Lako do restorana

još fotografija

1/3

Pomenutu „privlačnost“ ova dva izvorno letonska franšizna koncepta duguju srećnom spoju inovativnosti i isplativosti. Za goste, ona se ogleda u načinu naručivanja, plaćanja i široj mogućnosti izbora, za vlasnike biznisa – u mogućnosti preciznog praćenja zaliha i naplate potrošenog.

Naime, kad uđe u jedan od Easy restorana, gost dobija magnetnu karticu s virtuelnim novcem, pomoću koje može sam da toči piće sa specijalno dizajniranog zida s pićima. To znači da ne mora da čeka na uslugu konobara, a za precizno odmeravanje natočenog pića koristi automatizovani sistem za točenje i doziranje. Samim tim, dobija mogućnost da natoči pića onoliko koliko želi, pa bilo da se radi i o minimalnim količinama, tek za degustraciju. – Natočena količina određuje cenu, a gost plaća tek na kraju večeri – kaže direktor grupacije Peteris Ozols ističući da je samouslužni zid s pićima i jedna od atrakcija Easy restorana.

U Easy Wine-u se može probati 60 različitih vina, u Easy Beer-u oko 200 vrsta piva. – Ovo je odlična prilika za goste koji žele, na primer, da probaju čašu nekog dobrog i skupog vina koje inače ne bi kupili, jer boca vina u prodavnici može da košta i do 30 evra. Opet, s pozicije biznisa, teško je postići uspeh ako samo prodajete ekskluzivna vina, jer većina ljudi ipak pije vina iz srednje cenovne kategorije. Mi smo napravili optimalnu ponudu – kaže Ozols.

Proces automatizacije ne ide na ruku samo potrošačima, već i vlasnicima biznisa – u ovom slučaju, budućim primaocima franšize. Osim što je neuporedivo brža, samousluga smanjuje i potrebu za dodatnim osobljem, a podjednako je važno i to što se svaki mililitar natočenog pića precizno beleži. Na taj način, kako je već pomenuto, prate se i količine zaliha i naplata potrošenog.

– Oba koncepta su dokazala da su održiva i profitabilna, nevezano za doba godine ili sezone najveće posećenosti – kaže Ozols, dodajući da nije iznenađen što svakodnevno dobijaju mnogo upita za franšizu. Za preduzetnike koji se odluče za kupovinu franšize, prednost je što su svi poslovni procesi vođenja restorana detaljno opisani i uneti u operativni priručnik, pored toga što su razvijeni i testirani razni alati za podršku, kao i programi obuke za primaoce franšize.

Za pokretanje Easy Wine ili Easy Beer restorana potrebno je izdvojiti oko 150.000 evra. Polovina ovog iznosa odlazi na poslovni softver i svu potrebnu opremu za bar i kuhinju, a davalac franšize kaže da partnerima nude i povoljniju opciju – davanje opreme na lizing. – U proseku, naši restorani počnu da rade „u plusu“ posle dva meseca poslovanja. Olakšavajuća okolnost je to što su primaoci franšize u prva tri meseca oslobođeni obaveze plaćanja franšizne naknade, tako da je ovo obično period za koji dostignu ciljanu zaradu – podseća Juris Roganovs, zadužen za razvoj franšizne mreže na međunarodnim tržištima.

Zbog atraktivnog koncepta i velikog interesovanja za franšizu, Roganovs očekuje da bi se u skorije vreme Easy Wine ili Easy Beer mogli otvoriti u Pragu, Varšavi, Budimpešti, Roterdamu, Oslu, Moskvi, Dubai, ali i u Beogradu.

Autor

Nataša Bogojević

saradnik