Preduzetnike krasi posvećenost

Želeći da se samopozaposli i iskoristi lokal koji je imala u svom vlasništvu, Milica Luković je dugo razmišljala kojom delatnošću bi mogla da se bavi. Odlučila je da je najbolje uzeti franšizu kako bi skratila vreme neophodno za pokretanje posla. – Kada uzimate franšizu, preskačete nekoliko koraka, vreme priprema se mnogo skraćuje i daleko manje razmišljate o procedurama neophodnim za započinjanje posla, jer vam davalac, ukoliko je reč o ozbiljnom franšiznom sistemu, daje gotov paket – navodi ona šta je bio glavni razlog za uzimanje franšize.

Tragajući za biznisom koji bi je zainteresovao, pročitala je mnogo članaka o franšiznim sistemima koji se razvijaju u Srbiji, ali je sve postalo jasno kada je naišla na „Brosh“. – Svideo mi se koncept, a što je najvažnije, cene nakita i drugih proizvoda koji se mogu naći u „Brosh“ radnjama bile su vrlo pristupačne. To je, na neki način, i bilo presudno. Svi slični brendovi iz ove oblasti imaju daleko skuplje proizvode – objašnjava Milica Luković zašto se baš odlučila da otvori „Brosh“.

Njena prodavnica u Beogradu na Žarkovu, u Trgovačkoj ulici, radi duže od godinu dana. Lokal je u njenom vlasništvu, a odlučila je i da sama radi. Ona veruje da je za uspeh neophodno da se vlasnik potpuno posveti poslu, pa i da radi u radnji dok se posao ne uhoda. – Mi već imamo stalne kupce, a još uvek nam dolaze i novi, što znači da potencijal za rast prodaje postoji. Za sve je potrebno vreme, pa i da svi u ovom okruženju čuju za nas. Najvažnije je da svako ko uđe u radnju može da nađe nešto za sebe, odnosno,da postoje proizvodi prilagođeni za svačiji džep. To je naročito važno u današnje vreme jer je kupovna moć građana niska i ne mogu baš svi u svakom trenutku da priušte nakit ili novu torbu, već čekaju platu, penziju ili neko drugo primanje. Za mene je vrlo važno da gotovo svako ko uđe u radnju nešto i kupi, što, naravno, utiče i na poslovanje radnje – objašnjava Milica.

Kupci u „Brosh-u“ su uglavnom žene od 30 do 40 godina, ali dolaze i starije gospođe, muškarci, mladi.
– Imam stalnu mušteriju koja ima 90 godina i veoma sam srećna zbog toga. U vreme matura nam, naravno, dolaze i tinejdžeri. Neretko u radnju ulaze i muškarci jer kupuju poklone, a i žene ne kupuju samo za sebe, već i za poklon – primećuje Milica Luković.

Najefikasniji način reklamiranja radnje jesu, kako kaže, deljenje flajera u okruženju i plaćena reklama na društvenim mrežama. – Najbolja reklama mi je da ljudi iz okruženja saznaju da postojimo i da šire glas o nama – kaže ona.

Raditi u trgovini nije, prema njenim rečima, nimalo lako, kao što nije lako ni biti preduzetnik. – Ukoliko govorimo o ovom i sličnim vrstama posla, rad sa ljudima je najvažniji – kako komunicirate sa kupcima, da li ste spremni da im pomognete savetima, jer mnogi ne znaju šta konkretno žele ili su neodlučni. Svakako, pre odluke o otvaranju radnje trebalo bi uraditi ispitivanje tržišta i napraviti kalkulaciju, videti da li će planirani promet pokriti buduće troškove poslovanja. U mom slučaju, velika olakšavajuća okolnost je to što imam lokal u svom vlasništvu i što radim sama. U suprotnom, treba pažljivo analizirati visini zakupnine i da li će pazari opravdati zakupninu. Pre konačne odluke o ulasku u preduzetništvo trebalo bi obezbediti i kapital potreban za finansiranje posla u periodu od najmanje godinu dana. Toliko je vremena potrebno da se ovakva radnja razradi i tek nakon toga da se razmišlja o povratu investicije – kaže Milica.

Kada je reč o franšizingu, ništa manje nije važna ni saradnja između davaoca i primaoca franšize, jer taj odnos treba da bude i korektan i dugoročan. – Za sve ovo vreme koliko radimo nismo imali nikakvih problema u komunikaciji. Za mene je olakšavajuća okolnost što o asortimanu ne moram da brinem, izbor je veoma veliki, a na meni je da izaberem ono što mislim da će se najbolje prodavati. Čak i mi, osluškujući zahteve kupaca, dajemo sugestije davaocu šta bi trebalo uvrstiti u ponudu – kaže Milica.

Za naredni period namerava da još više pojača marketing jer u radnju stalno dolaze nove mušterije. – To znači da potencijala za rast još uvek ima – napominje ona.