Obuka, put do uspeha

Preduzetnici koji se odluče za uzimanje franšize najčešće to čine jer nisu sigurni kako da sami pokrenu posao ili ne žele da troše vreme na osmišljanje poslovnog koncepta „od nule“. Osim prava na korišćenje već izgrađenog i poznatog brenda, najveća prednost pri uzimanju franšize ogleda se upravo u prenosu celokupnog poslovnog znanja (know-how-a) davaoca franšize, to jest, skupa sistematizovanih i dokazanih procedura i protokola, standarda kvaliteta i najboljih primera prakse. Tokom obuke, primalac se, praktično, „uči poslu“, pri čemu bi trebalo da budu pokriveni svi segmenati poslovanja.

Nažalost, s vremena na vreme se dogodi da franšizni sistemi/davaoci franšize umanje ili potcene značaj obuke, naročito njenog praktičnog dela. Umesto da nove partnere uvedu u posao tako što će obuku organizovati „na licu mesta“, kroz praktični rad u poslovnici, davaoci franšize ponekad ovaj proces svode na teorijska predavanja. – Nije potrebno posebno naglašavati koliko je praktična obuka, recimo, važna za one primaoce franšize koji tek ulaze u posao ili kojim se do tada tim biznisom uopšte nisu bavili. Brojni primeri, naime, pokazuju da se ljudi odlučuju za uzimanje franšize imaju potrebu da promene delatnost i poslovni ambijent, ostvare neki davnašnji san, nauče nešto novo. Obuka upravo treba da nadomesti i taj početni nedostatk iskustva i znanja – ističe Igor Bogojević, regionalni direktor kuće specijalizovane za franšizni konsalting PROFIT system.

Obim i sadržaj obuke zavise od delatnosti i složenosti franšiznog koncepta. U suštini, primalac bi tokom tog procesa trebalo da se detaljno upozna s proizvodima ili uslugama koje koncept nudi, kao i sa svim konkretnim principima, protokolima, procedurama, alatima i standardima upravljanja poslovnicom i odnosa sa zaposlenima i klijentima. U zavisnosti od koncepta, obuka može trajati nekoliko dana, ali i nekoliko meseci. Pored toga, primaoci franšize bi trebalo da obrate pažnju i na to da li je obuka besplatna, odnosno, da li je uključena u ulaznu naknadu za licencu ili se dodatno naplaćuje. – U najvećem broju slučajeva, iznos za franšiznu licencu formiran je tako da uključi i troškove obuke. Ipak, preporučujemo da se primaoci franšize raspitaju za moguće dodatne troškove, budući da postoji praksa da oni snose troškove putovanja i smeštaja kada se obuka odvija u sedištu i poslovnicama davaoca franšize – podseća Bogojević.

Obuka za primer

Kada se u franšiznom svetu pokrene pitanje obuke, gotovo je nemoguće zaobići primer  „legendardne“ obuke koju prolaze kandidati za franšizu McDonald's-a. Ne samo što ovaj proces traje i do godinu dana, već što zaista podrazumeva naporan rad. Pravilo je da oni koji su zainteresovani za licencu američkog giganta brze hrane, u potpunosti moraju biti uključeni u rad restorana te se od budućeg primaoca franšize očekuje da prođe i nauči sve: od prženja pomfrita, preko grilovanja burgera, do usluživanja potrošača, onih u restoranu i onih koji koriste Drive-In usluge. Kandidat u restoranu provodi gotovo puno radno vreme.

U kasnijim fazama obuke pažnja se preusmerava na administrativna pitanja vezana za menadžerski deo posla – upravljanje restoranom i zaposlenima. Obuka je podeljena u nekoliko faza, a svaki od kandidata na kraju polaže i ispit. Kad dobije sertifikat, smatra se da je kandidat osposobljen za menadžera i može početi da razmišlja o otvaranju restorana. Iako ima velika očekivanja od kandidata za franšizu, McDonald's i puno toga nudi zauzvrat. 

Naravno, ne zahtevaju svi franšizni koncepti ovako dugu i iscrpnu obuku. Iako se svi slažu u jednom: bez obzira na branšu ili delatnost, cilj svakog davaoca franšize je da temeljno pripremi svoje nove partnere za vođenje biznisa, koji treba da donese dobre rezultate i koji neće ugroziti ugled i standarde čitave franšizne mreže. Obuku, zbog toga, ne prolaze samo budući primaoci franšize, već i njihovi zaposleni. Samo ovakvim, sveobuhvatnim pristupom, davalac franšize može biti siguran da će se poslovanje i u franšiznim poslovnicama razvijati bez većih problema. Primalac franšize će, u svakom slučaju, biti obučen da reaguje brzo i, ako to situacija zahteva, moći će da „uskoči“ i pomogne svojim zaposlenima u svakom segmentu poslovanja. Ako nema rešenje, primalac uvek može da se za pomoć i podršku obrati davaocu franšize.

Stoga, može se reći da se obuka u franšiznim sistemima gotovo nikad ne završava – ona postaje sastavni deo trajne podrške davaoca franšize. Pogotovo što franšizni sistemi uvek uvode nešto novo – od proizvoda do novih procedura, softverskih alata... Pored toga, ne treba zanemariti ni uticaj „uzornih“ primalaca franšize. Postojeći primaoci, naime, koji postižu sjajne rezultate i sami mogu postati asistenti u obuci novih partnera. Zbog toga, većina franšiznih sistema ohrabruje svoje pojedinačne primaoce da međusobno komuniciraju, razmenjuju iskustva i znanje, pomažu jedni drugima savetima i sugestijama.