Slatki odgovor na krizu

Mere fizičkog distanciranja i karantina koje je većina evropskih zemalja uvela u borbi protiv koronavirusa, iznenadile su mnoge ugostitelje. Restorani i kafići su bili zatvoreni preko noći, kase su najednom ostale prazne. Pojedini ugostitelji, međutim, nisu sedeli skrštenih ruku – reagovali su brzo i uveli uslugu dostave te tako omogućili da zadrže bar deo svojih prihoda. Između ostalih, na ovaj način, krizu je prebrodio i lanac poslastičarnica La Donuteria, poznat po svojoj raznovrsnoj ponudi krofni – lanac koji se franšizno širi u zemljama Centralne i Istočne Evrope.

– Kupci nas nisu napustili i sve vreme su rado poručivali naše krofne. Zahvaljujući tome, čak i tokom vanrednog stanja, prodaja je bila gotovo na nivou kao pre pandemije – kaže Peter Stranjak, vlasnik i davalac franšize ovog koncepta iz Slovačke. Ističe da zbog ovoga nisu zastali ni sa širenjem franšizne mreže. La Donuteria, kako kaže, planira da u narednih godinu dana otvori i do 50 novih jedinica, širom Evrope.

Kandidati zainteresovani za master franšizu ovog brenda već se javljaju – upiti stižu iz Nemačke, Holandije, Skandinavije, Rusije. Vlasnik brenda kaže da su otvoreni za saradnju sa preduzetnicima iz svih evropskih zemalja, a zbog svog porekla, posebno se obraća Slovacima koji žive u Zapadnoj ili Severnoj Evropi, koji bi želeli da na tamošnjim tržištima otvore franšizu poslastičarnice La Donuteria.
– Bila bi to dobra poslovna prilika, budući da tržišta još uvek nisu zasićena ponudom kvalitetnih poslastičarskih krofni – kaže Stranjak.

Franšiznu mrežu La Donuteria za sada razvija u Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj, Nemačkoj i Austriji, gde ima više od 20 jedinica.

Podrška u ključnim trenucima

Kada je proglašena pandemija, vlasnik brenda je razvio sopstveni onlajn sistem porudžbine i dostave kako primaoci franšize ne bi morali da plaćaju visoke provizije kompanijama za dostavu hrane. U isto vreme, centrala mreže je smanjila franšiznu naknadu za 50% kako ne bi dodatno opteretila primaoce franšize, koji su se, s izbijanjem epidemiološke krize, suočili sa gotovo trenutnim padom prometa. Centrala je, pri tom, ponudila i pomoć u vezi sa analizom ugovora o zakupu i posavetovala primaoce kako da pregovaraju sa vlasnicima nekretnina o privremenom smanjenju rente.

Pomoć se tu, međutim, ne okončava. – Zajedno s našim primaocima franšize svake nedelje besplatno dostavljamo krofne ljudima koji se s koronom bore na prvoj liniji fronta – lekarima, medicinskim sestarama i drugom bolničkom osoblju – otkriva Stranjak. Kupci takođe mogu da učestvuju u kampanji tako što će donirati novac, koji će potom biti upotrebljen za pripremu krofni za zdravstvene radnike.

Izvući najbolje iz krize

Kako primećuje Peter Stranjak, kriza, u određenoj meri, pogoduje franšiznom poslovanju. Realno je očekivati, kaže naš sagovornik, da će mnogi ljudi ostati bez posla i da će određen broj njih početi da razmišlja o privatnom biznisu. Izvesno je i da neće svi imati ideju za unosan posao, tako da će franšizing priskočiti u pomoć, napominje on. Pored toga, treba očekivati i da će se, posle ukidanja karantina, pojaviti više slobodnih objekata i poslovnih prostora pogodnih za prodaju krofni, koje je pre pandemije bilo teško unajmiti.

– Prodajemo proizvod koji je jeftin i koji je povezan s užitkom, tako da će ljudi uvek imati želju da ugode sebi, da se zaslade, pogotovo u ovim teškim trenucima s kojima se sada suočavamo. Ne strahujem da će prodaja drastično pasti – dodaje Peter Stranjak.

„Slast“ franšize

Početna investicija za otvaranje poslastičarnice La Donuteria kreće se od 20 do 30 hiljada evra. Uz prenos znanja i know-how-a, koji obuhvata i obuku za pripremu krofni i prodaju, ovaj iznos pokriva i troškove uređenja i opremanja prodajnog prostora i kuhinje, kao i trošak za franšiznu licencu i zalihe za prvi mesec poslovanja.

Osim krofni, La Donuteria nudi i kafu, sveže ceđenu limunadu, pića uvezena iz Sjedinjenih Država, Meksika, Tajlanda, kao i vina, sajdere i proseko.

– Pored toga što će voditi poslastičarnicu, primaoci franšize mogu da iskoriste i druge mogućnosti za zaradu. Na primer, mogu da naše proizvode prodaju korporativnim klijentima, učestvuju na uličnim, muzičkim i sportskim događajima ili sarađuju s restoranima i kompanijama koje organizuju venčanja i druge događaje – kaže Stranjak.