S ćevabdžinicama u Evropu

još fotografija

1/2

„Pink ćevabdžinice“ već duži niz godina razvijaju veleprodaju i distribuciji mesa i proizvoda od mesa, ali i franšizni lanac brze hrane pod istim brendom. Podsećanja radi, ovaj lanac se nekada zvao Pink Panter, po ugledu na lik iz istoimenog crtanog filma. Međutim, kako i sami idejni tvorci ove poslovne priče Milanko Marašević i Slobodan Lukić kažu, nisu ni sanjali u kojoj meri će se razviti njihovo poslovanje niti da će za njihovom franšizom biti upita i iz zemalja van Srbije. Zato su poslednjih nekoliko godina uradili rebrendiranje svih franšiznih poslovnica u „Pink ćevabdžinice“.

– Kada su počeli da iz inostranstva stižu upiti za franšize, a šanse da dobijemo dozvole za izvoz mesa u zemlje EU postajale sve veće, pristupili smo rebrendiranju celog sistema kako bismo imali autentičan brend – objašnjavaju poslovni partneri Marašević i Lukić.

Izgledi za širenje mreže van Srbije porasli su kada su sa dugogodišnjim poslovnim partnerom, dobavljačem mesa i mesnih prerađevina, kompanijom Mek-Motta iz Užica, obezbedili sve neophodne dozvole za izvoz sirovina. – Kompanija „Pink ćevabdžinice“, sa sedištem u Kragujevcu, već deset godina je ekskluzivni prodavac mesa i mesnih prerađevina kompanije Mek-Motta, čiji je pogon za preradu smešten u Užicu. Mi smo ekskluzivni prodavci ne samo u Srbiji, gde snabdevamo ugostiteljske objekte i hotele, već i u inostranstvu. U prethodnom periodu, uz mnogo investicija, vremena i truda, pribavljene su sve neophodne dozvole za izvoz mesa u zemlje Evropske unije. Prema našim saznanjima, prvi smo u Srbiji dobili dozvolu za izvoz ćevapa i pljeskavica na šta smo jako ponosni jer smo po roštiljskom mesu postali i prepoznatljivi. Izvoz na mađarsko tržište, u tamošnje trgovinske lance, već smo dogovorili. U toku su pregovori sa poslovnim ljudima iz Rumunije koji se bave ugostiteljstvom i imaju svoj lanac Balkan grill, a u martu započinjemo pregovore za tržište Austrije – objašnjava Milanko Marašević.

Ovo je, međutim, kako sam kaže, samo prvi korak koji ih vodi i do „izvoza“ franšiznog sistema na inostrana tržišta. – Naš krajnji cilj je da upravo sa svojim brendom, odnosno, franšiznim konceptom ćevabdžinica izađemo na ta tržišta. Mislim da najveću šansu imamo u zemljama regiona, zatim u Austriji, gde živi mnogo iseljenika sa Balkana. To, međutim, ne mora da bude presudno, već su to naša predviđanja, a videćemo gde će nas put odvesti – objašnjava Marašević.

Kada je reč o srpskom tržištu, kažu da upite stalno dobijaju i da su postali prepoznatljivi na tržištu. – Naša ideja je da podstaknemo porodični biznis i da našu franšizu uzmu porodice koje bi na taj način uposlile svoje članove i živele od toga. Prema našim podacima, najveći smo domaći lanac brze hrane, opstajemo godinama, objekti se nalaze širom Srbije u manjim i većim mestima i verujemo da će se mreža i dalje širiti – kažu Marašević i Lukić.