Čarapa biznis čuva

Slično zemljama ovog regiona, i tržište čarapa u Poljskoj je preplavljeno jeftinim proizvodima made in China,  potvrđuju nam Darja i Dominik, kreatori brenda čarapa Zooksy. To je verovatno i jedan od razloga zašto mladi preduzetnici, kad razmišljaju o pokretanju posla, zaobilaze ovu branšu. Oni koji se, pak, ohrabre i upuste u biznis, mogu da opstanu, i postignu zavidan uspeh, samo ako imaju originalan koncept. Zooksy je upravo jedan od dobrih primera za to.

Kompanija je osnovana u januaru 2014, a Darja Skopinjska-Pjenta i Dominik Pjenta nam objašnjavaju da su se, prvo, zaljubili jedno u drugo, a potom i u ideju da pokrenu biznis zajedno.
– Moja majka vodi firmu za bojenje čarapa, a Dominikov otac je već 20 godina suvlasnik porodične kompanije za proizvodnju čarapa. Oboje smo, međutim, imali neke druge životne planove, ja sam radila u jednoj medijskoj kući, suprug u građevinskoj firmi. Dominikov otac nas je ipak neprestano ohrabrivao, jer je želeo da preduzeće ostane u rukama porodice Pjenta. Možda to nije bilo ispunjenje naših snova, ali smo odlučili da mu damo šansu – priča Darja Skopinjska-Pjenta.

To je značilo i da će se iz Varšave preseliti u Lovič, gradić od 30.000 stanovnika. Kupili su tri mašine za pletenje čarapa, iznajmili halu u kompaniji Pjenta i odlučili da naprave sopstveni brend Zooksy. – U početku nije bilo lako, sve smo morali da učimo od nule, što je značilo da smo pravili i nebrojeno mnogo grešaka. Svi su nas, pri tom, savetovali da se držimo „standardnog“ puta, vodimo firmu kao dosad, zadržimo stare prodajne metode i tradicionalne distributivne kanale – veleprodaju, supermarkete, male radnje. Mi uopšte nismo bili oduševljeni tim idejama, naprotiv – sve nam je to bilo dosadno i prevaziđeno. Uz to, nije bilo ni profitabilno, a u krajnjem slučaju, nije nas ni ispunjavalo. Tada smo odlučili da se fokusiramo na sopstvene ideje i usmerimo proizvodnju na nešto sasvim novo. Napravili smo brend Zooksy, koji će postati sinonim za živopisne čarape, i bili smo među prvima u zemlji koji su ponudili hrabre, šarene, netipične čarape „šašavog“ dizajna – priseća se Darja Skopinjska-Pjenta.

Suši ili čarape?

Pogon za proizvodnju se vrlo brzo proširio, a Darja i Dominik nisu odbijali ni da rade za druge – pravili su čarape na zahtev, za modne brendove i privatne kompanije. Do sada su uradili nekoliko stotina ovakvih, individualnih projekata, a usput – pričaju uz smeh – shvatili i kako će da privuku pažnju. – Jednom prilikom, za vreme ručka, došli smo na sasvim ludu ideju da napravimo nešto što će se zvati „suši čarape“. Većina prijetelja nam je rekla da smo „skrenuli s uma“, tvrdili da je komplikovano, da to niko neće kupovati, da je nepotrebna gnjavaža i da će, na kraju, naškoditi samom brendu. Na sreću, nisu bili u pravu! Suši čarape su osvojile srca ljudi širom sveta, i danas se prodaju u Evropi, Sjedinjenim Državama, Kanadi, čak i Japanu! – kaže Darja Skopinjska-Pjenta. Nakon što su plasirali „Sushi Socks Box“ – originalno pakovanje čarapa koje bojom i aranžmanom podsećaju na porciju sušija, Darja i Dominik su osmislili i „Pizza Socks Box“, a najavljuju i najnoviji projekat „Jar Socks“, što znači da će čarape, prigodnog dizajna, biti spakovane u teglu.

