Na kraju 2020. godine u Srbiji je aktivno poslovalo 255 franšiznih sistema, što je rast od 27,5% za period od protekle dve godine – naime, po prethodnom istraživanju PROFIT system-a, u Srbiji je na kraju 2018. godine poslovalo ukupno 200 franšiznih sistema.
Od ukupnog broja franšiznih sistema, 163 je inostranog porekla – radi se o franšiznim sistemima iz inostranstva koji putem primalaca franšize posluju u Srbiji – što čini 64% od ukupnog broja. Aktivnih domaćih franšiznih sistema, gde je kreator franšize iz Srbije, ima ukupno 92, što, pak, čini 36% od ukupnog broja sistema. Sličan odnos domaćih i stranih franšiznih brendova zabeležilo je i istraživanje iz 2018. godine, kada ja taj odnos bio vrlo sličan: sa 62% stranih i 38% domaćih sistema.
U rezultatima istraživanja, po prvi put prikazujemo i strukturu inostranih franšiznih sistema po regiji porekla, gde ćemo brendove podeliti na one koji dolaze iz zemalja Centralne i Istočne Evrope (CEE) i sve ostale zemlje (Zapadna Evropa, SAD, Azija). U dosadašnjoj poslovnoj praksi uočavamo, naime, bitan značaj „regionalnog“ u franšiznom razvoju, budući da se širenje franšiza van domaćeg tržišta najčešće i najlakše odvija u „uporedivom“, to jest, „susednom“ okruženju. Prostor CEE, a posebno zemlje bivše Jugoslavije kao deo tog prostora, smatramo uporedivim okruženjem, kako zbog geografskih, tako i zbog ekonomskih, istorijskih i kulturnih sličnosti i veza. Tako, od ukupnog broja franšiznih sistema koji posluju u Srbiji, njih ukupno 127 – praktično polovina – poreklom je sa prostora CEE (od čega je 92 iz Srbije, a 35 iz ostalih zemalja CEE). Preostalih 128 sistema poreklom je iz Zapadne Evrope, SAD ili Azije.
Ukoliko posmatramo strukturu franšiznih sistema po vrsti poslovnih aktivnosti (trgovina ili uslužne delatnosti), stanje je sledeće:
Franšizni sistemi uslužnih delatnosti, sa 148 brendova, čine 58% ukupnog broja aktivnih sistema. Brendova koji posluju u trgovačkim branšama je, pak, 107 i čine 42% ukupnog broja franšiznih sistema. Ukoliko posmatramo period u odnosu na prethodno istraživanje, primetno je da nešto brže raste broj franšiznih brendova u uslužnim delatnostima nego u trgovini.
Metodologija i komentari
Analiza tržišta franšiza u Srbiji u 2020. godini izvedena je na osnovu empirijskih istraživanja: podaci su prikupljeni putem telefonskih razgovora i imejlova, kao i prikupljanjem svih dostupnih podataka sa zvaničnih veb-sajtova franšiznih sistema. Obuhvaćeni su svi brendovi koji posluju u sistemu franšizinga, bilo da je od takvih sistema moguće kupiti franšizu (aktivni su na tržištu i tragaju za novim primaocima jediničje franšize) ili su u pitanju sistemi koji imaju ekskluzivnog primaoca za Srbiju (takvu franšizu više nije moguće kupiti jer ekskluzivna prava poseduje jedan primalac, što je čest slučaj u modnoj branši), ali i sistemi za koje nije do kraja moguće pouzdano utvrditi da li daju jedinične franšize ili ne. Takođe, istraživanje je uključilo i domaće franšizne brendove koji aktivno nude franšizu, iako još uvek nemaju franšiznih jedinica, već posluju samo preko sopstvenih poslovnica. Istraživanje, međutim, nije uključilo inostrane brendove koji još uvek nemaju partnere u Srbiji, iako ih aktivno traže, raznim kanalima.
