Kuda ode „brza hrana“?

Krajem avgusta, ruska Federalna služba za sanitarno-epidemiološki nadzor i zaštitu prava potrošača (Rospotrebnadzor) saopštila je da je u nekoliko McDonald's-ovih restorana u Rusiji otkriveno nepoštovanje propisa o držanju hrane, zbog čega je do sada privremeno zatvoreno 12 objekta, prenosi B92. Među zatvorenim restoranima nalazi se i „prvi“ McDonald's, restoran koji je 1990. otvoren na Puškinovom trgu u Moskvi. Predstavnici McDonald's-a, s druge strane, najavili su da će učini „sve što je u njihovoj moći“ da uklone propuste i ponovno otvore svoje restorane. U zapadnim medijima, sasvim očekivano, odluka ruske sanitarne službe otvoreno je kritikovana i tumačena kao čisto politička. Isti scenario pratio je i zatvaranje McDonald's-a na Krimu. Nije bilo potrebno posebno naglašavati da je povlačenje McDonald's-a iz ovog dela Evrope bilo uslovljeno krizom u Ukrajini i zategnutim odnosima između Zapada i Rusije. Da li će McDonald's uspeti da opstane na jednom od svojih najprofitabilnijih tržišta, ostaje da se vidi, a da je ulog veliki za obe strane, potvrđuje pre svega činjenica da u Rusiji ima čak 440 restorana, u kojima radi 35.000 ljudi.

S druge strane okeana, donedavno drugi najveći američki lanac brze hrane Burger King uzburkao je javnost objavom da će kupiti kanadski lanac kafeterija Tim Hortons – i preseliti sedište novoosnovane kompanije u Kanadu – što znači da, zvanično, Burger King više neće biti američka kompanija. Ovaj potez je naišao na kritike javnosti, medija, pa i samog američkog Kongresa, najviše jer se povezuje sa tzv. poreskom inverzijom (kompanija će, naime, plaćati mnogo manje poreze u SAD). Kako pišu američki mediji, ovo, međutim, nije usamljena pojava – u poslednjih deset godina 47 velikih američkih kompanija odlučilo se da kupi manji strani lanac ili kompaniju i tako premesti sedište u zemlju sa neuporedivo nižim poreskim stopama.

Burger King pobija ove navode i naglašava da je simbioza sa kanadskim lancem samo deo šire poslovne strategije koja bi trebalo da im obezbedi jaču poziciju na globalnom nivou. Kao što smo već pisali, oba lanca će nastaviti da posluju pod svojim obeležjima, bez promene ili mešanja brendova i ponude. Biće, međutim, zanimljivo pratiti koliko će „prebeg“ Burger Kinga uticati na talas lokalpatriotizma, a sudeći po dosadašnjim reakcijama mušterija i medija, lanac bi vrlo brzo mogao da oseti značajan pad prometa i prodaje (pozivi na bojkot Burger Kinga su već preplavili društvene medije). U tom slučaju, biće zanimljivo pratiti i kako će na to odgovoriti – vlasnici Burger King restorana. Lanac je, da podsetimo, 2013. okončao proces potpunog franšizinga, pri čemu su skoro svi restorani prodati primaocima franšize. Ako bi došlo do pada prometa i prodaje, to bi, u prvom redu, pogodilo male, nezavisne ugostitelje i porodične kompanije koje rade pod Burger King franšizom – a koje će, uprkos svemu, i dalje morati uredno da plaćaju visoke poreze u Americi.