Ništa bez duše

Radu Savopol i Lučian Badila ne kriju da se u ugostiteljstvu osećaju kao kod kuće. Savopol je godinama radio u ovoj branši kao dizajner, Badila kao barista. „Pravi“ ugostitelji su, međutim, postali početkom 2015. kada su u centru Bukurešta otvorili kafić „5 to go“, koji je za nepune dve godine postao ugostiteljski brend br. 1 u Rumuniji. Tajna je, između ostalog, što su prvi na ovom tržištu predstavili kafić u kojem se svi proizvodi – kafe, kolači, bezalkoholna i energetska pića – prodaju po fiksnoj ceni od pet leja (1 evro). Dva meseca po otvaranju prvog lokala, otvoren je i drugi, a šest meseci nakon toga, dali su i – prvu franšizu. U lancu danas posluje 30 kafića, a do kraja ove godine, kako kažu, biće ih 35. Na listi čekanja imaju još oko 200 kandidata za franšizu...

A kako je sve počelo?

Radu Savopol: Sedmog januara 2015. otvorili smo prvi „5 to go“ u prostoru od svega 12 kvadrata. Bio je to više ulazni hol, deo poslovnog prostora koji prethodni vlasnici nisu često koristili. Uprkos tome, kafić je tako dobro radio da nismo bili sigurni da li je to do koncepta, lokacije, promocije... Tako smo i odlučili da u martu 2015. otvorimo i drugi kafić i proverimo da li koncept funkcioniše. Ovaj lokal je imao i drugačiji dizajn, ustrojen je ambicioznije i kasnije je poslužio kao flagship za čitav lanac. Za treći kafić smo već dali franšizu – ali to niko nije znao, jer nismo ni želeli da promovišemo taj model saradnje. Iskreno, u to vreme nisam verovao da će biznis moći da se razvija na taj način.

Lučian Badila: Koncept kafića s fiksnom cenom nismo mi izmislili, to već postoji u SAD, Izrealu. Jednom prilikom, međutim, pozvala nas je gospođa kojoj se takav koncept kafića dopao i rekla da želi od nas kupiti franšizu. Bili sam zatečeni, jer po tom pitanju nismo imali nikakvog iskustva. Ja sam dugi niz godina radio kao barista, u to vreme sam bio zadužen za razvoj i komunikacije, i zaista nisam imao pojma što je to franšiza niti kako se razvija franšizni koncept. Bio sam vrlo oprezan u početku, a onda je Radu odlučio da napravi pilot- projekat, ali opet, u tajnosti. Ako ne uspemo, bolje da kažemo da je naša poslovnica u pitanju. Čini se, međutim, da nam je sve išlo na ruku – lokacija je bila pun pogodak, kafić se smestio u lepoj staroj zgradi i od samog početka privukao mnogo gostiju.

Nakon ovog trećeg uspešnog otvaranja, dospeli smo u medije, pre svega specijalizovane, za ugostiteljstvo i biznis. Onda su ljudi počeli da nas zovu i raspituju se za franšizu, iako ništa o tome nije bilo objavljeno na našem sajtu, niti smo pominjali da već imamo jednu franšiznu poslovnicu. Tada smo i sami potražili pomoć profesionalnih konsultanata i počeli da razvijamo franšizi sistem. Celo leto 2015. smo radili na ovom projektu. Našli smo nekoliko potencijalnih partnera, a od 31. avgusta do 15. novembra 2015. otvorili sedam franšiznih lokacija. To je ujedno pokrenulo novi talas promocije, svi mediji su nas zvali, želeli da pričamo o tome. Kada smo i zvanično na našim onlajn stranicama objavili da dajemo franšizu, dobili smo više od 200 upita iz cele zemlje. Trenutno imamo 23 franšizne lokacije i još pet u pripremi.

Može li se napraviti tipičan profil kandidata koji su zainteresovani za vašu franšizu?

Lučian Badila: Uslovno, postoje tri široke grupe ljudi koji su na kraju kupili „5 to go“ franšizu. Prvu grupu čine stariji preduzetnici koji već imaju iskustva sa drugim franšiznim sistemima kao što su Vodafone, Remax, ING, i oni čine četvrtinu od ukupnog broja primalaca franšize. Drugu četvrtinu čine ljudi koji već rade u firmama ili korporacijama, ali koji žele da razvijaju i sopstveni biznis. Najveću grupu – polovinu svih primalaca franšize – čine mladi ljudi između 19 i 30 godina. Ljudi koji žele da nešto promene u svom životu, ali koji neće da u mali biznis ulože ogroman novac koji nemaju, već žele da se ovim poslom bave najbolje što mogu, svim srcem i dušom.

Kako će se nadalje razvijati koncept?

Lučian Badila: Pripremamo dva nova formata. Prvi je „5 to go +“, namenjen za lokale od 70 do 100 m2, koji će imati veći broj mesta za sedenje. Ali, narednih godina fokus će pre svega biti na drugom formatu „5 to go coffee spot“. Računamo na partnerstvo sa velikim maloprodajnim lancima kao što su, recimo, prodavnice bele tehnike ili nameštaja. Simbioza ugostiteljskog i maloprodajnog koncepta išla bi svima u korist. Smatramo da bi oba koncepta generisala dodatni promet, a na taj način, i rast prodaje.

Radu Savopol: Koncept „5 to go coffee spot“ mogao bi da se postavi u bilo koju trgovačku zonu s velikim prometom, u prostor velikih specijalizovanih prodavnica ili supermarketa, gde su rente visoke i gde ne bi bilo isplativo otvarati klasični „5 to go“ kafić. Investicije u ovaj format ne bi bile velike, a kafić neće zauzimati ni mnogo prostora, od ​​7 do 16m2. Napravili smo biznis plan po kojem ceo koncept, po principu „ključ u ruke“, košta oko 10.000 evra bez PDV-a. U to je uključena franšizna naknada, oprema, nameštaj, softver... Dodatni troškovi odlaze na prvo punjenje robom, što iznosi oko 1.000 evra i administraciju, to jest, samo pokretanje firme.

Inače, „ 5 to go coffee spot“ će zadržati sve elemente prepoznatljivog vizuelnog identiteta. Biće to oaza mira, mesto gde možete da predahnete i opustite se uz kafu dok pazarite ili razmišljate koji televizor, frižider ili komad nameštaja da kupite. Ideja je da kupac ostane u radnji, da dobije dovoljno mira i vremena da donese odluku na licu mesta.

Zamislimo da vam se javi potencijalni partner i kaže da već sutra može otvoriti kafiće u svim radnjama trgovačkih lanaca Carrefour ili Kaufland... Da li biste prihvatili takvu ponudu?

Radu Savopol: Zvučaće čudno, ali mislim da bismo tu ponudu odbili. Naš model podrazumeva da je partner istinski uključen u posao, a ne da to rade zaposleni iz maloprodaje. „5 to go“ nije koncept koji može da se vodi iz kancelarije, s ljudima koji samo izvršavaju zadatke i čekaju kraj radnog vremena. Identitet brenda bi u tom slučaju bio potpuno uništen, izgubljen. Više volimo da sarađujemo s jednom osobom, vlasnikom, menadžerom. Ljudima kojima je stalo da njihov kafić dobro radi, da ima veći promet; ljudima koji će se truditi da ugode svojim mušterijama, jer mušterija mora da ode zadovoljna.