Ako se, pak, takvi odgovori ne dobiju, predlažem da se razmisli o nekom drugom konceptu.

Michal Wisniewski
Direktor franšiznog konsaltinga u PROFIT system