Tržište otvoreno za franšize

1/1

Francuska je jedno od najperspektivnijih tržišta kada je franšizing u pitanju – izdvaja se i po broju franšiznih sistema, broju zaposlenih u franšiznom sektoru, ali i povoljnoj poslovnoj klimi, potpori države i finansijskih institucija.

Franšizna industrija u Francuskoj doživela je pravi „bum“ tokom poslednjih deset godina. Istraživanje tržišta pokazuje da je 2010. u Francuskoj bilo 1.477 franšiznih sistema (davalaca franšize),  u okviru kojih je poslovao 58.351 primalac franšize. Samo deset godina kasnije, broj franšiznih sistema je porastao na 1.927, dok se broj primalaca franšize uvećao na 78.032. U ukupnom zbiru, pojedinačni primaoci franšize zapošljavaju gotovo 670.000 ljudi. Ovaj porast pokazuje da preduzetnici prepoznaju prednosti franšiznog poslovnog modela, a primećuje se i da je sve više stranih kompanija koje imaju ambiciju da svoje biznise prošire na ovom tržištu.

Ovakav stepen razvoja rezultat je dobre poslovne klime i podrške institucija koje izlaze u susret preduzetnicima zainteresovanim za franšizno poslovanje. Recimo, preduzetnici koji žele da uzmu franšizu mnogo lakše dolaze do bankarskih pozajmica i proizvoda koji omogućavaju nesmetano pokretanje posla. Skoro da nema banke koja ne podržava franšizno preduzetništvo. Osim toga, afirmaciji i jačanju franšiznog sektora aktivno doprinose Francuska franšizna federacija, kao i međunarodni sajam franšiza Franchise Expo Paris, jedan od najvećih i najznačajnijih franšiznih događaja u svetu koji okupi više od 500 davalaca franšiza i privuče više od 35.000 posetilaca.

Francuska ima i dugu tradiciju franšizinga – prvi franšizni koncept pojavio se na tržištu 1929. godine. Bila je to privatna škola Pigier, koja i dan-danas postoji i daje franšize. Naveći broj franšiznih sistema, petina od ukupnog broja, pokriva oblast trgovine. Veliki udeo imaju i fast-food koncepti, kao i sektor usluga za individualne klijente. Zanimljiv je podatak da čak 42% domaćih kompanija ima franšizne jedinice van granica Francuske, a najčešće se šire u zemljama Evrope, Bliskog istoka i severne Afrike.

Modeli širenja

Kad dolaze u Francusku, većina stranih franšiznih sistema se odlučuje za model širenja putem master franšize, što je, generalno, i najzastupljeniji oblik širenja kad franšizni sistemi izlaze van granica domaćeg tržišta. Međutim, Francuska je prilično veliko tržište, i praksa pokazuje da mnogi strani davaoci pribegavaju segmentaciji – naime, retko se kad daje master franšiza ze celu teritoriju Francuske. Mnogo je češći slučaj da se teritorija podeli na pet ili šest oblasti te da se, barem u početku, primaocu master franšize daje licenca samo za jednu oblast (recimo, sever Francuske). Budući da je lakše razvijati biznis i održavati standarde kvaliteta na manjoj teritoriji, ovom segmentacijom se smanjuju rizici poslovanja za obe strane. Ako primalac master franšize postigne zadovoljavajuće rezultate, on može kupiti pravo i za druge oblasti.

Direktni franšizing, odnosno, davanje pojedinačnih (single unit) franšiza praktikuje se u slučaju da davaoci franšize dolaze iz susednih država. Potvrđuju to primeri nekoliko kompanija iz Holandije i Španije koje direktno upravljaju mrežom pojedinačnih primalaca u Francuskoj. Međutim, ovaj model može biti nešto komplikovaniji za davaoca, pogotovo u slučaju gde treba sarađivati s većim brojem primalaca. S druge strane, baš zbog toga što su svest i znanje o franšiznom načinu poslovanja u Francuskoj na zavidnom nivou, davalac, odnosno, primalac master franšize neće imati većih problema da pronađu nove partnere i razviju mrežu na celoj teritoriji.

Ipak, pre nego što krenu u „osvajanje“ Francuske, svim davaocima se preporučuje da urade istraživanje tržišta: ispitaju kolika je potražnja za proizvodima ili uslugama koje pruža franšizni biznis; u kojim mestima i na kakvim lokacija bi biznis imao najveće šanse za uspeh i, najzad, kakve su navike i običaji lokalnih potrošača.

Regulacija i preduzetnička etika

Davaoci franšize koji dolaze u Francusku treba da znaju da franšizno poslovanje u ovoj zemlji nije regulisano posebnim zakonom o franšizingu, već da se ova saradnja uređuje elementima iz francuskog trgovinskog prava. Jedini uslov koji se postavlja davaocu franšize je da mora registrovati svoj zaštitni znak (žig) kako bi i njegovi primaoci franšize mogli poslovati pod istim brendom.

Prema francuskom Code de commerce, davaoci franšize imaju obavezu tzv. predugovornog obaveštavanja, i to najmanje 20 dana pre potpisivanja ugovora o franšizi. Naime, davalac je dužan da dostavi dokument koji sadrži sve ključne podatke, pokazatelje i informacije o brendu, biznisu, bilansu poslovanja, elementima ugovora. Na taj način, primaoci franšize dobijaju tačnu sliku o potencijalu sistema kojem žele da pristupe. Ovaj nivo transparentnosti koji se očekuje od davaoca franšize i odnos poverenja koji treba da izgrade sa budućim partnerima jeste i rezultat posebne poslovne etike koja se neguje među preduzetnicima u Francuskoj, i na to bi trebalo da obrate pažnju svi brendovi koji planiraju da svoj biznis šire na ovom tržištu.

Autor

Nataša Bogojević

saradnik