Kafić umesto automobila

Jednog dana, u kafić u centru Bukurešta ulazi čovek, vidno nervozan. Još sa vrata počinje da gunđa kako se ubija od posla, dok njegov šef – gospodin – svake godine kupuje novi automobil.

– Je li, koliko često vaš šef menja kola? – pita dvojicu mladića koji rade za šankom.

– Mene pitaš? – javlja se Matej Poljanu, jedan od mladića. – Ja nemam auto, ali sam mogao da ga kupim... Umesto toga sam odlučio da otvorim ovaj kafić – objašnjava on.

Čovek se nasmeje, odmeri mladića od glave do pete, zatim uzme svoje piće i izađe, vidno oraspoložen.

Matej Poljanu, vlasnik kafića „5 to go“ u Ulici Ion Câmpineanu u Bukureštu, nije mnogo iznenađen ovakvom reakcijom – dešava mu se da ga mušterije odmere na taj način, prijatno iznenađeni što neko „tako mlad“ već vodi biznis. – Mnogo je mladih koji sa 19 godina počnu da traže posao, a ja sam oduvek želeo da radim za sebe – kaže Poljanu, koji će u oktobru napuniti 21 godinu.

U posao, međutim, nije ušao posve sam. Poljanu je, zapravo, pre godinu dana kupio franšizu i tako postao deo „5 to go“ porodice – lanca kafića koji je u Rumuniji stekao popularnost jer doslovno sve proizvode (kafe, mafine, kroasane, gazirana pića, ceđene sokove...) nudi po jednoj fiksnoj ceni od pet leja (jedan evro).

– Neke moje kolege sa fakulteta su bili oduševljeni što su pronašli kafić u kojem se i energetska pića, koja su po pravilu skuplja, mogu kupiti po pristojnoj ceni – priča kako je prvi put čuo za „5 to go“. Međutim, ideja da svi proizvodi koštaju isto – posebno je privukla njegovu pažnju i Poljanu odlučuje da koncept prvo „prouči“ na internetu. Tako je i saznao da „5 to go“ daje franšizu. Kockice su u tom trenutku morale da se preslože.

Korak po korak do „5 to go“

Poljanu je u to vreme studirao žurnalistiku, ali, kako kaže, nije ni sam bio siguran da li je time želeo da se bavi. Kako je živeo u delu grada sa puno kafića, često je pomišljao da bi voleo da ima svoj lokal. Šansa koja mu se ukazala uz „5 to go“ navela ga je na hrabar potez. – Imao sam nešto novca koji je moja majka godinama štedela. Kad položim vozački ispit, da imam da kupim kola. Ispit sam položio, ali vozačku dozvolu, evo, ni dan-danas nisam uzeo – kaže Poljanu. – Umesto toga, odlučio sam da popričam sa ljudima iz „5 to go“. I vredelo je. Momci su bili predusretljivi i otvoreni, spremni da mi pomognu – priseća se Poljanu kako su ga dočekali vlasnici koncepta Lučian Badila i Radu Savopol.

Kada su potpisali franšizni ugovor, Matej Poljanu je imao tek 19 godina. – Isprva im nije bilo svejedno. Iako to nisu hteli da pokažu, osećalo se u vazduhu. I razumem ih. Velika većina moje generacije razmišlja samo o klubovima, garderobi i telefonima. Razumem zašto su morali dobro da razmisle pre nego što su mi dali šansu da vodim biznis pod njihovim brendom. Njihova obaveza jeste da brinu o svom imenu, konceptu, reputaciji – otvoreno priča Poljanu.

Kafić je otvorio u septembru 2015. Dizajnerska rešenja i svu opremu za enterijer – sem frižidera i mašine za sladoled – dobio je od davalaca franšize. Sa listom preporučenih dobavljača, odličnim cenama i uslovima nabavke, koje su takođe ugovorili davaoci, nije morao da svake noći strahuje za dan koji sledi.

Čim je otvorio kafić, prionuo je na posao svim srcem. Prvih nekoliko meseci je sve radio sam – bavio se tekućim poslovanjem, radio za šankom, čistio i održavao lokal... Zbog prevelikih obaveza i gustog rasporeda, shvatio je da mora napustiti studije. – Bilo je pakleno. Sada, međutim, radim ono što volim i znam šta želim da postignem. Zato, od oktobra ove godine ponovo polazim na fakultet, ali ovog puta, biznis i administracija su u fokusu – kaže on.

Foto: 5 to go

Život po franšizi

U ovom trenutku, zapošljava dve radnice, a za šankom radi tek s vremena na vreme i po potrebi. Na osnovu svega što je do sada naučio i doživeo, voli da priča o fenomenima koji su ga iznenadili.

– Dok sam radio kao barmen, prvo sam primetio da ljudi mnogo više piju kafu „s ukusima“. Samo jedna od četiri mušterije uživa u izvornom ukusu kafe, ostali više vole da dodaju dva-tri sastojka – pomorandžu, cimet, čokoladu, karamelu... Desilo nam se jednom da smo sve zalihe aromatične kafe potrošili za jedan dan! Iskreno, očekivao sam da više ljudi pije espreso, ali među 100 naručenih kafa, samo su dve šoljice espresa. Drugi fenomen je vezan za alkohol. Iako „5 to go“ ne prodaje alkoholna pića, mladi ljudi uopšte ne zaobilaze kafić zbog toga (smeh). Treći fenomen je vezan za dizajn. Svaki od „5 to go“ kafića ima detalje po kojima se izdvaja od drugih. U našem kafiću postoji zid koji su oslikali i „doradili“ studenti arhitekture. Ko god poželi da ostavi svoj lični pečat može da napiše poruku ili nešto nacrta na tom zidu. Pre nego što sam otvorio kafić, nisam ni sanjao da će ljudi imati toliko razloga da dolaze ovde (smeh).

A kroz „5 to go“ u Ulici Ion Câmpineanu u proseku prođe između 150 i 160 ljudi dnevno. Matej Poljanu je zadovoljan kako je proteklo prvih godinu dana rada. – Imali smo i slabih perioda, naravno, tokom leta najviše. Međutim, bilo je i perioda kada se kroz kafić nije moglo proći od gostiju – kaže on.

Sa ovakvim prometom, očekuje da će investiciju povratiti već sledećeg leta. – I to u najgorem slučaju – kaže Poljanu. – To je, otprilike, za godinu i po dana od otvaranja. Nije loše, nimalo – dodaje, vidno zadovoljan.

Izvor: Franchising.info.ro, Carol Popa
Priredila: N.B.