Luksuz je ekskluzivan

Mnogi luksuzni brendovi iz industrije mode, modnih dodataka i nakita polaze od toga da je franšizni ugovor dugoročni ugovor o ekskluzivosti sa precizno određenim trajanjem i teritorijom koju franšiza pokriva, kao i sa minimalnim očekivanim obrtom i rezultatima poslovanja. Recimo, postoje luksuzni brendovi koji ne naplaćuju ulaznu naknadu niti fiksnu redovnu naknadu, ali svakako uzimaju određen procenat od prodaje.

Dok bi „obični“ franšizni sistemi pristali da potpišu franšizne ugovore a da pre toga nisu pronašli odgovarajuću lokaciju za poslovni prostor, kompanije luksuznih brendova će potpisati ugovor samo i jedino ako je lokacija obezbeđena. Već na osnovu ovih prvih uslova, jasno je zašto franšizne ugovore sa kompanijama luksuznih brendova uglavnom sklapaju dovoljno velike i iskusne kompanije sa lokalnih tržišta koje mogu da garantuju poštovanje striktnih ugovornih obaveza.

Inače, trajanje franšiznog ugovora varira od pet do osam godina, a dogovara se i nakon kog vremenskog perioda primalac franšize treba da renovira i opremi poslovni prostor novim nameštajem – najčešće, na svake tri ili četiri godine poslovanja.  

Kada su luksuzni brendovi u pitanju, ne treba posebno naglašavati da je početna investicija vrlo visoka i da najveći deo tog novca odlazi na uređenje i opremanje prodajnog prostora. Praksa kaže da je potrebno uložiti između 2.000 i 12.000 evra po kvadratnom metru – što, ne treba takođe zaboraviti, ide na račun primaoca franšize. Primalac franšize treba da zna da se oko ovih iznosa ne pregovora i da se sav nameštaj i druga oprema za uređenje prostora kupuje preko davaoca franšize. Samo određeni manji brendovi dozvoljavaju da deo opreme bude proizveden i nabavljen lokalno, međutim, u tom slučaju, mora da ispunjava arhitektonske i dizajnerske specifikacije brenda.

Zbog vrlo visokih početnih investicija, franšizne radnje luksuznih brendova mogu da računaju na povraćaj investicije tek za četiri do pet godina od početka poslovanja. Takođe, ne manje važan aspekat franšize luksuznih brendova vezan je za marketing, pošto se očekuje da primalac franšize dodatno odvaja između pet i osam posto od svog godišnjeg prometa za marketinški fond brenda, koji se zatim koristi za promociju na internacionalnom nivou.

Treba naglasiti da se, recimo, na tržištima Istočne Evrope, koja su u razvoju i koja bi tek mogla da očekuju dolazak najvećih luksuznih brendova, površina prostora za radnje kreće od 100 kvadratnih metara za prodavnice nakita do 250 kvadratnih metara za luksuzne brendove odeće, obuće i modnih dodataka. Primalac franšize bi trebalo da ima prethodno iskustvo u prodaji, posebno u oblasti modne industrije. U korpus uslova koje bi primalac franšize trebalo da ispuni ulaze i odabir posvećenog tima zaposlenih, solidna finansijska solventnost, visok stepen razumevanja potreba kupaca luksuznih brendova (izrađena baza podataka), i najzad, izražena motivisanost da se određeni luksuzni brend promoviše i razvija na lokalnom tržištu.

Pored toga, važno je znati da postoje i brendovi koji se ne šire kroz franšizu (Louis Vuitton), kao i brendovi koji imaju franšizne radnje u vrlo ograničenom broju zemalja (Prada, Hermes, Chanel, Ralph Lauren). S druge strane, u luksuzne brendove koji se šire kroz franšizu (izuzev u glavnim gradovima u kojima isključivo otvaraju radnje u svom vlasništvu), između ostalih, spadaju Giorgio Armani, Dolce Gabbana, Christian Dior, Tiffany’s, Cartier, Saks Fifth Avenue, Harvey Nichols.

Neki od luksuznih brendova prisutni su i na ovim prostorima. Slovenačka kompanija Sportina Group je franšizni zastupnik više od 50 brendova na području jugoistočne Evrope, a među luksuznim brendovima se nalaze Armani Collezioni, Armani Jeans, Emporio Armani, Burberry, Ice Iceberg, Just Cavalli, Cerruti 1881, Polo Ralph Laurent, Salvatore Ferragamo, Jimmy Choo. U Srbiji, kompanija Movem je nosilac franšize brenda Hugo BOSS. Pored dvadesetak drugih modnih brendova, srpska kompanija Fashion Company je i franšizni zastupnik luksuznog italijanskog brenda  Cesare Paciotti.