Igor Bogojević, regionalni direktor kompanije PROFIT system, u kometaru istraživanja naglašava da prikupljanje podataka za ovakvo istraživanje u Srbiji i dalje nije jednostavno te da rezultati istraživanja još uvek „nisu idealni“. – I ovo istraživanje u značajnoj meri pokazuje da još uvek ne postoji potpuna transparentnost niti spremnost za saradnju svih tržišnih aktera. Franšizni sistemi, jednostavno, nevoljno dele ažurne podatke ili ih uopšte i ne dele, čak i kad su u pitanju najmanje „osetljive brojke“ kao što je broj aktivnih primalaca franšize i broj franšiznih jedinica. Neretko je potreban solidan napor da se ustanovi nude li brendovi uopšte franšizu, budući da sam pojam koriste prilično fleksibilno ili ga mešaju s drugim pojmovima. Nekada se, recimo, ne zna šta je ekskluzivna distribucija, a šta franšiza – primećuje Bogojević.
– Poseban je problem ustanoviti raširenost franšiznog sistema i broj primalaca njihove franšize. Upravo zato i dalje u istraživanjima baratamo isključivo sa brojem franšiznih sistema, ali ne i brojem primalaca franšiza, iako bi tek takav podatak zapravo pokazao koliko pravnih lica posluje kao franšiza, bilo kao davalac ibilo kao primalac, što bi svakako bio zanimljiviji podatak i bitnije ukazivalo na razvoj i stanje samog tržišta. To nas dovodi u poziciju da i ovo istraživanje prezentujemo sa određenim rezervama i napomenama. Smatram, ipak, da je i dalje suštinski vrlo važno da postoji bilo kakav pregled tržišta, nego da ga nema uopšte – zaključuje on.
– Treba, istina, imati u vidu i da sam rast broja brendova može biti posledica previda, to jest, da smo određene brendove po prvi put detektovali, iako oni možda već neko vreme posluju u Srbiji. Takođe, apsolutno smo svesni da određene brendove nismo ni uzimali u obzir, jer ih nije bilo moguće na jednostavan način uvrstiti u franšize te uključiti u istraživanje – dodaje. – Bez obzira na sve navedeno, nesporna je činjenica da tržište franšiza u Srbiji raste, i to solidnom stopom – kaže on.
Bogojević ističe i da je rast ohrabrujući, posebno kad se u obzir uzme niz otežavajućih okolnosti – od pandemije Kovida-19, koja je značajno usporila, pa čak i stopirala određene branše u protekloj i ovoj godini, sve do standardnih mana srpskog franšiznog tržišta i, uopšte, ekonomske situacije u Srbiji koja već godinama ne pogoduje malom i srednjem preduzetništvu, gde franšizing dominira. Tako, primera radi, regulacija u određenim oblastima u Srbiji već godinama „tapka u mestu“, kaže on. – Kao što smo i u našem protethodnom istraživanju istakli, u svetu, ali i okruženju, franšizing u oblasti finansijskih usluga, a pre svega bankarstva i osiguranja, dobro je razvijen. U Srbiji, međutim, i dalje postoji tek jedna osiguravajuća kuća koja transparentno posluje u oblasti franšizinga, i, nažalost, još uvek niti jedna banka, iako smo i u prošlom i u najnovijem istraživanju, identifikovali jedan bankarski sistem koji ima franšiznu mrežu. Očito i tu, kao i u drugim branšama, postoji čitav niz problema, a ovaj primer je samo ilustracija. Pomak u ovoj oblasti svakako bi dodatno „pogurao“ čitavo tržište franšiza, jer se radi o jednoj od sistemskih branši – kaže Igor Bogojević.
U narednom periodu, portal Franchising.rs će objaviti još novih podataka iz istraživanja o stanju na tržištu franšizinga u Srbiji za 2020. godinu.
Redakcija Franchising portala sa saradnicima
POGLEDAJTE ČLANKE
U Srbiji su na kraju 2020. poslovala ukupno 163 inostrana franšizna sistema iz 39 zemalja, od čega najveći broj potiče iz Sjedinjenih Američkih Država.
