Od fritula do franšize

– Kad vidite reakciju ljudi koji probaju naše fritule, odmah vam je jasno da su posebne – kaže tvorac koncepta Jeti fritule Teo Vuković, član mlađe generacije Vukovića, porodice  koja je u Makarskoj, inače, dobro poznata po svom izvrsnom muzičkom ukusu, preduzetničkom duhu i gostoprimstvu. Ne samo što godinama vode kultni džez kafić Yeti te istoimeni hostel, već učestvuju i u organizaciji Makarska Jazz Festivala, a od pre nekog vremena su se pročuli i po svojim „čarobnim“ fritulama. Ova tradicionalna dalmatinska poslastica od prženog testa, koja se najčešće priprema u vreme karnevala i praznika, uvela je, naime, porodicu Vuković u novi preduzetnički poduhvat, a sada, sa znanjem, iskustvom i rezultatima koji su potvrdili da se od ove vrste malog biznisa može lepo živeti i zaraditi, spremni su da svoj „recept“ podele s drugima – i to, kroz franšizu.

Od malog znaka pažnje do biznisa

Fritule su se, međutim, priča nam Teo Vuković, sasvim slučajno „umešale“ u njihov dotadašnji biznis.
– Kad smo otvorili hostel, moja majka Lovorka je u večernjim satima znala pomagati na recepciji i često bi u znak dobrodošlice dočekivala goste fritulama koje je sama pripremala. Gosti su bili oduševljeni ukusom fritula, kao i svi drugi koji su ih probali – kaže on.   

U početku nisu ni slutili da se od fritula može razviti dodatni biznis, ali se sve promenilo u decembru 2016. tokom proslave Adventa u Makarskoj. Vukovići su tada ispred svog kafića na Trgu Kačića Miošića postavili drvenu kućicu i ponudili svoju verziju poznatih dalmatinskih mini-krofnica. – Mama i jedna žena su pripremale fritule u dve friteze, mislili smo da će to biti dovoljno – ali nije! Isped naše kućice je sve vreme bila ogromna gužva – priseća se Teo.

Poučeni ovim iskustvom, već sledeće godine su pojačali radnu snagu, dodali još jednu fritezu – i shvatili da ni to nije dovoljno. – Međutim, već tada smo videli da naše fritule zaslužuju posebnu pažnju, pa smo za njih osmislili logo i sve što ide uz brend te su sada poznate kao Jeti Fritule – Mini donuts – objašnjava Vuković. Ističe da su, zapravo, iz godine u godinu, uvek po nešto dodavali, poboljšavali koncept. – Za sledeći Advent smo nabavili i posebnu mašinu koja pravi 80 fritula u jednoj minuti, prilagodili recept i dobili mešavinu koja se može lakše koristiti. Tako smo puno brže i lakše pravili fritule te smo puno više ljudi posluživali i – zarađivali više novca – kaže Vuković.

Dobar proizvod je, prirodno, privlačio mnogo kupaca, a po interesovanju i broju ljudi koji su se neprestano raspitivali da li se Jeti fritule mogu kupiti i tokom cele godine, Vukoviću su dobili potvrdu da se posao s fritulama može proširiti i osamostaliti. Iznajmili su mali prostor pored rive i 2018. otvorili svoj lokal.

Uz fritule i franšiza

Otvaranje lokala u Makarskoj označava, zapravo, i trenutak kada su ozbiljno počeli da razmišljaju o razvoju i davanju franšize. – Glavni pokretač je, ponovo, bila moja mama Lovorika, a ja sam odmah podržao ideju, jer smo se već uverili u potencijal našeg proizvoda. Izgleda da zaista imamo ukusan proizvod, jer, kad kupac jednom kupi naše fritule, uvek se vraća po još – kaže Teo Vuković i ističe da samo ova činjenica može biti prva preporuka za buduće primaoce franšize.

Ovog leta, prva franšizna jedinica otvorena je uz plažu u Trogiru. Zanimljivo je, međutim, da je radila samo 39 dana – pandemija koronavirusa je, kao i svuda u svetu, vlasnicima biznisima potpuno poremetila planove. – Uprkos svemu, primaoci su prezadovoljni! Oni su, inače, sami napravili malu konstrukciju, a mi smo ih opremili svim potrebnim sadržajima, organizovali obuku, tako da su uspeli izvući maksimum iz ovo malo vremena što se radilo – kaže Vuković, uveren da trenutna situacija neće dugoročno uticati na širenje franšizne mreže.

