Rođeni trgovac

1/1

Marina Aćimović je gotovo odrasla u trgovačkoj radnji. Naime, njeni roditelji su osamdesetih godina prošlog veka otvorili mali kiosk u beogradskom naselju Mirijevo. Vrlo brzo, kiosk je prerastao u trgovinu od nekoliko stotina kvadrata. – Mogla bih da kažem da sam rasla uz trgovinu. U prodavnici sam neretko i domaće zadatke radila – kaže tridesetogodišnja Marina Aćimović.

Kada je stasala, i sama je najviše radnog staža stekla kao trgovac – to joj je, kako kaže, sada već bilo u krvi. Pre nego što je i sama postala primalac franšize „Trafika“, nekoliko meseci je radila u jednoj od franšiznih radnji tog lanca. – Budući da je vlasnica te radnje često bila odsutna, radila sam poslove rukovodioca radnje – naručivala robu, sređivala papire. Tada sam, zapravo, videla da mi se taj posao dopada, ali i da sam sposobna da se njime bavim – kaže ona.

Do konačne odluke, međutim, vodilo ju je još jedno iskustvo. Dva meseca je provela radeći u prodavnici svoje sestre, koja je takođe ranije postala deo franšiznog sistema „Trafika“. – Iskustvo koje je imala moja rođena sestra, kao i rad sa njom me je dodatno motivisao da i sama postanem preduzetnica. U dogovoru sa davaocem franšize, preuzela sam u decembru prošle godine radnju u Sarajevskoj ulici u Beogradu – kaže Aćimović.

Međutim, čekao ju je veoma težak zadatak, budući da ta radnja nije dobro poslovala u prethodne tri godine. – Znala sam da neće biti lako. Kada sam prvi put ušla u radnju, a tada sam već odlučila da je preuzmem, čak sam i zaplakala. Radnja nije bila sređena, roba je bila izložena bez ikakvog smisla, higijena je bila loša. Prvih dana pazari su bili niski, a komentari potrošača izuzetno loši i uglavnom su mi govorili da zaobilaze radnju jer su prethodni prodavci bili neljubazni. Uz to, često nisu nalazili robu koju su tražili – priča Aćimović. Zbog ovakvih iskustava „Trafika“ je, između ostalog, i ušla u franšizing. Shvatili su da će primaoci franšize, kao samostalni preduzetnici koji „rade za sebe“ – imati sasvim drugačiji odnos prema poslu. Marina Aćimović je najbolji primer.

– Uspela sam sve brzo da preokrenem – kaže ona, ne bez ponosa.

Uz pomoć sestre i drugarice za dve nedelje je u potpunosti reorganizovala prostor – presložila robu, uredila izlog, pa čak napravila i magacin koji do tada nije postojao. Davalac franšize joj je izašao u susret po pitanju neophodnog nameštaja, polica, pa čak i muzike koju je želela da ima u radnji. Da bi oplemenila prostor, u radnju je unela i akvarijum sa dve zlatne ribice, baš u skladu sa narandžastim bojama „Trafike“. Male promene unele su veliku razliku. – Reakcije potrošača su bile neverovatne. Ljudi su mislili da smo u potpunosti renovirali prostor. Promet raste neverovatnom brzinom, i ostvarujemo rekordne pazare. Primera radi, promoteri kafe Dolče Gusto su radili promociju i prodali 24 kutije kafe. Oni kažu da takav uspeh nisu postigli ni u većim trgovinama – kaže ona.

Ilustracije radi, promet ove „Trafike“ u januaru 2016, u odnosu na januar prošle godine, bio je veći 37,4 odsto. – Svesna sam da je ovo tek početak i da se ovako dobri rezultati inače ne očekuju u prvim mesecima poslovanja. Znam da i dalje moramo naporno da radimo – kaže Aćimović.     

Pored Marine, mali tim u „Trafici“ u Sarajevskoj ulici čine još jedna devojka sa punim radnim vremenom i jedna pomoćna radnica. U njih ima veliko poverenje i kaže da su zasluge za dosadašnji napredak i njihove, s obzirom na to da je ljubaznost prodavaca i njihova posvećenost poslu od velikog značaja u trgovini. – I dok su ovu radnju do pre tri meseca zaobilazili u širokom luku, danas nam ljudi dolaze sa Novog Beograda da bi kod nas uplatiti Bus plus kartu. Napravili smo odličan tim i atmosfera je fantastična. Koleginice često dolaze u radnju i kada ne rade, da popiju sa mnom kafu, a onda ostanu pa čak i mimo svog radnog vremena uzmu da urade nešto. Mislim da je odnos među kolegama izuzetno važan kao i pristup mušterijama – ističe ona. 

Napredak je zaista rezultat velikog truda i rada. Marina kaže da u „Trafici“ provede i po 14 sati dnevno, a da je svojim radnicama dostupna, doslovno, od jutra do ponoći. Zarada je, kaže, veća nego radnička plata, ali – i odgovornost. – Poptuno sam se pronašla u ovom poslu i zadovoljna sam do sada postignutim. Istina je da sada mogu da se posvetim poslu jer nemam porodicu, ali gledajući svoju sestru, koja ima troje dece i takođe je primalac franšize „Trafika“, verujem da je moguće biti preduzetnik i kada imate veće porodične obaveze  – dodaje Marina Aćimović.

Ulazak u franšizni sistem „Trafike“ je ujedno njeno prvo poslovno iskustvo sa franšizingom. Ono što je do sada uočila, kao jedan od faktora uspešne saradnje, jeste da komunikacija mora biti besprekorna. – Davaoci i primaoci franšize zavise jedni od drugih, a u ovom poslu, svakodnevna komunikacija je nezaobilazna i mora se odvijati bez prepreka. Ja dajem svoj maksimum da bih ostvarila uspeh, jer to jeste u mom interesu, ali isto tako, davaoci moraju da budu na usluzi primaocima franšize za sve što im je potrebno, jer nam i prihodi zavise od međusobne saradnje. Takođe, primaocima franšize treba da se da prostora da iznesu svoje mišljenje i probleme da bi se oni, korak po korak, i na vreme rešavali i prevazilazili. Dobra međusobna komunikacija u franšizingu je prioritet – naglašava ona.