Kreatori Zooksy brenda su, međutim, pronašli još jednu zanimljivu nišu. – Pre nekoliko godina smo sasvim slučajno upoznali vlasnika jednog zabavnog parka s trambolinama iz Varšave. On je u to vreme tražio firmu koja bi mogla da mu napravi čarape koje se ne klizaju. Posle nekoliko meseci zajedničkog rada, brojnih testova, potrage za najboljim materijalima i mašinama, otvorili smo firmu za sitoštampu, specijalizovanu za proizvodnju neklizajućih čarapa za tramboline. To znači da mi dizajniramo, proizvodimo i nanosimo neklizajući sloj na čarape, sve na jednom mestu – objašnjava Darja Skopinjska-Pjenta.

Zooksy danas svojim specijalnim čarapama snabdeva oko 80% parkova s trambolinama u Poljskoj, a klijente imaju i u inostranstvu, u Nemačkoj i Španiji.

Rasparene?

Pre pet godina, u Poljskoj se pojavio još jedan neobičan brend – Many Mornings, iza kojeg su stajali Adrian Moravjak i Maćej Butkovski, vlasnici kompanije specijalizovane za proizvodnju čarapa koje... kao da ne pripadaju istom paru.

– Moji roditelji vode mali trikotažni pogon i proizvode čarape već 25 godina. Svu potrebnu proizvodnu tehnologiju smo, dakle, imali, tako da smo mogli da se fokusiramo na stvaranje originalnih kreacija – započinje priču Adrian Moravjak. S vremena na vreme, dizajnirali bi i napravili par neobičnih čarapa kao poklon za prijatelje. – Ljudi su uvek obraćali pažnju na ove naše eksperimente, prijatelji su ih obožavali – kaže Moravjak i dodaje da je to bio i jedan od najubedljivijih argumenata za ozbiljniji angažman.

Kako to često biva, ni jedan ni drugi nisu sanjali da će se baviti proizvodnjom čarapa. Moravjak je po zanimanju psiholog, Butkovski fotograf. Prijatelji su već dugi niz godina, a kada su konačno, u novembru 2014, odlučili da udruže snage i pokrenu proizvodnju, prve mašine su iznajmili od Adrianovog oca. Čarape koje su te godine dizajnirali za božićnu kolekciju – na jednoj je bila riba, na drugoj krljušt – napravila je pravi „bum“. Ova serija „rasparenih“ čarapa se prodala tako brzo da su kreatori na kraju shvatili da se isplati ići samo na proizvodnju asimetričnih čarapa. – Iako na prvi pogled ne idu jedna uz drugu, među njima ipak ima određene harmonije – kaže Moravjak. – Poslednje dve godine pravimo isključivo kolekcije rasparenih čarapa. I dalje se sve proizvodi u pogonu mojih roditelja, ali svake godine kupujemo nove mašine – ukazuje na trend rasta i činjenicu da čak i ovako specijalizovani biznisi mogu da budu profitabilni.

S druge strane, od samog početka su želeli da se pozicioniraju i kao društveno odgovorna kompanija. – Mi smo odmah usvojili stav – ako biznis bude pravio profit, daćemo i drugima. Tako smo i pokrenuli kampanju SHARE A PAIR, gde se za svaki kupljeni par čarapa, drugi odvajao i slao onima kojima je najpotrebniji. Uspeli smo da doniramo gotovo 100.000 pari čarapa. Međutim, ispostavilo se da su naši proizvodni kapaciteti bili nedovoljni za veći obim proizvodnje, tako da smo promenili formulu i sad 5% prometa odvajamo u dobrotvorne svrhe – kaže Moravjak.

