Dobrobit od učenja i brzog čitanja

Franšiza kao rešenje / „Nisam mnogo znala o samom franšizingu, međutim, imala sam sreće da su davaoci franšize bili vrlo otvoreni za saradnju i svaku vrstu pomoći, kao što su to bile i druge kolege iz mreže“, Jelena Spasić primalac franšize „Škole brzog čitanja i mudrog učenja“
Petak
06.12.2019.
Jelena Spasić je izabrala franšizu „Škole brzog čitanja i mudrog učenja“ jer voli da radi sa decom. Smatra da je reč o lepom, porodičnom poslu iz oblasti edukacije od kojeg koristi imaju i vlasnik i šira zajednica.
 

Kada su joj sinovi pošli u školu, Jelena Spasić se uverila da su u pravu oni roditelji koji su joj govorili da je deci potrebna stalna pomoć oko učenja. Razmišljala je kako da efikasno uklopi dve potrebe – da pomogne svojoj deci u školovanju i da počne da radi. Kako život to obično udesi, prijatelji su joj baš u tom periodu rekli da postoji „Škola brzog čitanja i mudrog učenja“, škola u kojoj se deca i odrasli uče određenim tehnikama čitanja i učenja, što im pomaže u savladavanju i prezentovanju gradiva. A što je bilo izuzetno važno, saznala je i da ova „Škola“ daje franšizu. Tako je, u isto vreme, pronašla način da pomogne svojoj deci, ali i pokrene posao u kojem će uživati.  

Znala sam da bi tehnike „Škole brzog čitanja“ pomogle i mojoj deci pri učenju, jer sam videla koliko im je vremena potrebno da završe domaći zadatak. U to vreme, sinovi su bili u prvom, odnosno, drugom razredu i bila sam svesna da ću im olakšati školovanje ukoliko nauče brže da čitaju i da prave asocijativne mape. Stariji osnovci imaju još veći problem – oni ne znaju kako da uče. Deca do petog razreda, osim predmeta Svet oko nas, praktično, nemaju lekcije, a knjige su urađene kao slikovnice, definicije i informacije su rasute po različitim kružićima, kvadratićima i često su prilično zbunjujući za decu. Osim toga što ih učimo da brže čitaju, učimo ih i kako da uče i kako da izvlače bitne informacije – objašnjava Jelena Spasić zašto je smatrala da je program „Škole brzog čitanja i mudrog učenja“ realna potreba.

Osim toga, znala sam da su te tehnike delotvorne jer poznajem koleginicu koja je završila fakultet uz pomoć asocijativnih mapa tzv. mapa uma – tehnike kojoj takođe podučavamo decu jer se pokazala efikasnom u učenju. Posle sam upoznala i čoveka koji 20 godina crta mape uma i svaki svoj dan pretvara u asocijativne mape jer mu to pomaže u organizaciji – kaže Jelena Spasić.

Jelenina franšizna „Škola brzog čitanja i mudrog učenja“ se nalazi na beogradskoj opštini Palilula, u Vladetinoj ulici. Prve grupe đaka upisala je u februaru 2019. U ovoj godini je, zapravo, prošla dva upisna ciklusa i zadovoljna je kako se posao razvija. – Ovo je posao od kojeg se niko ne može obogatiti, ali koji može čoveku obezbediti pristojan prihod za porodicu, dati mu priliku da raspoređuje vreme kako mu odgovara i radi ono što voli. S tim što su potrebni vreme i predani rad. Dakle, jedan program traje šest meseci, postoje dva upisna roka u toku godine i pred te rokove je potrebno raditi nešto veću kampanju. Osim toga, stalno smo u kontaktu sa školama, pre svega osnovnim, a zatim i srednjim, jer ne postoji starosno ograničenje, u smislu maksimalnog broja godina, kada je reč o polaznicima škole. Organizujemo i besplatne radionice, a tu je i stalna prisutnost na društvenim mrežama, što je, i po mišljenju davaoca franšize, izuzetno dobar kanal komunikacije. Davalac nam ujedno sugeriše kakve tekstove da objavljujemo, koje slike da kačimo, koje boje u objavama treba da dominiraju kako bi se privukla pažnja. Vrednost tih saveta je nemerljiva. Baš nedavno sam organizovala besplatnu radionicu i dobila izuzetno korisne savete i pokazalo se da je taj post jako dobro prošao – kaže Jelena.

