Licenca za „dobru hranu“

Poslednjih godina primetne su značajne promene u pekarskoj grani. Na tržištu se pojavljuju veliki igrači, sposobni ne samo da naprave kvalitetne proizvode, već i da brzo prošire sopstvenu mrežu, ali i razviju franšizu. Jedan od takvih brendova stiže iz Sarajeva – reč je o lancu Fine Food, proizvođaču peciva, drugih pekarskih proizvoda i poslastica i vlasniku 12 maloprodajnih objekata u Sarajevu, u kojima se ti proizvodi i prodaju. Iako brend postoji svega tri godine, Fine Food je utemeljen na porodičnom biznisu starom dve decenije. Naime, holdinig Badeco Adria je pre tri godine preuzela kompaniju Aspek, nekada  inovatora u pekarskom sektoru u Bosni i Hercegovini. U osnovi,  Aspek je bio porodičan biznis koji je svoj put krčio godinama.

Modernizacija i novo ruho

Eldin Hodžić, stručni saradnik za razvoj novih proizvoda i poslovnih procesa u Fine Food-u, kaže da je Aspek preuzet sa idejom da se investicijama, novim menadžmentom i restruktuiranjem posao dovede na viši nivo i izgradi novi lider u pekarskoj industriji na bosanskohercegovačkom tržištu, pa i šire. Trenutno zapošljavaju oko 200 radnika, a proizvodni pogon kompanije se prostire na 4.000 kvadratnih metara.

– Poslednjih godina smo uložili značajna sredstva u modernizaciju proizvodnje. U ovom momentu, težište je na dubokozamrznutim proizvodima, pa smo kupili najmoderniji šoker u regiji koji je energetski mnogo efikasniji, jer radi na gas CO2. Najveći broj šokera na tržištu zapravo radi na freon. Na taj način brinemo i o ekologiji. Ova mašina je za nas izuzetno važna jer se koristi za duboko zamrzavanje proizvoda, a tehnologija omogućava da se zadrži njihova nutritivna vrednost te je kvalitet isti, kao da su se pekli odmah nakon pripreme. Osim toga, instalirali smo odličnu liniju za proizvodnju pite. Uspostavili smo sve procese u skladu sa najvišim standardima – HACCP, Halal, ISO 2009:2015 i najvažnije IFS – što je takođe snaga naše firme, a postepeno renoviramo i maloprodajne objekte kreirajući prijatan ambijent za naše kupce – kaže Hodžić i dodaje da su, ipak, najveća vrednost ovog koncepta – ljudi.

– Okupili smo kvalitetnu ekipu vrednih i sposobnih ljudi, bez ustezanja možemo reći ekipu ponajboljih pojedinaca iz ove industrije u BiH, sa dobrim iskustvom, velikom ambcijom i željom za dokazivanjem – ističe on.

Franšiza kao šansa za dalji razvoj

Iako proces proizvodnje nije prekidan, prvi talas koronavirusa s početka ove godine im je dao vremena da razmišljaju o daljim koracima. Razmišljali su šta bi bilo pametno da urade da unaprede poslovanje i zaključili da je franšiza idealan projekat koji bi im omogućio kvalitetan razvoj. – Krenuli smo u avgustu ove godine i već imamo potpisana dva ugovora. Franšizni objekti su otvoreni na području Brčko distrikta, a u pregovorima smo i sa novim kandidatima – kaže Adi Mulahasanović, menadžer izvoza.

Primalac franšize može da računa na kontinuiranu podršku od stručnih ljudi iz Fine Food-a, kažu naši sagovornici. Prvi korak primaoca biće izbor lokacije, lokala i njegovo opremanje. – Verujemo da svaki primalac najbolje poznaje svoju mikrolokaciju i da će znati da izabere najbolje. Zahvaljujući našem iskustvu i dosadašnjem poslovanju mi mu svakako dajemo generalne smernice. Svi znamo da je u maloprodaji važno da lokal bude na mestu kom gravitira veći broj ljudi svakodnevno, bilo da je to u blizini škola, fakulteta, poslovnih kompleksa ili je reč o naselju kojem je potrebna takva ponuda – objašnjava Mulahasanović.

Kada je reč o opremanju franšiznog objekta, u Fine Food-u kažu da ne uslovljavaju primaoce da kupuju opremu od određenih dobavljača, ali svakako daju preporuke za vitrine i pećnice. – Kada je reč o samom izgledu objekata, svaki objekat treba da prati naš vizuelni identitet. Prostor ne bi trebalo da bude manji od 25 kavdrata i trebalo bi da ima prostora za skladištenje proizvoda. Naravno, u većem prostoru je moguće imati veću ponudu – kaže Adi Mulahasanović.

Obuku prvo prolazi primalac franšize, koji će naučiti kako da vodi posao, a zatim radnici dolaze u Sarajevo kako bi „na licu mesta“ prošili kroz proceduru pripreme i prodaje proizvoda. Po samom otvaranju objekta predstavnik Fine Food-a provodi tri dana na lokaciji primaoca franšize.

Primaocu je na raspolaganju kompletan program dubokozamrznutih proizvoda, dok sendviče, salate i druga gotova jela priprema u samom objektu po recepturama Fine Food-a.

