Iako imam puno iskustava o ugostiteljskom i gastro svetu – o tome pišem više od deset godina – nisam imao uvid u konkretne korake, naročito početne. Zato mi se činilo i logično i efikasno ući u franšizu i dobiti know-how, dobiti na uvid sve detalje – od nabavke opreme, preko procesa proizvodnje i obuke radnika do plasmana i marketinga, a sve to u kratkom vremenu uz jasnu prezentaciju i zaista nesebičnu pomoć davaoca franšize.
Peđa Kresojević
Petak
20.11.2015.
Peđa Kresojević, diplomirani mašinski inženjer, koji se tim poslom nikada nije bavio, posle sedam godina u izdavaštvu i distribuciji knjiga i časopisa, pridružio se franšiznom konceptu Tegla’s.
 

Peđa Kresojević je u preduzetničkim vodama već sedam godina i to na čelu firme Makart koja se bavi distribucijom knjiga i časopisa, prodajom gift i promo programa, kao i izdavanjem časopisa Vino & Fino. A onda je u Novom Sadu probao salate brenda Tegla’s i odlučio da kupi franšizu za Beograd.

Proizvod nam se dopao i prepoznali smo ga kao nešto vrlo zanimljivo i drugačije u odnosu na aktuelnu ponudu u Beogradu. Potom smo, kroz razgovor sa Vladom Elesinom i njegovom suprugom Ivanom, koji su osmislili Tegla’s, shvatili da je cela priča postavljena na zdravim osnovama, zasnovana na entuzijazmu i ličnom angažmanu dvoje ljudi koji su iz sasvim drugih branši, i po obrazovanju i po radnom iskustvu, a uspeli su da naprave jedinstven i prepoznatljiv brend koji se uz saradnju sa njima relativno lako može postaviti i na drugom mestu, konkretno u Beogradu – objašnjava Kresojević.

Mnogi bi „na prvu loptu“ posmislili da su ideja i koncept Tegla’s-a nespojivi sa njegovim dotadašnjim biznisom, međutim, Kresojević kaže da se zapravo obraćaju istoj ciljnoj grupi, onoj sa kojom su u svakodnevnom neposrednom kontaktu.  Potrošači su ih, prema njegovim rečima, jako dobro prihvatili i komentari su pozitivni. – Pokazalo se da su sve preporuke i prognoze koje smo dobili od davaoca franšize bile tačne, da je beogradska publika vrlo brzo prepoznala naše salate u teglama i sjajno reagovala. Sve to dalo nam je i osnovu i snagu da uvodimo sasvim nove proizvode – „slatke tegle“, hladne paste u teglama, „tegle za doručak“, a uskoro i „tople tegle“– i time celokupnu ponudu Tegla’s brenda dignemo za stepenicu više. Svega ovoga ne bi bilo u ovako kratkom roku da nije bilo intenzivne saradnje sa Vladom i njegovim timom u svakom segmentu poslovanja – ističe Kresojević.

O franšizingu je znao samo ono najopštije, ali nije imao nikakvih iskustava. Mnogi su ga kaže, dok je razmišljao da uzme Tegla’s franšizu za Beograd, pitali: „Zašto to ne uradite sami? Nije to komplikovano, sami smislite neke salate i ostalo, stavite ih u tegle i počnete... Šta će vam franšiza...?“ Međutim, nije želeo tako. Ugostiteljstvo je ipak bilo iskorak iz dotadašnje delatnosti. Bez obzira na to što desetak godina piše o gastro i ugostiteljskom svetu i ima dosta iskustva, ranije nije, kako kaže, imao uvid u konkretne korake, naročito početne.

Foto: Tegla's

Zato mi se činilo i logično i efikasno ući u franšizu i dobiti know-how, imati na uvid sve detalje – od nabavke opreme, preko procesa proizvodnje i obuke radnika do plasmana i marketinga, a sve to u kratkom vremenu, uz jasnu prezentaciju i zaista nesebičnu pomoć davaoca franšize, i to u znatno većem obimu od onog definisanog ugovorom o franšizi koji smo potpisali – objašnjava on.

Sa davaocem franšize su izgradili partnerski i prijateljski odnos koji podrazumeva intenzivnu komunikaciju i razmenu iskustva. Sve to je rezultiralo, kao što je pomenuo, proširivanjem asortimana i novim idejama. U takvom odnosu vidi suštinu franšizinga. – Ne da davalac franšize kaže: „Evo, ja sam vam sve napisao, primenite to, pa ćete imati isti koncept, samo na drugom mestu, a dalje nastavite sami.“ Želimo da kroz zajednički rad zajedno razvijamo ceo koncept i brend, otklanjamo propuste, unapređujemo procese, a sve kako bismo potrošačima ponudili još bolji i kvalitetniji proizvod, odnosno, da ih iznenadimo i privučemo nečim sasvim novim u našoj ponudi – naglašava Kresojević.

Kao preduzetnika ga ipak muče određeni problemi, pre svega, opšta besparica i izostanak pomoći države. Prvo je, kaže, posledica sveukupne ekonomske situacije i činjenice da srednji sloj društva, kojem se i obraćaju, nema dovoljno novca za sve potrebe. Smanjivanje potrošnje, odnosno plata, učinilo je da se ljudi odriču kupovine knjiga i biraju jeftinije obroke. S druge strane, ističe, država ne čini ništa da podrži razvoj privatnog sektora. – Nismo dobili, na primer, nikakve olakšice za prijavljenih novih sedam radnika u Tegla’s-u Beograd, nikakve olakšice oko poreza i svih troškova koje preduzetnici imaju na početku poslovanja. Postoji i taj osećaj da neko može da duguje milione za neplaćene poreze i doprinose, a nas su zvali zbog – bukvalno – 80 dinara kamate koju nismo platili na neki iznos – koji smo inače izmirili u celosti, a kamata se odnosila na nekoliko dana. Za 80 dinara su nam pretili blokadom, oduzimanjem PIB-a i slično – priča Kresojević.

Priča o problemima preduzetnika se tu, međutim, ne završava. – Inspekcije – a u prva tri meseca bilo ih je četiri – kao i poreske službe, nisu pokazale ni trunku podrške i pomoći. Isključivi cilj je represija i kažnjavanje, što budi osećaj da država ni na koji način ne podržava privatni sektor. Načelno, podrška postoji, ali u praksi ne. Ali nije mi namera da se žalim, mi se borimo na svim poljima kako znamo i umemo, oslonjeni na svoja iskustva, znanja i umeća, a u slučaju Tegla’s-a, na zaista iskrenu i sjajnu saradnju sa našim davaocem franšize – zaključuje Kresojević.


Vesna Lapčić
saradnik