Dok čekamo Ikeu

Ne postoji više nijedan svetski brend koji se tako dugo i tako željno iščekivao da uđe na tržište Srbije kao što su to bila dva brenda iz Švedske - H&M i Ikea. Za H&M više nema sumnje, prva radnja se otvara 29. avgusta u tržnom centru Delta City, druga 12. septembra u tržnom centru Stadion, u Beogradu.

Šta je sa najpoznatijim švedskim proizvođačem nameštaja? Malo je onih u Srbiji koji ne znaju da se datumi dolaska Ikee i svečanog otvaranja prve robne kuće, u stvari, pomeraju iz godine u godinu. Kako su mediji često prenosili, proces su najviše ometali nerešeni pravno-imovinski odnosi i komplikovane administrativne procedure. Prema poslednjim saopštenjima, međutim, Ikea pregovara o kupovini zemljišta za izgradnju prvog prodajnog objekta, a vrata tog kompleksa, ako dobije sve potrebne dozvole, mogla bi da otvori u aprilu 2014. godine. - Još uvek smo u fazi završavanja administrativnih procedura, tako da proces kupovine zemljišta nije završen - izjavila je nedavno portparolka Ikee Milena Vujičić.

Ako izuzmemo postojeće obožavatelje Ikea koncepta, koji su, uprkos svemu, godinama nabavljali Ikeine proizvode iz susednih zemalja, postoje i oni koji Ikeu ne dočekuju sa takvim entuzijazmom. Naime, kad god se govori o dolasku velikog brenda, uvek se naglasi da će, sa takvim konkurentom, doći i do "revolucije na tržištu". Prema predviđanjima, Ikea će uticati na sniženje cena proizvoda i, ako ne uništiti, onda svakako ugroziti male i srednje, lokalne proizvođače nameštaja. A takvih nije malo.

Po logici tržišta, ovaj strah je opravdan.
No, ako bolje pogledamo, ova ista vrsta nelagode se javi i podstakne javnu raspravu kad god Ikea uđe na tržište neke od zemalja u razvoju. Kao paradigmatičan primer možda može da nam posluži najnoviji slučaj. Ikea je, naime, u avgustu otvorila svoju prvu robnu kuću u Viljnusu, prestonici Litvanije. Pre nego što je zvanično počela sa radom, mediji su, međutim, objavili mišljenja nekoliko uglednih analitičara - nijedan od njih nije bio uveren da će Ikea dovesti do "revolucije ili katastrofalnih posledica". Zapravo, predviđali su da će značajniji stepen negativnog uticaja osetiti samo oni koji prodaju jeftine i ne tako kvalitetne proizvode.

Takođe, smirivanju situacije doprinela je i jedna iskustvena činjenica: poznato je da ljudi, uopšte, imaju sklonost da preteruju kada nove, velike kompanije odluče da uđu na tržište. A iskustvo pokazuje da "pridošlice" nikada nisu okrenule tržište naopačke. Ono što će se desiti, u stvari, neće biti iznenađenje - u uslovima veće konkurencije, neki proizvođači će morati da se povuku, ali će to pre svega biti proizvođači i trgovci jeftinog namještaja koji se ni po čemu nisu izdvojili ili profilisali. Ikeini proizvodi su, istina, prilično jeftini, i većina ne spada u visokokvalitetnu robu, ali to je upravo ono što zadovoljava potrebe prosečne porodice sa malim ili srednjim primanjima. Stoga, oni koji ciljaju na ovu grupu potrošača, itekako će osetiti pritisak konkurencije. S druge strane, oni koji nude ekskluzivne i unikatne proizvode možda neće osetiti konkurenciju uopšte.

Prema onome što se moglo pročitati u medijima, videlo se da veliki i poznati trgovci nameštaja u Litvaniji uopšte nisi bili zabrinuti - oni, kako tvrde, lako mogu parirati Ikei i cenom i kvalitetom. Uostalom, svesni su da, ma koliko bila velika Ikeina robna kuća, to je ipak samo jedan objekat. Za početak, ko god odluči da dođe iz udaljenog kraja zemlje, shvatiće da čak ni najjeftinija stavka neće biti dovoljno jeftina da isplati troškove prevoza i goriva.

Kad uzmemo sva ova iskustva u obzir, nema sumnje da će prva Ikeina robna kuća u Srbiji takođe privući veliki broj mušterija. Većina će isprva dolaziti i iz čiste radoznalosti. Međutim, posle određenog vremena, pomama će se stišati, a tržište uravnotežiti.

****

Trenutno, više od 330 Ikeinih robnih kuća posluje u oko 40 zemalja širom sveta. U fiskalnoj 2012. godini ukupno su ostvarile 27,5 milijardi evra od prodaje, a posetilo ih je više od 770 miliona ljudi.
Kao deo Inter IKEA Group korporacije posluje Inter IKEA Systems BV - vlasnik IKEA koncepta i IKEA brenda. Inter IKEA Systems BV je, zapravo, davalac franšize - kompanija zadužena za prenos metoda, know-how-a i rešenja za prodaju svih Ikea proizvoda pod Ikea robnom markom. Kako stoji na zvaničnom sajtu, kompanija ima zadatak da dalje razvija i održava uspeh Ikea koncepta širom sveta. Kompanija takođe smatra da je franšizing dokazano najbolji način za razvoj poslovanja i promociju Ikea koncepta, kao i za održavanje celovitosti koncepta i preduzetničkog duha.

U praksi, treba naglasiti, Inter IKEA Systems BV u najvećem broju slučajeva franšizu ipak daje kompanijama koje pripadaju i posluju u okviru Ikea korporacije. Tako je najveći primalac franšize INGA Group, Ikeina kompanija koja u svom vlasništvu ima 301 robnu kuću u 26 zemalja. IKANO Group je, takođe, deo Ikeine korporacije i nosilac franšize za određena tržišta u Aziji. Druge, "vankorporativne" primaoce franšize imaju, recimo, u Grčkoj, Bugarskoj, Kipru, Izraelu, Kini, zemljama Bliskog istoka...