Zašto je finansijski model važan?

– Pre nego što kompanija ponudi franšizu i krene u razvijanje franšizne mreže, neophodno je da razradi i pripremi detaljan finansijski model – kaže Karol Kačmarek, franšizni analitičar kompanije PROFIT system. Šta, dakle, dobro osmišljen finansijski model treba da sadrži i zašto je toliko važan za svaku od strana u franšiznom odnosu?

– Prema najkraćoj definiciji, finansijski model treba da jezikom brojeva opiše sve investicije, prihode, rashode i dobit za davaoca i primaoca franšize – kaže Kačmarek. 

Da li su finansijski model i biznis plan isto?

Biznis plan je sveobuhvatan, vrlo širok dokument koji, na primer, sadrži i analize tržišta, analizu ciljnih grupa, marketinških strategija, načina na se koje može doći do kupaca i klijenata... Finansijski model je samo deo dobro razvijenog biznis plana. To je, na neki način, brojčana ilustracija poslovanja. Trebalo bi da odgovori na pitanja: koliko treba uložiti u kupovinu franšize i dalje poslovanje, koliki se prihod može očekivati, koliki će biti operativni troškovi. Na osnovu finanasijkog modela, primalac franšize, dakle, lako može da predvidi sve svoje prihode i rashode, kao i da izračuna za koje vreme može da očekuje breakeven i povraćaj uloženog novca.

Zašto davalac franšize uopšte treba da ima finansijski model? Uostalom, on je taj koji svoj biznis „zna u prste“...

Ako želite da svoj biznis transformišete u franšizni sistem, morati imati finansijski model. Iz dva razloga. Prvo, u trenutku kad vam se javi potencijalni primalac franšize, već treba da imate atraktivne materijale koje odmah možete podeliti s njim, i tako razmotriti i porazgovarati o finasijskim uslovima saradnje. I drugo, izrada takvog modela možda je najbolja prilika i najbolji način da sami, „hladne glave“ i jezikom brojki, analizirate poslovanje i profitabilnost svog koncepta.

Šta je potrebno za izradu finansijskog modela?

Pre svega, treba prikupiti što više podataka koji precizno opisuju biznis: koliko se čega prodaje, koliko kupaca u proseku ulazi u radnju, kolika je marža na proizvode, koliki su tekući troškovi. Pri tom, treba imati na umu da je optimalni period za prikupljanje i procenu podataka – cela kalendarska godina. Takođe, ne sme se zanemariti sezonalnost i vreme potrebno za izgradnju pozicije na tržištu. Potrebno je, dakle, pažljivo analizirati postignute finansijske rezultate, popisati sve troškove i pretočiti ih u „realni scenario“ za buduće primaoce franšize. 

Sve ovo će pomoći davaocu franšize da precizno odgovori na pitanja kandidata za franšizu. A potencijalni primaoci franšize će želeti da znaju: koliko treba uložiti u pokretanje franšizne podružnice, kolika će biti mesečna zarada, koje će troškove imati. I najvažnije: koliko će zarađivati jednom kad premaši breakeven i vrati uloženi novac.

Finansijski model, uz sve to, treba da ponudi i odgovor na pitanje kolike će franšizne naknade biti – jer na osnovu modela, davalac franšize može jasno da vidi, proceni i odredi koliko treba da košta licenca, na kolike mesečne naknade može da računa te da li će te naknade naplaćivati u obliku fiksnog iznosa, marže ili procenta od prometa.

Za koga je finansijski model važniji? Za davaoca ili primaoca franšize?

Rekao bih za davaoca franšize. Prvo, jer će davalac franšize odmah imati brojke i projekcije koje su kandidatima za franšizu jako dragocene. Drugo, kroz pripremu finansijskog modela, davalac će dobiti sjajan uvid u sopstveno poslovanje, a zatim, na osnovu tih podataka, moći će da napravi primerenu i atraktivnu ponudu za potencijalne primaoce franšize. Uz to, sigurno će otkriti neke „dobre brojke“ i pokazatelje koje vredi naglasiti kad bude prodavao franšizu. Najzad, ako je finansijski model dobro osmišljen, davalac će znati i da valjano odredi visinu franšiznih naknada, jer će to biti sredstava koja će ulagati u stalna unapređenja sistema i podršku primaocima franšize – što je i suština franšizne saradnje.