Mi smo mlada franšiza, još uvek se podiže svest o brendu, ali ljudi počinju polako da nas prepoznaju te verujem da će i sam upis učenika u budućnosti biti lakši. Ja sam posebno ponosna na to što smo u našoj „Školi“ već u drugom upisnom roku imali mnogo dece koja su došla po preporuci. Pre oko mesec dana me je zvala mama jednog dečaka koji je završio šestomesečni trening da mi kaže da je njen sin dobio peticu iz srpskog jezika što se desilo prvi put. Osim materijalnih rezultata, postoji i velika satisfakcija u tome što vidimo da naša deca postižu bolje rezultate i da nismo radili uzalud – kaže ona.

Jelena, ipak, ističe da je potrebno da se tehnike redovno uvežbavaju jer deca često ne primenjuju sve ono što nauče. – Mi smo sigurni da će deca za šest meseci naučiti tehnike brzog čitanja i mudrog učenja, ali su sklona da ih posle nekog vremena zaborave ili da ih ne primenjuju, pa mislimo da je znanje potrebno obnavljati – kaže ona.

Franšiza ju je „spasila“

O samom franšizingu nije mnogo znala i, kako kaže, imala je sreće što su davaoci franšize vrlo otvoreni za saradnju i svaku vrstu pomoći, kao što su to bile i druge kolege iz mreže. – Svi primaoci franšize, iz Srbije, ali i regiona, nalaze se u jednoj Viber grupi i konstantno razmenjujemo iskustva i informacije, dajemo predloge i sugestije, što mi mnogo znači. Kada je to neophodno, organizujemo i sastanke uživo na kojima se dogovaramo o različitim aktivnostima, pa smo nedavno imali besplatnu radionicu u kojoj su učestvovali primaoci franšize sa tri beogradske opštine. Sigurna sam da bih utrošila duplo više vremena kada bih sve neophodno za vođenje posla morala sama da savladam i zatim primenim. Pošto sam deo franšizne mreže, imam tu privilegiju da mogu da se obratim za pomoć, kako davaocu franšize tako i ostalim kolegama – kaže ona.

Osim toga, dodaje naša sagovornica, postoji i posebna grupa gde se „sastaju“ svi članovi mreže i svi treneri-predavači, koji takođe mogu da razmenjuju iskustva i da pomažu jedni drugima.

Nije lako voditi posao

Ući u privatni posao nije, kako kaže, nimalo lako, ali joj preduzetništvo nije strano. – Moji roditelji su bili preduzetnici ceo život, moj suprug deset godina ima svoj privatni biznis. Drugačije je, ipak, kada si nekom samo pomoć u poslu, a sasvim drugačije kada sam vodiš biznis, jer pored organizacije samog poslovanja, postoje brojne druge obaveze, posebno administrativnog tipa. Kada si mali preduzetnik, onda sve obaveze moraš da radiš sam. Naravno, imam knjigovođu, ali ipak ja moram da vodim računa da svi porezi, doprinosi i ostalo budu izmireni. Trebalo mi je vremena da se snađem u svim tim obavezama – iskrena je Jelena. 

