Presek tržišta franšiza u Srbiji

Kada je Franchising.rs, regionalni portal u vlasništvu konsultantske kuće PROFIT system, objavio prvo istraživanje tržišta franšiza 2013. godine, u Srbiji su poslovala 164 franšizna sistema. Na kraju 2018. godine, pokazuje novo istraživanje, u Srbiji je poslovalo ukupno 200 franšiznih sistema, što predstavlja rast u broju franšiznih sistema koji aktivno posluju u Srbiji za oko 22%.

U ukupnom broju franšiza u Srbiji i dalje dominiraju strani franšizni sistemi (123) sa učešćem od 62% u ukupnom broju franšiza, dok je broj domaćih franšiznih sistema porastao na 77, odnosno čini nepunih 40% u ukupnom broju sistema.

Udeo stranih franšiznih sistema je, ipak, nešto niži nego što je to bilo slučaj 2013. godine,  kada su strani sistemi imali udeo od 67% u ukupnom broju franšiznih sistema, što može da ukaže na postojanje blagog, ali pozitivnog trenda rasta domaćih franšiza. Primetno je da je broj franšiznih sistema, kako domaćih tako i stranih, rastao u poslednjih pet godina, s tim da je kriva rasta primetno veća kod domaćih.

U ukupnom broju, sa učešćem od 54%, dominiraju franšizni sistemi koji pružaju usluge, dok je 46% sistema koji posluju u oblasti trgovine.

Vrlo slična situacija je i kada učešće uslužnih i trgovačkih sistema analiziramo po poreklu kompanije. Naime, i kod domaćih i kod inostranih franšiza dominiraju usluge, ali je odnos sa trgovinom prilično izbalansiran. Kod domaćih sistema, udeo uslužnih franšiza je 53%, a kod inostranih 56%.

Metodologija i komentari

Analiza tržišta franšiza u Srbiji za 2018. izvedena je na osnovu empirijskih istraživanja. Podaci su prikupljeni putem telefonskih razgovora i imejlova, a ispitanici su odgovarali na pitanja ili popunjavali upitnik. U analizu su, najzad, uključeni i svi dostupni podaci sa zvaničnih veb-sajtova i APR-a. Istraživanje je obuhvatilo samo kompanije za koje je potvrđeno da posluju u sistemu franšizinga. Uključeni su: a) franšizni sistemi od kojih je moguće kupiti franšizu (aktivni su na tržištu i tragaju za novim primaocima franšize); b) sistemi koji imaju ekskluzivnog primaoca za Srbiju, te takvu franšizu više nije moguće kupiti; c) sistemi za koje nije moguće pouzdano utvrditi da li dalje daju franšize (usled netransparentnog uzorka). Istraživanje pokazuje da se nepunih 70% franšiznih sistema (njih 136) aktivno šire, odnosno, da je moguće kupiti njihovu franšizu.

Nataša Bogojević, koordinator u timu koji je sproveo istraživanje, naglašava da prikupljanje podataka ipak nije bilo jednostavno. – Međutim, nije bilo ni neočekivano. I ovo istraživanje je, u određenoj meri, odraz stanja na tržištu i pokazuje da još uvek ne postoji potpuna transparentnost niti spremnost za saradnju. Mnogi franšizni sistemi, jednostavno, nevoljno dele podatke, ili ih uopšte ne dele, čak i kad su u pitanju najmanje „osetljive brojke“ kao što je broj primalaca franšize i broj franšiznih jedinica, na šta se naše istraživanje najviše i fokusiralo – kaže ona.

