Mnogo problema, al’ ima rešenja

Marica Vidanović je rukovodilac Centra za franšizing pri Privrednoj komori Srbije i članica Upravnog odbora Srpskog udruženja za razvoj franšizinga (SURF). Dakle, Marica Vidanović je osoba koja je ne samo profesionalnim angažmanom i iskustvom, već i institucionalnom pozicijom, dobar sagovornik za uvid u stanje franšizinga u Srbiji.

Kako franšizing trenutno „živi“ u Srbiji: koliko domaćih kompanija nudi franšize, a koliko stranih franšiznih kompanija posluje na tržištu Srbije?
Franšizno poslovanje u Srbiji je sigurniji način ulaska u preduzetništvo, jer statistički podaci dokazuju da više od 90 odsto franšiza preživi u prvih pet godina poslovanja. Taj procenat kod samostalnog ulaska u preduzetništvo je tek 20 odsto za isti period. Dakle, franšizing je oprobani koncept koji sigurno donosi profit. Tržište Srbije je u velikoj meri otvoreno za poslovanje pod okriljem franšizinga, jer svojim potencijalom i diversifikovanom tražnjom lokalnog stanovništva predstavlja najznačajnije tržište od svih zemalja bivše Jugoslavije. Međutim, svest o prednostima i mogućnostima franšiznog poslovanja u Srbiji i dalje nije na nivou na kojem bi trebalo da bude u poslovnim krugovima, te je samim tim evidentan nedostatak prihoda kroz franšizing, za razliku od mnogih naših suseda.

Prema broju primalaca i davalaca franšize, Srbija dosta kaska za zemljama Evrope i regiona, a velika je i razlika u odnosu domaćih i inostranih franšiza. U razvijenim zemljama ovaj odnos je čak i do 80 odsto u korist domaćih franšiza, a u većini zemalja je jednak. U Srbiji postoji tek mali broj kvalitetnih domaćih franšizing koncepata, a broj inostranih je mnogo veći. Po nezvaničnim podacima Centra za franšizing Privredne komore Srbije (PKS), u Srbiji posluje ukupno 150 franšiznih koncepata. Čak 80 odsto su strani brendovi, zapravo više od 2.000 maloprodajnih kapaciteta koji zapošljavaju više od 20.000 ljudi. Tržište franšiza u Evropi je „vredno“ oko 200 milijardi dolara i u tim kompanijama je zaposleno više od 2.500.000 ljudi, dok se u Sjedinjenim Američkim Državama čak 70 odsto tržišne privrede zasniva na franšiznom poslovanju.
U Srbiji, franšizing kao poslovni koncept najviše je zastupljen u sektoru usluga i gotovo da nema delatnosti u kojoj se franšizing ne može uspešno primeniti (ugostiteljstvo – restorani brze hrane, klasični restorani, zatim promet nekretnina, autoservisne usluge, poslovne usluge, održavanje, hotelijerstvo, turizam...).

Da li je srpsko tržište pogodno za razvoj franšizinga? Koje su, po Vama, osnovne prednosti, ali i mane?
Franšizing može da odigra veoma važnu ulogu u unapređenju poslovnog ambijenta, podizanju standarda građana i smanjenju nezaposlenosti. U doba svetske ekonomske krize značaj franšizinga je postao još veći. Ovaj poslovni model obezbeđuje niže cene kod dobavljača i više finansija za marketinške strategije. To doprinosi da roba ili usluga za krajnjeg kupca bude konkurentnija.
Prednosti Srbije su i brojni potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini sa drugim zemljama, koji doprinose bržem i jeftinijem plasmanu i protoku roba i usluga na različitim tržištima.
Mnoge stvari bi trebalo unaprediti u ovoj oblasti. Franšize se spominju samo u Zakonu o zaštiti konkurencije, ta oblast nije zakonski regulisana i postoji manjak zaštite primaoca i davaoca franšize. Ne postoji ni dovoljno stručnog kadra, a institucije i država ne pružaju podršku razvoju. Pored toga, nema banaka koje odobravaju franšizne kredite, te se preduzetnici mahom oslanjaju na vlastite finansije. Mali preduzetnici imaju strah od konkurencije, ne razmišljaju strateški i nerado prihvataju ovakav način rasta zbog straha od krađe intelektualnog vlasništva.

Kakva je institucionalna podrška zainteresovanim akterima? Gde je tu SURF, a gde Privredna komora?
Centar za franšizing pri Privrednoj komori Srbije od 2007. godine aktivno deluje na podizanju svesti o prednostima i potencijalima franšiznog poslovanja u Srbiji i na raspolaganju je svim zainteresovanima za stručne informacije. Centar je započeo uvođenje kvalitetnog modela franšiznog poslovanja u Srbiji. Zato smo organizovali brojne seminare, konferencije, nacionalne sajmove, medijske nastupe. Pripremamo edukativni materijal, websajt, pružamo besplatne konsultacije i asistencije, kao i pravnu pomoć. Uspostavili smo saradnju sa nacionalnim i inostranim institucijama da bismo pozicionirali Srbiju kao mesto pogodno za prenos najbolje prakse pri razvijanju franšiznog poslovanja. U Centru naglašavamo da franšize igraju ključnu ulogu u razvoju slobodnog preduzetništva, promovišemo zaštitu franšiznog poslovanja kroz usvajanje Evropskog etičkog kodeksa, kao i edukaciju i udruživanje i uspostavljanje regulative i sertifikacije franšiznog poslovanja u Srbiji.
Pre tri godine je osnovano i Srpsko udruženje za razvoj franšizinga (SURF) kako bi se objedinili svi franšizni subjekti u Srbiji i pružila podrška srpskim kompanijama za dalji razvoj kroz franšizing. Dalji razvoj franšizinga u Srbiji zahteva mnogo veću angažovanost SURF-a, kako na nacionalnom, tako i na polju saradnje sa međunarodnim asocijacijama.