Otvoreni su za partnere i sa domaćeg tržišta, ali i iz svih krajeva sveta, a za početak, kako kaže, rado bi pronašli primaoce iz bliskih evropskih zemalja, pre svega iz onih u kojima su potrošači već naviknuti na neke od lokalnih varijanti mini-krofnica, sličnih dalmatinskim fritulama. – Najinteresantnija bi nam, stoga, bila Italija, potom Španija i Holandija, ali i Nemačka , Velika Britanija… – precizira Vuković.

Recept za uspeh

Kad razmišljaju o profilu idealnog kandidata za franšizu, Teo Vuković kaže da bi to, u najkraćem, bile osobe koje imaju želju da pokrenu sopstveni posao. – To mogu biti mlade porodice, preduzetnici koje žele da prošire postojeći biznis ili osobe koje žele dodatno da zarade – kaže Vuković.

Bitno je, naglašava, da primalac bude odgovorna osoba, fokusirana na biznis, koja će poštovati smernice i standarde franšiznog koncepta. – Posebno iskustvo i znanje nije toliko potrebno koliko je bitno da se primalac franšize ponaša odgovorno i prema uputstvima davaoca franšize – poručuje Vuković i dodaje da će primalac, uz dobru i opsežnu obuku, kao i detaljan operativni priručnik, biti u potpunosti spreman da samostalno vodi posao.

Međutim, on napominje i da će primaoci moći da računaju na njihovu pomoć tokom čitavog trajanja saradnje – bilo da se radi o odabiru odgovarajuće lokacije, izradi plana prostora, opremanju lokala, obuci zaposlenih... – Primaoci će, takođe, od nas dobiti 90% namirnica, što uključuje ono najvažnije: mešavinu za fritule, prelive, slatke posipe, ambalažu, štapiće za fritule, šećer... Za ostalih 10% potrepština će dobiti smernice, šta i gde ih treba nabaviti. Želimo naglasiti i da će cene svih sirovina biti prilagođene tržištu, tako da svaka strana bude zadovoljna i da ima koristi – navodi Vuković.

Pri odabiru lokacije, kako kaže, treba imati na umu da su za ovu vrstu biznisa najpogodnija prometna mesta, pa se preporučuju lokacije uz plaže, gradske zone s velikim protokom ljudi, skijališta, razni sajmovi i ulične manifestacije. Primaocima se, pak, nude tri formata prodajnog objekta: mali modul po principu „sve u jedan“, pogodan za lokacije s malim brojem kvadrata ili u sklopu nekog fiksnog objekta, kao dopuna asortimana; kiosk ili prikolica, opremljena svim sadržajima, fiksna ili pokretna; fiksni objekat, površine od 7 m2 pa do 30 m2.

Koliko će novca primalac morati da investira u pokretanje franšizne jedinice zavisi upravo od vrste formata za koji se odluči, a početno ulaganje se kreće od 8.000 pa do 20.000-30.000 evra. Što se redovnih franšiznih naknada tiče, primalac bi imao obavezu da izdvaja tek 2% prometa, budući da mešavinu za fritule i ostale sastojke nabavlja od davaoca franšize.

– Sve u svemu, naša franšiza može biti stalan posao od kojeg se može lepo živeti, ali i zgodna prilika za dodatnu zaradu – ističe Teo Vuković.

Od vrste prodajnog formata i lokacije zavisiće, najzad, i broj radnika. Iskustvo pokazuje da na izrazito prometnim lokacijama treba imati dva do tri radnika po smeni. S umerenim prometom i manjim modulom, posao lako može da vodi i jedan radnik po smeni. – Letos je franšizna jedinica u Trogiru imala jednu radnicu po smeni. Za vreme Adventa, pak, kod nas radi troje ljudi – jedan radnik je zadužen za testo, drugi priprema fritule, treći prodaje – navodi primere Vuković i dodaje da je jedino bitno da su radnici dobro uvežbani. – Mi svakako organizujemo obuku za primaoca i njegove zaposlene, u trajanju od sedam do 10 dana, a ako treba, i duže – kaže on.

Na kraju, svojim budućim primaocima franšize poručuje da ulaskom u sistem mogu računati na tri ključna „stuba“ koja u velikoj meri garantuju da će biznis biti stabilan i profitabilan. – Nudimo proizvod koji je po ukusu bez konkurencije na tržištu. Imamo već uhodan biznis i proizvod koji se dobro prodaje. S našom obukom, primalac franšize će biti spreman da pristojno zarađuje – zaključuje Teo Vuković.