Trgovci sa iskustvom

Pre nego što su postali primaoci franšize „Trafika“, Ankica i Goran Herčka iz Kule su imali svoju radnju za boje i lakove. Nažalost, u požaru su izgubili sve mašine za mešanje boja i robu. – Osiguranje je pokrilo taman toliko da smo mogli da renoviramo lokal. I kada smo to završili, počeli smo da razmišljamo šta bismo mogli da radimo, jer su za stari posao bila neophodna velika ulaganja. Suprug je tražio ideje na internetu i naišao na „Trafiku“. Koncept nam je u potpunosti odgovarao, nisu bila potrebna velika ulaganja, imali smo lokal u svom vlasništvu i bili smo spremni da sami radimo, ali nismo znali da li ćemo mi, kao potencijalni primaoci franšize, odgovarati kompaniji Grafart, vlasniku brenda „Trafika“ – počinje priču Ankica Herčka.

Na sreću, nakon što su poslali fotografije lokala, koji se nalazi na glavnom putu u Kuli u blizini dve škole, i otišli na razgovor u Beograd, Grafart je „dao zeleno svetlo“. – Naša firma radi jako dugo, imali smo već iskustva u trgovini i privatnom poslu. Pretpostavljam da su davaoci franšize i to uzeli u obzir – dodaje Ankica.

Nakon obuke u objektu u Novom Sadu, „Trafika“ u Kuli je otvorena u novembru 2015. godine i, prema njenim rečima, poslovanje je iz dana u dan sve bolje. – Mi smo još uvek na početku i posao se i dalje razrađuje. Međutim, trafike ovog tipa, u kojima se pored standardnog asortimana prodaju i stripovi, knjige, igračke, školski pribor, piće – ne postoje u Kuli. U tom smislu smo jedinstveni i nemamo konkurenciju – kaže Ankica.

Međutim, ona ističe da je Kula mala sredina, a kupovna moć stanovnika niska. – Nekada je Kula bila poznata po fabrikama kao što su „Iskra“, „Kulski štofovi“, a danas je privreda u jako lošem stanju i ljudi nemaju dovoljno novca. Tako da se mi iz dana u dan borimo, ali sam za sada zadovoljna. Velika prednost je što je lokal u našem vlasništvu. Osim toga,radimo suprug i ja, pomažu nam tri ćerke. Najstarija Nikolina od oktobra kreće na fakultet, ali trenutno pomaže u radnji, Sara i Lea koje idu u sedmi i drugi razred osnovne škole, pomažu kad stigne roba, slažu robu, a i uvek nađu nešto za sebe – priča Ankica.

Ona ističe da imaju podršku davaoca franšize i da su dosadašnjom saradnjom zadovoljni. – Svakodnevno sarađujemo, jer to zahteva i posao. Na primer, zajedno vodimo računa kada je neka roba pred istekom roka da bi se vratila dobaljačima. Oni jednako kao i mi vode računa o svojim franšizama, jer je i njima stalo da radnja što bolje posluje. Mi se trudimo da ispoštujemo svoj deo, da ostvarimo što bolju prodaju , a i oni ispunjavaju svoj deo obaveza – kaže Ankica i dodaje:

– Pored toga što nije bio potreban veliki kapital za početak poslovanja, prednost je  i to što imamo mogućnost da proizvode koje ne možemo da prodamo, prebacimo u „Trafiku“ u kojoj će se on lakše i brže prodati. Asortiman i cene robe prilagođavamo  lokalnim kupcima. Osim toga, u našem lokalu se i prodaju karte za razne događaje zahvaljujući saradnji sa kompanijom Eventim. Istina, to nije veliki broj karata, ali svakako znači ljudima koji bi, u suprotnom, morali da putuju u Novi Sad – objašnjava Ankica.

I za segment po kojem je „Trafika“ prepoznatljiva – stripovi – postoje mušterije. – Stripove uglavnom kupuje moja generacija koja je odrasla uz „Alan Ford“ i „Zagora“, a ja sam '72. godište. Međutim, pokušavamo da animiramo i decu, da više čitaju stripove – dodaje ona.

Za sve je, kako kaže, potrebno vreme. Ipak, već dovoljno rade, pa je stekla utisak da se potrošačima ovakva „Trafika“ sviđa. – Ljudi uđu i oduševe se prostorom, i načinom na koji je sve uređeno i onim što mogu da kupe – kaže Ankica.

„Trafika“ se, međutim, nalazi samo u jednom delu lokala, dok je drugi još uvek ostao upražnjen. Ankica kaže da razmišljaju ponovo da, uz pomoć kredita, pokrenu stari posao – prodaju boja i lakova. – Mi smo jako dugo u privatnom poslu. Prva radnja je imala i ribolovački pribor, belu tehniku, a onda smo se potpuno fokusirali na boje i lakove. Suprug bi sada da ponovo pokrene taj posao, a ja bih nastavila da vodim „Trafiku“. Neophodan nam je još jedan izvor prihoda i ne odustajemo od ideje da imamo sopstveni biznis. O zapošljavanju kod nekog drugog – nismo ni razmišljalji – iskrena je Ankica.