Dizajn, moda, ekologija

„Gnezdo“, radnja u kojoj su svoje „skrovište“ pronašli odabrani, domaći brendovi, počela je da radi kada su već mnogi razmišljali o katancu na bravi – u maju 2020. godine. „Ugnezdili“ su se u čuvenoj beogradskoj Balkanskoj ulici, a u pažljivo osmišljenom prostoru se u prethodnih godinu dana smestilo 29 brendova garderobe, nakita, obuće, različitih aksesoara i kozmetike.

Prilika koja se ne propušta

„Gnezdo“ je nešto sasvim drugačije od uobičajenih modnih radnji, što se vidi i u njihovom izlogu, dizajnu radnje, izgledu fotografija na društvenim mrežama. Branislava Ćosić, veliki uživalac domaće mode i prijatelj sa mnogim domaćim dizajnerima, želela je da domaći dizajn podigne na pijedestal koji mu, kako kaže, pripada. Kada joj se tog maja 2020. ukazala prilika, ni sveopšti haos izazvan pandemijom, ni ekonomska kriza koju su svi najavljivali, nije je zaustavila. Sa suprugom Vladimirom Ćosićem, filmskim scenaristom koji godinama radi kao kreativni direktor u različitim marketinškim agencijama, napravila je računicu. Nošena, pre svega, vizijom i željom da se angažuje u očuvanju domaće proizvodnje dovoljno joj je bilo kada je kalkulator pokazao da mogu biti „na nuli“. Odlučili su da se upuste u izazov.

– Sticaj okolnosti je bio takav da se moja želja ostvari baš prošle godine. Naime, bila sam u kontaktu sa suvlasnicom Gugadžina brenda, sa kojom smo i prijatelji. Između ostalog, svojoj šestogodišnjoj ćerki smo od malena kupovali Gugadžina odeću. Ona mi se požalila da će morati da zatvori radnju zbog određenih poteškoća u poslovanju, ali i korone. Za mene je to bila šansa. Ja poznajem modu, suprug poznaje dobro advertajzing, nismo se vodili isključivo profitom i odlučili smo da preuzmemo radnju i pravimo kratkoročne planove – objašnjava Branislava.

Domaći i održivi

Radnja je bila u vlasništvu firme „Dečije gnezdo“. Njima se svideo deo imena – gnezdo, jer asocira na prirodu, topli dom, porodicu. I tako je nastala nova priča, „Gnezdo“ u kojem se do sada „ugnezdilo“ 29 domaćih brendova, među kojima su dečiji Gugadžina, Tema, dizajnirana odeća Ivane Bataković - Greška, dizajnerske cipele Ana Popović, kozmetika Hvala. Tu su i brendovi: Picnic Practic, Sk8rings, Playday, Biljana Grgur, Ljuljuška, Hug Bug, Crazy Kids, Secret Tiny World, Srećna Ovčica, Supernatural, Aleksandra Ketz, Papirologija.

Okupili su proizvode namenjene celoj porodici, ali nešto više mami i deci. – Nedeljno nam se javljaju novi brendovi, a i mi sami iniciramo saradnju. Uglavnom ja odlučujem ko će se naći u radnji. Sve više smo u poziciji da biramo – kaže Branislava.

I to što se u „Gnezdu“ mogu naći samo domaći brendovi nije jedina njihova karakteristika. Branislava i Vladimir se drže još nekoliko, za njih, važnih principa.

– Volimo prirodu, zagovaramo i borimo se ličnim primerom za očuvanje planete. Zato nam je važno i da svi naši saradnici čine to isto, da imaju svest o značaju očuvanja planete i da nešto čine za planetu. Kriterijumi su različiti u zavisnosti od vrste proizvoda. Na primer, kod tekstila nam je važno da se materijali maksimalno koriste i da ima što manje otpada. Neki brendovi koriste organski pamuk, drugi recikliraju ili odvajaju novac u različite fondove za pošumljavanje ili sadnju mednih vrtova za pčele. Postoje različiti načini, ali je cilj isti: očuvanje planete – objašnjava Vladimir Ćosić.

Osim toga, samim tim što su lokalni brendovi, ekološki otisak je daleko manji jer ne postoje duge transportne rute. – Niti je reč o masovnoj proizvodnji koja forsira konzumerizam sa mnogo više negativnih posledica – ističe Vladimir.

Koliko im je stalo do očuvanja planete, govori i njihova novogodišnja odluka za 2020. da budu „zero waste family“ – porodica koja ne stvara otpad. – Radili smo na tome, nismo uspeli da otpad svedemo do nule, ali smo mnogo napredovali. Počeli smo da koristimo 30 novih proizvoda koji su zaista ’zero waste’ – kaže Vladimir.

Raduje ga što se i veliki brendovi okreću održivosti, ali smatra da to još uvek više rade zbog profita i advertajzinga. – Ljudi se sve više okreću održivim brendovima, osvešćuju se, pa će i sami brendovi morati da se okreću na tu stranu – veruje Vladimir.

Za koga je „Gnezdo“ i ko je za „Gnezdo“?

Ćosići su i u segmentu definisanja ciljnih grupa postupili suprotno od onoga što se propagira u gotovo svakoj marketinškoj agenciji – da se mora jasno znati kome je brend namenjen pre pokretanja posla.

– Ne verujem u ciljne grupe. I kada sam radio kao filmski scenarista, nisam pisao za zamišljenog gledaoca već za sebe, pisao sam ono što bih ja gledao. To je moje ubeđenje, tako kreiram, tako radim i tako učim mlade. Mislim da se unutar nas nalazi ono što zamišljamo da je spolja. Ljudi onda to prepoznaju da je i za njih. Suštinski smo različiti, ali osnovne ljudske potrebe su slične. Tako da nismo segmentirali potrošače. Istina, u radnju dolaze osvešćene mame, sa malo većim standardom od proseka, ali „Gnezdo“ nije samo za njih. Mi želimo da se dopadnemo sebi i verujemo da ćemo se tako dopasti drugima. Verujem da će se situacija ekonomski popravljati, tako da će i ciljna grupa biti veća. Kada se namire osnovne potrebe za preživljavanjem, ljudi počinju da razmišljaju i o dalekosežnijim i širim stvarima koje propagiramo, poput održivosti i očuvanja planete – kaže Vladimir.

Da pravila nema, potvrđuje i Branislava primerom gospođe u šezdesetima koja je jednog dana pošla da kupi mušemu za sto, a častila se haljinom u „Gnezdu“ i postala njihov stalni kupac. – Ona nam dolazi i kada ništa ne kupuje. Mnogi nam svrate u „Gnezdo“ bez namere da kupuju, a mi to i podstičemo. Tako gradimo prijateljstva. Razvijamo ideju da su stvari koje su besplatne, poput osmeha, najvažnije. „Gnezdo“ se drži toga da budemo otvoreni za sve i da naši kupci ne osećaju da kupuju, već da su deo šire zajednice – kaže Branislava.

Ni marketing ne vode po ustaljenim pravilima. Uglavnom se oglašavaju kada dovedu novi proizvod ili kada postojeći napreve nove kolekcije. Vidljivi su kad imaju nešto da kažu. Na mrežama se – zabavljaju. – Čak su i naše fotografije postale deo stila jer su spontane, drugačije od modnih brendova koji sve nameštaju i režiraju. Meni je dosadno da gledam te iste poze, postavke, da sve bude upeglano. Ne držimo se krutih pravila, već nam je važno da nam bude zabavno i smisleno jer, ako nama nije zabavno, kako će biti drugima – pita se Branislava.

Proizvode je moguće poručiti onlajn, tako i prodaju manji deo asortimana, ali je za neke preporučljivije da se probaju. – Poenta je na dodiru, ulasku u radnju, atmosferi i ambijentu. Mi volimo da pričamo sa našim kupcima, volimo da svrate i kada ništa ne kupuju, da nam preporuče knjigu ili film, da pravimo jednu veliku porodicu – kaže Branislava.

Između hobija i biznisa

„Gnezdo“ je još uvek, kako kažu, njihov hobi. U radnji radi jedna devojka, a oni joj pomažu kada mogu. Nisu napustili svoje primarne poslove. Branislava i dalje radi u „Zavodu za javno zdravlje“ kao viši laboratorijski tehničar, dok je Vladimir u marketinškoj agenciji. Situacija se u pogledu tržišta nije mnogo promenila u odnosu na period od pre godinu dana. Prodaja zavisi od toga koliko se ljudi kreću po gradu, kakvo je vreme.

– Podsećamo ljude da i u ovakvim okolnostima postoji život, da je danas jedini dan koji imamo bez obzira na okolnosti. Svakako da vodimo računa jedni o drugima, ali da ne stavljamo život na pauzu – kaže Branislava.

I dalje ne prave dugoročne planove. Stigli su do polugodišnjih. – Trenutno smo preokupirani kreiranjem sopstvene linije majica za odrasle. Biće takođe drugačije od svega što postoji na tržištu, ceo proces proizvodnje će biti drugačiji nego inače i, naravno, zasnivaće se na održivosti. Time smo trenutno opsednuti i radimo na kolekciji sa prijateljima dizajnerima – kaže Branislava Ćosić.

Tekst je prvobitno objavljen na portalu Sve o novcu