Vuna kao vredan resurs

Već decenijama stočari u Rumuniji ovčju vunu tretiraju kao otpad – ili je bacaju ili pale, budući da se, sa slabljenjem tekstilne industrije, vuna odavno ne otkupljuje. Početkom 2020, međutim, dvoje mladih iz Sibinja Ljoara Vasilesku i Marius Labs osnovali su kompaniju za proizvodnju peleta od ovčje vune, sugestivnog imena – Naked Sheep. Dobili su sve potrebne dozvole, uključujući i ekološke, a opremu dopremili iz Nemačke. Pogon za proizvodnju peleta, prvi takav u Rumuniji, trebalo je da „punom parom“ počne s radom u februaru 2020, ali su zbog pandemije koronavirusa, nemački inženjeri odložili dolazak u Sibinj. Zbog toga je kapacitet proizvodnje još uvek manji od planiranog.  

– Za sada proizvodimo deset tona peleta mesečno, ali se bližimo kapacitetu od 25 tona. Kad uvedemo dve smene, proizvodni kapacitet će biti i oko 50 tona mesečno. Procenili smo da će prodaja u prvoj godini iznositi 1,8 miliona evra, a cilj nam je da u 2021. taj iznos udvostručimo – kaže Marius Labs, jedan od osnivača kompanije Naked Sheep.

– Sirovine nabavljamo preko otkupnog centra, ali i od samih stočara. Umesto da bude izvor prihoda, ovčja vuna je dugo godina predstavljala veliki problem za mnoge stočare širom Rumunije. Čini se da smo sada pronašli izuzetno korisno rešenje, koje je, uz to, i ekološko – kaže Ljoara Vasilesku, inicijator ovog projekta.

Tokom godina, naime, razni istraživači iz sveta, uključujući i naučnike sa Univerziteta za poljoprivredu i veterinarsku medicinu u Bukureštu, utvrdili su da ovčja vuna značajno doprinosi poboljšanju fizičko-hemijskih i mikrobioloških svojstava tla, te da povećava otpornost biljaka. Pored toga što usporava rast korova i odbija štetočine, pokazalo se da je vuna i vrlo dobro đubrivo. Utvrđeno je da se redovnom upotrebom peletirane vune u zemljištu povećavaju vrednosti azota, kalijuma, fosfora i drugih minerala neophodnih za zdrav rast i dobar prinos biljke.

Peleti od ovčje vune koji se proizvode u kompaniji Naked Sheep u potpunosti su ekološki, organski, biorazgradiv proizvod. U tlu ostaju do pola godine, neprestano hraneći biljku korisnim tvarima. Proizvođači kažu da upotreba ovog eko đubriva smanjuje i potrebu za navodnjavanjem, budući da peleti mogu upiti i do četiri puta više vode od svoje težine. Najčešće se koriste za uzgajanje povrća, voća, saksijskih biljaka, a u zavisnosti od kulture, potrebno je od 10 do 150 grama peleta po kvadratnom metru.

– Naš proizvod je pogodan za sve vrste useva, bez obzira da li se gaje u plasteniku ili na njivi. Naročito se preporučuje u sušnom periodu ili na mestama gde su usevi zahvaćeni pedološkom sušom – dodaje Ljoara Vasilesku.

Peleti se prodaju u pakovanjima različitih gramaža (450 grama, jedan kilogram, kao i pet, 15, 25 i 500 kilograma). Za kilogram peleta treba izdvojiti 50 leja (10 evra), ali se cena znatno smanjuje s povećanjem količine kupljene robe.

– Ovim projektom smo želeli da, između ostalog, poljoprivrednicima širom Rumunije, ali i čitavog balkanskog regiona, pokažemo da imamo vredan prirodni resurs koji se može dobro iskoristiti i koji može donositi profit – ističu osnivači kompanije Naked Sheep.

Preuzeto sa: Franchising.info.ro
Priredila: