"Franšiza Battery centra je zahtevna, ali nam omogućava da odaberemo najbolje kandidate za franšizu, jer franšiza je za onoga ko želi da funkcioniše u sistemu i da ima limitiranu slobodu. Za nekoga je to dobro, jer se uigran posao pokrene odmah; za nekoga loše, jer nema prostora za improvizaciju, a za neke - ni prostora za manipulaciju. Primaoci moraju da shvate da, ukoliko žele da zarade, prvo moraju da poštuju već uspostavljen sistem." Blagoja Petrušev
Subota
23.03.2013.
Battery centar ima jedan od najboljih franšiznih sistema u Srbiji. Ništa nije prepušteno slučaju ni improvizaciji.
 

Pored toga što je najjači igrač u branši, Battery centar ima i jedan od najboljih franšiznih sistema u Srbiji. Prvi centar je otvoren 2006. godine, a za 6 godina rada kompanija je uspela da razvije čitav lanac centara za prodaju i servis svih vrsta baterija i akumulatora. Strateški partneri su im svetski poznati proizvođači baterija (Tudor, Yuasa, Powersonic, Unibat, Starter Batteries, Ansmann, GP Batteries, Uniross, Crown).

Kada su odlučili da razviju franšizu, Blagoja Petrušev, osnivač i vlasnik Battery centra, ništa nije želeo da prepusti slučaju ili improvizaciji. - Sistem je možda komplikovan, ali je postavljen tako da smanji mogućnost za grešku. Franšiza je dugoročna stvar. Ukoliko se neko lako dogovori, velika je verovatnoća da će posao brzo da i propadne - objašnjava Petrušev.

Prvo je napisan vrlo detaljan i precizan protokol pristupanja sistemu. Od popunjavanja upitnika do zvaničnog otvaranja franšizne radnje, kandidat „prođe“ devet koraka i ima najmanje dva sastanka sa predstavnicima Battery centra. Iako priznaje da je franšiza Battery centra zahtevna, Petrušev kaže da na taj način biraju najbolje kandidate za franšizu. - Franšiza je za onoga ko želi da funkcioniše u sistemu i da ima limitiranu slobodu. Traži se administrativac, ali vredan. Za nekoga je to dobro – jer se uigran posao pokrene odmah; za nekoga loše - jer nema previše prostora za improvizaciju, a za neke - ni prostora za manipulaciju. Primaoci moraju da shvate da, ukoliko žele da zarade, prvo moraju da poštuju već uspostavljen sistem.

Primalac franšize, međutim, ne mora ništa da zna o branši. Tek kada dođe do regrutacije i edukacije zaposlenih, dobiće pisane procedure za svako radno mesto ponaosob. - Svaki radnik dobija minimum po šezdeset procedura, u zavisnosti od radnog mesta. Niko čak i ne mora da mu drži obuku, jer svaki prosečno inteligentan čovek može da pročita procedure i da ih potvrdi. Kod nas se to radi tako što radnik u intranetu čita procedure, a potom odgovara na pitanja vezana za svaku proceduru ponaosob. Ako odgovori na svako pitanje tačno, može da zatvori proceduru. Ukoliko pogreši na jedno pitanje, ne može da zatvori proceduru, stižu mu opomene i mora da se vrati na čitanje - objašnjava Petrušev.

S druge strane, kad jednom uđe u sistem, primalac franšize može da računa na punu podršku i sigurnost koju mu garantuje već dokazni koncept. - Primalac, u stvari, izbegava plaćanje grešaka koje je davalac sigurno već nekoliko puta platio - potvrđuje Petrušev. Pored toga, primalac dobija ne samo brend i neverovatno širok asortiman od 15.000 različitih vrsta baterija, nego i siguran lanac snabdevanja, kompletan računovodstveno-finansijski softver, kao i nekoliko specijalizovanih softvera za servisiranje i kontrolu kvaliteta proizvoda. Takođe, dobija i pristup on-line sistemu prodaje, koji je – za uslove u Srbiji – na izuzetno visokom nivou.

Ulazna naknada za franšizu iznosi 5.000 evra, pri čemu se 20 posto plaća odmah, a ostatak se razlaže na 86 rata. U taj iznos, vrlo je važno napomenuti, ulaze licence za sve softvere za narednih sedam godina - što znači da je ovom naknadom primalac, praktično, unapred rešio problem legalnosti softvera, i može spremno da čeka godine u kojima će to biti jedan od obaveznih zahteva poslovanja. Pored želje da se bavi ovim poslom, Petrušev naglašava da primalac treba i da ima dovoljno finansijskih sredstava za vođenje posla: neophodna je i investicija za „prvo punjenje robom“. Ona varira u zavisnosti od ciljanog tržišta, ali se kreće od 10.000 evra pa do 100.000 evra. Primalac, takođe, plaća i redovnu naknadu – ali se ona definiše „shodno targetima i njihovom ostvarenju“. - Mi često postavljamo i precizne ciljeve za određena tržišta. Ukoliko je tržište Novog Sada, recimo, vredno milion i dvesta evra, naš cilj je da napravimo promet od 400.000 evra. Kada primalac dostigne taj promet, tek onda počinje da plaća naknadu od dva posto prometa na godišnjem nivou - dodaje Petrušev.

Pored toga, primalac ima obavezu da finansira opremanje lokala, kao i stalnu obavezu da robu kupuje od Battery centra ili autorizovanih distributera.

Trenutno, franšizne centre imaju u Kraljevu, Subotici i Beogradu. Pregovaraju sa potencijalnim primaocima iz Niša, a ove godine bi želeli da se pojave i u Kragujevcu. Petrušev, međutim, naglašava da postoji jedan ključni problem za širenje mreže. - Postoje ljudi koji imaju pare, ali ne žele da budu deo sistema i oni koji bi želeli da budu deo sistema, ali nemaju novca.

Petrušev kaže da je od početka želeo da napravi franšizni sistem po modelu „ključ u ruke“, koji bi lako mogao da se razvije u bilo kom gradu sa više od 120.000 ljudi. - Sistem sada zaista slobodno može da se preseli u bilo koju drugu zemlju u svetu, jer je toliko detaljan i - fleksibilan za lokalizaciju. Pri tom, baterija za laptop je ista i u Srbiji i u Italiji. Asortiman i potrebe za asortimanom su, dakle, univerzalne - objašnjava. - Ali, i trošak implementacije franšize isti je, recimo, u Crnoj Gori kao i u Francuskoj, bez obzira na razliku u veličini tržišta. To jeste mana za manja tržišta, jer za „isti uloženi napor“ ima manje prodajnih mogućnosti. A opet, rešenje je rešenje, a baterije i akumulatori su svugde potreba, a ne luksuz - dodaje Petrušev.

Battery centar u bliskoj budućnosti planira da otvori franšizne centre u Makedoniji i Crnoj Gori. Ugovor za Crnu Goru je praktično pred potpisivanjem.