Igra rečima

Raznobojne, često i asimetrične čarape prodaju se i pod brendom Spox Sox, koji se pojavio krajem 2015. – Mislim da smo dovoljno dugo kupovali samo bele, crne i sive čarape, koje su, da budemo potpuno iskreni, dosadne. I sami volimo da nosimo šarene čarape i bilo nam je žao što u Poljskoj nije bilo šire ponude ovih proizvoda. U vreme kad smo pokretali biznis, mogli ste da kupite ili jako skupe čarape inostranih brendova ili čarape sumnjivog kvaliteta proizvedene u Kini. Tako smo i shvatili šta treba da nam bude u fokusu i odlučili da proizvodimo čarape hrabrih boja, jedinstvenog dizajna, odličnog kvaliteta, ali po razumnoj ceni – kaže Konrad Fajferek, suvlasnik kompanije Spox Sox.

U posao su ušli a da nisu imali nikakvo prethodno znanje o proizvodnji čarapa, iskren je Fajferek. – Bili smo potpuni laici, zato smo se gotovo godinu dana samo pripremali za početak poslovanja – upoznali se s procesom proizvodnje, osmislili šablone, uspostavili poslovne kontakte, radili na razvoju platforme za onlajn prodaju – priseća se Konrad Fajferek.

Ono što ih je na kraju izdvojilo, i što je danas zaštitni znak Spox Sox čarapa, jesu igre rečima, inspirisane poznatim poljskim izrekama, popularnim citatima, poslovicama ili homonimima. Tako se, recimo, na jednoj čarapi može naći voće kivi, na drugoj ptica kivi. Ili, na jednoj – magarac, na drugoj – šargarepa na štapu.

Nakon manje od dve godine rada, brend je postao prepoznatljiv u Poljskoj, ali izgradio i snažnu poziciju u inostranstvu.  – Plasiramo naše proizvode u više od 40 zemalja širom sveta, a u mnogima od njih imamo i stalne poslovne partnere. Naša glavna tržišta su Zapadna Evropa, SAD i Australija. Međutim, tu su i egzotičnije destinacije, kao Bahami, Filipini, Indonezija, Novi Zeland, Meksiko, Kuvajt... Prodaja u inostranstvu generiše u proseku 40-50 % prometa – kaže Konrad Fajferek.

Nije sve tako veselo

– Čak i na tržištu čarapa specifičnog dizajna, koje je specijalizovano i prilično usko, vlada oštra konkurencija – kaže Konrad Fajferek. – Tekstilni biznis se često prenosi s generacije na generaciju, tako da su kreatori pojedinih novijih brendova poslove pokrenuli, zapravo, u fabrikama svojih roditelja, što im daje ogromnu prednost od samog početka – dodaje on.

Posebno je regija oko Lođa poznata po velikom broju proizvođača čarapa. – Čak i u našem gradu Loviču postoji oko 20 proizvođača, tako da je konkurencija jaka i zaista treba naporno raditi ako želite da se izdvojite iz te mase. Mnogi mali proizvođači su već stavili katanac na vrata i zbog poplave proizvoda iz Kine – kaže Darja Skopinjska-Pjenta.

S druge strane, pokretanje sopstvenog proizvodnog pogona zahteva ulaganje od najmanje pola miliona evra. – Jedna mašina za proizvodnju čarapa košta između sedam i 30 hiljada evra. Ako želite da proizvedete 100.000 pari mesečno, potrebno je gotovo 30 mašina. A to je samo delić troškova za pokretanja proizvodnje – podseća Konrad Fajferek.

Mladi preduzetnici, stoga, radije plaćaju iznajmljivanje mašina i prostora u postojećim farbikama. Međutim, i ta opcija ima svoja ograničenja. – Pre svega, to nije fleksibilno rešenje. Kad imate svoju proizvodnu liniju, možete da pravite čarape kad hoćete, koliko hoćete, da imate vremena i za dizajniranje i za testiranje kreacija. To nije moguće ako iznajmljujete pogon. Prepreka je i to što morate da pravite preporučeme minimalne količine, koje su za male proizvođače, zapravo, ogromne. A kad plasirate veliku količinu jednog modela, preuzimate i veliki rizk, jer ne možete da znate kako će proći niti da li će taj model biti prihvaćen na tržištu – zaključuje Adrian Moravjak.