Najviše joj smeta što se mnogo priča o raznim povoljnostima za preduzetnike, posebno početnike, ali uslove je, kako kaže, teško ispuniti. – Probala sam da dobijem subvenciju za zapošljavanje jer sam odmah prijavila radnike, ali je birokratija toliko komplikovana da sam na kraju odustala. Činilo mi se da kako nešto uradim, uvek postoji još neki uslov koji je potrebno ispuniti. Pomoć bi trebalo da, čini mi se, bude bolje osmišljena, da se smanje nepotrebne komplikacije ako se zaista želi stimulisati preduzetništvo – ističe ona. 

Ponavlja da joj je podrška davaoca franšize jako značila, naročito kada je trebalo opremiti prostor te štampati reklamne i druge materijale. – Poseban izazov je bio pronaći prostor. Želela sam da to budu dve odvojene prostorije, prijatan prostor gde se mogu popiti kafa i čaj, jer je važno da se deca i roditelji osećaju prijatno u tim prostorijama. Na kraju sam našla predivan prostor, a davaoci su mi sa kontaktima svojih dobavljača pomogli da ga uredim po standardima franšize, kao što mi i danas nesebično pomažu oko svega što mi zatreba u poslovanju – naglašava ona.

I vlasnica i predavač

U početku, njena ideja je bila da ona vodi posao, brine o administraciji, promociji, upisu novih đaka, ali je vrlo brzo shvatila da će za „Školu“ najbolje biti ako se i sama obuči za predavača. – Moja ideja da imam posao koji ću voditi a da i dalje imam dosta vremena da provodim sa decom, u ovom trenutku, nije ostvariva. Naime, vrlo je teško pronaći trenera-predavača, koji će se posvetiti svom poslu izistinski i dati i malo više od pukog „odrađivanja“ radnog vremena. Deca u današnje vreme imaju brojne aktivnosti, mnogo školskih obaveza i neophodno ih je na neki način motivisati i boravak u „Školi“ učiniti prijatnim kako oni te časove ne bi doživljavali kao samo još jednu obavezu. Naći takvu osobu je jako teško zbog čega sam odlučila da i sama prođem obuku za trenera i lično se angažujem u predavanjima. Mislim da je to stimulativno i za druge predavače kada vide vlasnika posla da je maksimalno predan. Pored toga, lakše mi je da sada i roditeljima predstavim ono čime se mi bavimo – kaže Jelena i šaljivo dodaje da nije verovala suprugu kada joj je pričao da vlasnik mora stalno da bude angažovan.

Nisam ga razumela i uvek sam ga pitala zašto mora toliko vremena da provodi na poslu i da li je moguće da ne može da nađe osobu koja bi mogla da ga zameni. Sada mi je jasno da niko ne može toliko da se angažuje i posveti kao vlasnik biznisa jer je prirodno da je njemu i najviše stalo – naglašava ona.

Pored programa „Škole brzog čitanja i mudrog učenja“ Jelenina škola nudi i program „Pomoć pri učenju“ za mlađe osnovce. – Velika je prednost što možemo da dodamo i druge edukativne programe jer postoji potreba i roditelji stalno imaju dodatne zahteve. U moru obaveza njima je lakše da sve završe na jednom mestu ili da dobiju preporuku. „Pomoć pri učenju“ podrazumeva da mi pomažemo deci da urade domaći ili da brže savladaju slova, ili su im potrebni časovi matematike – kaže Jelena Spasić i dodaje da će svakako odgovarati na potrebe tržišta u skladu sa onim što joj franšiza dozvoljava.

Postoji i prostor za intenzivniju saradnju sa školama i fakultetima. Pojedini udžbenici poput biologije, imaju asocijativne mape, ali su one daleko jednostavnije od naših. One su standardne, a kod nas polaznici uče da svako pravi svoju asocijativnu mapu. Zato bi bilo dobro da sarađujemo sa školama kako bi sva deca stekla veštine mudrog učenja – zaključuje Jelena Spasić.


Predanost se isplati / „Osim materijalnih rezultata, postoji i velika satisfakcija u tome što vidimo da naša deca postižu bolje rezultate i da nismo radili uzalud“
Vesna Lapčić
Novinar