Modni franšizni brendovi čine gotovo četvrtinu (23,5 odsto) ukupnog broja franšiznih sistema koji posluju u Srbiji. Kakva je zastupljenost franšiza u drugim branšama?
Među franšiznim sistemima koji posluju u Srbiji zastupljeniji su strani brendovi – oni čine 62% ukupnog broja franšiza. Iz koje zemlje, pak, dolazi najveći broj?
U Srbiji je u 2018. godini poslovalo 200 franšiznih sistema, što je rast od oko 22 odsto za period od pet godina, pokazuje analiza tržišta koju je uradila kompanija PROFIT system.
Svaki treći franšizni sistem i svaki drugi primalac franšize iz Srednje i Istočne Evrope potiču - iz Poljske, pokazuje Izveštaj o tržištu franšiza kompanije PROFIT system.
NAJČITANIJE
Poreski sistem postaje sve kompleksniji, a česte promene zakona i nemogućnost da se one isprate, stvaraju sve veću glavobolju privrednicima. Biljana Trifunović, vlasnica kompanije IFA, osmislila je poslovni model koji uključuje konsalting i edukaciju, s ciljem da reši nedoumice u svakodnevnom poslovanju.
Mirko Curaković iz Novog Sada primalac je MiniPani franšize već 12 godina. Ugostiteljstvo je, kako kaže, i posao od kog živi, ali i ljubav, jer to voli da radi.
Kako se razvija partnerstvo s kompanijom Brian Tracy Global, koliko sam može doprineti sistemu te koje su prodajne veštine danas najdelotvornije, otkriva Darko Mirković, primalac master franšize Brian Tracy Global
Franšizni sistem iz oblasti zabave Roomescape otvorio je 2013. prvi centar u Novom Sadu, a godinu dana nakon toga – osvaja svet.
Franšiza je oblik saradnje između nezavisnih preduzetnika. Davalac franšize nudi svoj "know-how" i brend, a zauzvrat naplaćuje naknadu od primalaca franšize, koji tom naknadom stiču pravo i mogućnost da koriste dokazanu poslovnu ideju.
POPULARNO NA FORUMU
Definicija franšizinga
Sjajno svjedočanstvo, moje ime je Ivan Marković. Imam dobre vijesti za sve zajmoprimce, poslovne ljude, državne radnike, studente, itd.. Imajte na umu da je ovo sjajno...
Šta je to franšiza?
Sjajno svjedočanstvo, moje ime je Ivan Marković. Imam dobre vijesti za sve zajmoprimce, poslovne ljude, državne radnike, studente, itd.. Imajte na umu da je ovo sjajno...
Definicija franšizinga
Sjajno svjedočanstvo, moje ime je Ivan Marković. Imam dobre vijesti za sve zajmoprimce, poslovne ljude, državne radnike, studente, itd.. Imajte na umu da je ovo sjajno...
Međusobno poverenje i podrška
Sjajno svjedočanstvo, moje ime je Ivan Marković. Imam dobre vijesti za sve zajmoprimce, poslovne ljude, državne radnike, studente, itd.. Imajte na umu da je ovo sjajno...
Kako izabrati a ne zažaliti?
Da li predlazete da biznis plan radimo sami ili da angazujemo pomoc?
Vreme je da se dobro promisli i dela
Dobar tekst. Retko gde možemo naći ovoliko detalja za obe strane franšiznog ugovora u kriznim situacijama kao što je ova situacija sa Korona virusom. Predlažem da ovakvih...
Poljske franšize spremne za izvoz
Tražim respektabilnu Kompaniju koj želi poslovnu saradnju na poslovnom projektu Otvaranje Renta Car Kompanije u Bosni i Hercegovini grad Sarajevo za VIP kupce korisnike...
Kontakt
Agresivniji povratak na Selo mladih iz grada.u Kovilj.