Igor Bogojević, regionalni direktor kompanije PROFIT system, kaže da ovakvi problemi u kreiranju izveštaja o franšizingu koji se susreću u Srbiji nisu iznenađenje, ali nisu ni tipični za druge zemlje Centralne i Istočne Evrope. – Naša matična kompanija osnovana je u Poljskoj, i mi u toj zemlji, kao i nekim drugim zemljama, već dugi niz godina pravimo i objavljujemo veoma detaljne izveštaje o tržištu franšiza, a same kompanije vrlo transparentno iznose svoje podatke. Ovde se od toga zazire. U Srbiji postoji registar privrednih društava u kojem svako može da vidi većinu poslovnih podataka kompanija, takođe postoji i registar stvarnih vlasnika, a da ne govorimo o više servisa koji nude detaljne izveštaje o kompanijama, što znači da je načinjen napor da se stvori transparentan okvir poslovanja. Ako već postoje svi ti registri i podaci, reklo bi se da nema razloga za tajnost ili bojazan kada govorimo o franšizingu. Praksa je, međutim, drugačija, a time i rezultat našeg istraživanja – objašnjava Igor Bogojević i dodaje da je ovakve analize lakše raditi u zemljama u kojima postoje franšizne asocijacije, što nije slučaj sa Srbijom.

On, takođe, ističe da rezultati istraživanja ukazuju i na to da regulacija u Srbiji koči razvoj franšiznih sistema u određenim oblastima, pa čak i želju da se o franšiznom poslovanju javno govori. – U svetu, ali i okruženju, franšizing je, recimo, u oblasti finansijskih usluga, a pre svega bankarstva i osiguranja, veoma razvijen. U Srbiji smo identifikovali tek jedan bankarski sistem, koji uopšte ne komunicira da ima franšiznu mrežu. Postoji tek jedna osiguravajuća kompanija koja transparentno komunicira o svom franšiznom sistemu, ali to ne radi nijedan sistem zastupnika/posrednika u osiguranju, recimo. Kada se udubite u problematiku, čini se da ni sami regulatori tržišta ne razumeju na pravi način šta je franšizing, zbog čega se od franšizinga u toj oblasti zazire, i zbog čega smo u pomenutoj oblasti na dnu kolone. To automatski za sobom povlači i nespremnost samog tržišta da se o ovom načinu poslovanja komunicira – objašnjava Igor Bogojević.

– Problemi koje smo detektovali – nespremnost na saradnju, nepostojanje franšiznih asocijacija, nedovoljno uređen regulatorni okvir, ali i sam preduzetnički mentalitet, uticali su svakako na obuhvat analize tržišta, pa i na njen kvalitet, ali i ukazali na čemu sve treba raditi, i šta sve može da se unapredi – potvrđuje Igor Bogojević. – Stoga ćemo od ove godine, i bez obzira na sve navedene manjkavosti, nastaviti da redovno pravimo i objavljujemo godišnje izveštaje o tržištu franšizinga u Srbiji, a potom i u susednim zemljama regije. Ipak je vrlo važno da postoji bilo kakav pregled – kaže on.

Takođe, treba napomenuti da u Srbiji postoje i franšizni sistemi koji su registrovali svoje poslovanje, ali još uvek nisu aktivni i ne zna se da li će u budućnosti širiti mrežu koristeći franšizni model te i nisu uključeni u analizu. Takođe, izostavljeni su sistemi koji posluju po principu licence, iako ponekad i sami imaju određene „elemente“ franšiznog poslovanja. – U ovom trenutku nam je bilo primarno da ustanovimo okviran broj „čistih“ franšiznih sistema koji aktivno posluju. Uz to, da vidimo u kojim sektorima je franšizing najzastupljeniji, i kakvo je poreklo franšiznih sistema. Svesni smo da još uvek nije sazrelo vreme da uradimo izveštaj kakav, na primer, pravimo u Poljskoj, sa detaljima i o broju franšiznih jedinica, broju primalaca franšize, broju zaposlenih u sopstvenim i franšiznim poslovnicama, njihovom prometu i brojnim drugim podacima – objašnjava Igor Bogojević. – To će morati da sačeka promenu poslovne klime – dodaje on.

U narednom periodu, portal Franchising.rs će objaviti još nekolika analiza o kretanju na tržištu franšizinga u Srbiji, koje se tiču, pre svega, iz kojih zemalja dolazi najviše franšiza, kao i iz kojih delatnosti.