Za globalni marketing je zadužena centrala, ali se određeni materijali, poput postera i flajera, prilagođavaju lokalnom nivou. – To, pre svega, znači da primalac na tim materijalima može upisati svoje podatke, telefon i slično – kaže Mulahasanović.

U prvih godinu dana primaoci franšize ne plaćaju nikakvu franšiznu naknadu, a od druge godine primalac plaća određeni postotak od neto prometa na mesečnom nivou. – Mi smo proizvođači i, praktično, proizvode koje nudimo u našim i drugim maloprodajnim objektima nudimo i našim partnerima po određenoj ceni koja i njima omogućava zaradu
 – objašnjava Eldin Hodžić.

Franšiza je dostupna i van BiH, a u toku su već pregovori sa nekoliko zainteresovanih iz zemalja regiona.

Idealan primalac – ambiciozan i odgovoran

Idealan primalac je, prema njihovim rečima, ambiciozan, odgovoran i želi da bude preduzetnik,  odnosno, odlučan je i spreman da uloži napor kako bi posao tekao bez problema. – Primaoci franšize su naši partneri i kod njih bi trebalo da postoji želja da postanu deo jedne veće priče, da prepoznaju da je to pravi put za njih i da dele viziju i ciljeve sa Fine Food-om. Ovaj biznis nije proizvodnja šrafova da pritisnete dugme, pa da samo ispadaju šrafovi. Verujem da čovek mora da voli ovaj posao, da mu je stalo da kupci budu zadovoljni proizvodima i uslugom. I najbolji proizvod može da se upropasti, kao što od lošeg ne možete da napravite dobar. Dakle, mi dajemo zaista kvalitetan proizvod i ukoliko se primalac franšize posveti poslu, sigurni smo da će uspeti – ističe Hodžić.

Na pitanje da li je poželjno da se primalac uključi u posao ili može da bude samo investitor, Hodžić kaže da su na samom početku razvoja franšizne mreže upravo imali oba primera. – Jedan od primalaca iz Brčkog je odlučio da mu Fine Food bude porodični biznis i da se lično angažuje u poslu, dok je drugi zaposlio troje ljudi koji mu vode poslovanje. Za sada obojica dobro rade, ali je kod drugog slučaja jako važno da se pronađu zaista dobri kadrovi koji će, ako im je već prepušteno da vode posao, biti jednako odgovorni i posvećeni, kao da je reč o njihovom poslu. To nije uvek lako, zato je dobro kad je i sam primalac angažovan i zainteresovan – mišljenja je Hodžić.

Iako do kraja godine neće otvarati svoje objekte, nije isključeno da će ih biti u sledećoj godini. – Nismo odustali od samostalnog širenja, ali želimo da razvijemo franšiznu mrežu. Verujemo da u svakom gradu može da se otvori Fine Food franšiza. Čak ni tržište Sarajeva nije prezasićeno i siguran sam da može da se nađe dobra mikrolokacija za nove objekte – kaže Eldin.

Konkurencija jeste, prema rečima Adija Mulahasanovića, velika. U poslednjih deset godina se i udvostručila.  – U svakom većem mestu postoji pekara na svakom ćošku, ali mi verujemo da je naš način rada budućnost: dubokozamrznuta peciva, proizvedena na jednom mestu sa svim sertifikatima, kontrolisana od ljudi koji poznaju svoj posao. Mali pekar mora da bude proizvođač i prodavac, da ima kvalitetnog pekara, što nije lako naći u sve izraženijem nedostatku radne snage, zatim osobu koja kontroliše kvalitet, ali i dovoljno veliki prostor da smesti i proizvodnju i prodaju na jednom mestu. Sve to postaje izazovno – kaže on.

Pojedine pekare već kupuju proizvode od njih, ali nisu uvereni da bi se one priključile franšiznoj mreži. – Nije još sazrela svest o franšizingu na ovim prostorima, ali svakako jeste potencijal da i ti ljudi postanu deo franšizne priče – kaže Mulahasanović.

Fine Food trenutno pregovara za ulazak na dva tržišta u regionu. Iako su raspoloženi da daju master franšizu, pregovori idu u smeru otvaranja jednog objekta. – Pošto smo na početku razvoja franšizne mreže, verujem  da treba krenuti sa pilot-projektom te da kada se steknu uslovi, razgovaramo o master ugovoru – kaže Eldin Hodžić.

Fine Food izvozi u Nemačku, a naši sagovornici kažu da je i vrlo verovatno da će u skorije vreme otvoriti jednu lokaciju u EU. U planu je i da izvoz proširi van Evrope. Za sada, jedino ograničenje za širenje poslovanja u te zemlje predstavlja izvoz proizvoda sa sirovinama životinjskog porekla, na primer, bureka sa mesom. No, nadaju se da će se i to u budućnosti rešiti.

I neizbežno je da se dotaknemo i razgovora o posledicama koronavirusa na poslovanje. Sagovornici Franchising portala kažu da je postojao pad prodaje u njihovim objektima tokom prvog talasa korone, što nije iznenađujuće, dok se prodaja u drugim maloprodajnim objektima neznatno povećala. – Poslednjih meseci promet se poboljšava i u Fine Food objektima, čak i u onim objektima u kojima se nude gotova jela pošto ljudi malo više borave u zatvorenom prostoru. Promet u trgovinskim objektima takođe značajno raste u odnosu na prošlu godinu – kaže Eldin Hodžić.